Sindrom nemirnih nogu RLS
Sindrom nemirnih nogu
Sintagma sindrom nemirnih nogu (engl. RLS) prirlicno dobro opisuje ono sto ovaj poremecaj jeste . Ali ona ne istice koliko mucan RLS moze biti.
Sintagma sindrom nemirnih nogu (engl. RLS) prirlicno dobro opisuje ono sto ovaj poremecaj jeste . Ali ona ne istice koliko mucan RLS moze biti. Kada legnete da spavate ili se odmarate , pocinje da se javlja izludjujuci osecaj ” gmizanja “u vasim nogama .
Obicno je jedini nacin da ga zaustavite pomeranje nogu ili setanje unaokolo . Starije osobe , trudnice ili osobe sa dijabetesom ili problemima u donjem delu ledja su podlozne ovom poremecaju .
Uzroci RLS_ali nisu poznati , ali visoko rizicne grupe imaju nizak nivo magnezijuma . Simptomi RLS_a su takodje povezani sa unosom secera , kofeina i alkohola , kao i sa nekim prepisanim lekovima .
Od svih misterija organizma , ovo je sa sigurnoscu jedna od najcudnijih . Kada ste inace spremni za odmor , zasto , za ime sveta , vase noge zele da trce ?
Kada svaka nit vaseg bica kaze ” umiri se ” , zasto sutirate svoj dusek ? Posto je sindrom nemirnih nogu RLS po svemu sudeci povezan – barem delom sa neravnotezom minerala , mozda je najbolje resenje da se nocna trka zavrsi sa suplementima .
Mnogi bi ste takodje da poradite na nekim ritualima pred odlazak na spavanje da bi ste pomogli svojim skakutavim nogama da se smire .
Probajte sa uzimanjem suplemenata
Svakog dana uzimajte po 800 mg kalcijuma i 400 mg magnezijuma ( neke naturopate preporucuju zapocinjanje sa nizim dozama , stoga probajte na pocetku sa 500 mg kalcijuma i 250 mg magnezijuma – ali zapamtite da ova dva minerala moraju da se uzimaju u odnosu 2:1) , + 800 mg kalijuma .
Nedostatak bilo kog od njih moze podstaci trzanje nogu .
Pijte mineralnu vodu koja je bogata magnezijumom. Optimalan nivo magnezijuma je u opsegu od 100 mg na litar vode .
Povecajte svoj unos B vitamina folne kiseline ( takodje zvane folat ). Folna kiselina pomaze u izgradnji crvenih krvnih zrnaca , sto za uzvart potpomaze oksigenaciju organizma.
Too je vazan koristan efekat jer je RLS povezan sa smanjenjem oksigenacije krvi . Hranljivi izvori folne kiseline ukljucuju zeleno lisnato povrce , sok od pomorandze , celo zrnevlje i pasulj .
Folat cete , takodje , naci u vecini multivitaminskih preparata.
Jedite namirnice bogate gvozdjem , kao sto su tamno zeleno povrce , dzigerica , psenicne klice , pasulj i nemasna govedina .
Gvozdje je deo molekula mioglobina , proteina koji vezuje kiseonik u misicima sve dok se ne javi potreba za njime . Bez gvozdja , mioglobin ne moze da zadrzi dovoljno kiseonika i moze se javiti problem u misicima .
Kucno istezanje ….
Kada osetite potrebu da pomerate noge , pocnite da ih trljate ili istezete celom duzinom i ispravite prste na nogama . Ovi voljni pokreti salju u vas mozak signale koji ponistavaju dejstvo osecaja svraba kod RLS.
Ali svakako prestanite sa istezanjem ako ono izaziva grceve u nogama , sto , inace, ukazuje na nedostatak magnezijuma , koji se nemoze ublaziti istezanjem .
Sedite na ivicu kreveta i jako masirajte listove na nogama da bi ste misicima pruzili dublju stimulaciju .
Ako ovi tretmanii ne umire vase noge , ustanite i idite u zustru setnju oko kuce ili bar po spavacoj sobi . Pravite krupne korake i savijajte noge da bi ste istegli misice.
Da li pozvati lekara ?
Ako RLS izaziva tezak poremecaj spavanja ili ometa vas rad ili dnevne aktivnosti , a kucni lekovi ne pomazu , porazgovarajte sa svojim lekarom .
On vam mozda moze prepisati nesto da vas smiri . Ako vam se nemir u nogama javio prvi put , posetite svog lekara . To bi mogao da bude znak ozbiljnih medicinskih problema , kao sto su dijabetes , oboljenje bubrega ili Parkinsonova bolest.
Pre nego sto odete u krevet …
Sedite u kadi napunjenoj vrucom vodom 10 do 15 minuta pre nego sto odete u krevet .
Hladjenje nogu takodje moze pomoci . protrljajte noge pakovanjem leda pre nego sto odete u krevet .
Mozete i da kombinujete tople i hladne tretmane . Drzite noge uronjene u prijatno vrucu kupku dva minuta , a zatim jedan minut drzite pakovanje leda na nogama . Ponovite to nekoliko puta pre spavanja .
Opustite svoje misice …
Kada legnete u krevet uradite smirujucu vezbu poznatu kao progresivno opustanje misica . Disite duboko nekoliko minuta ,a zatim zategnite misice u svojim stopalima .
Zadrzite ih tako nekoliko sekundi , a onda ih opustite . Zategnite , potom , misice listova , zadrzite ih tako , a zatim opustite . Uradite to isto i sa misicima butina . Ponavljajte ovu proceduru zatezanja – i -opustanja misica , i to uz celo telo , sve do vrata i misica lica.
Kada zavrsite , trebalo bi da osecate da vam je celo telo opusteno .
Isprobano …
Pijenje tonika moze obuzdati osecaj nemira u nogama .
Istinito …
Ovaj napitak sadrzi kinin , koji kod nekih osoba zaista ublazava simptome RLS_a
Testirajte homeopatiju !
Za noge koje su nemirne tokom noci lekari homeopate preporucuju Causticum u razblazenju od 12 c.
Druga mogucnost je 12 c razblazenje Tarentula hispanicae , tri puta na dan dok se simptomi ne poboljsaju .
Uzroci sindroma nemirnih nogu
Sindrom nemirnih nogu (RLS) je neuroloski poremecaj koji uzrokuje neodoljivu potrebu za pokretanjem nogu, posebno u mirovanju ili tokom spavanja. Uzrok RLS-a nije u potpunosti poznat, ali postoje neki faktori koji mogu povecati rizik od razvoja ovog sindroma. Neki od najcescih uzroka ukljucuju:
- Nasledni faktori – RLS ima tendenciju da se javlja u porodicama, sto ukazuje na nasledni faktor.
- Problemi sa nervnim sastavom – RLS moze biti povezan s problemima unervnom sastavu, kao sto su Parkinsonova bolest, multiple skleroza, dijabeticka neuropatija ili ozlede kraljeznice.
- Manjak gvozdja – Nizak nivo gvozdja u telu moze biti povezana sa sindromom nemirnih nogu.
- Odredjeni lekovi – Lekovi za lecenje depresije, antihistaminici, antipsihotici, antiepileptici i neki drugi lekovi mogu pogorsati simptome RLS-a.
- Trudnoca – RLS se cesto javlja kod trudnica, posebno u kasnoj trudnoci.
- Drugi faktori – Ostali faktori koji mogu povecati rizik od razvoja Rls-a ukljucuju stres, umor, nedostatak sna, pusenje i uporebu alkohola ili droga.
Dijagnoza nemirnih nogu
“Nemirne noge” je sindrom koji se odnosi na neugodan osecaj u nogama koji se obicno javlja u vecernjim satima ili nocu. Ovaj osecaj se opisuje kao neodoljiva potreba za kretanjem nogu, a moze ukljucivati i trnce, zarenje, bol ili peckanje. Ovaj sindrom moze ometati san i kvalitet zivota.
Dijagnoza se obicno postavlja klinicki, na temelju simptoma koje pacijent opisuje. Medjutim, postoje i kriterijumi za dijagnostiku, a to su:
- Ossecaj nepodnosljivog neugodnog osecaja u nogama, koji se javlja u mirovanju ili smanjenoj aktivnoscu.
- Osecaj olaksanja kada se noge krecu.
- Simptomi se pogorsavaju u vecernjim satima ili nocu.
- Simptomi se mogu pogorsati sedenjem ili lezanjem.
- Nema drugog medicinskog ili neuroloskog poremecaja koji bi mogao objasniti simptome.
Ako se sumnja na drugi poremecaj, kao sto je neuropatija, multipleks skleroza ili Parkinsonova bolest, mogu se provesti dodatni testovi, poput elektromiografije (EMG), magnetne rezonance (MR) ili krvnih testova.
Lecenje moze ukljucivati promene u nacinu zivota, poput vezbanja, izbegavanja alkohola i kofeina, te uzimanje lekova kao sto su dopaminergicki lekovi ili opioidni analgetici. Terapija se prilagodjava individualno, zavisno o tezini simptoma i drugim cinjenicama.
U nekim slucajevima, promene u nacinu zivota, kao sto su vezbanje, smanjenje konzumacije alkohola i kofeina, kao i izbjegavanje odredjenih lekova, mogu pomoci u smanjenju simptoma. Takodje se moze preporuciti nosenje kompresijskih carapa ili druge podrske za noge.
U slucajevima kada su simptomi teski i uzrokuju poremecaj sna, lekar moze preporuciti lekove kao sto su dopaminergicki lekovi ili opioidni analgetici. Medjutim, ovi lekovi mogu imati nuspojave i treba ih koristiti pod nadzorom lekara.
Povezanost sindroma nemirnih nogu sa drugim zdravstvenim stanjima .
Sindrom nemirnih nogu (Restless Leg Syndrome – RLS) povezan je s drugim zdravstvenim stanjima, kao sto su:
- Nedostatak gvozdja: Nedostatak gvozdja u telu moze biti jedan od uzroka sindroma nemirnih nogu. Stoga, ako se dijagnosticira RLS, moze se proveriti nivo gvozdja u krvi.
- Dijabetes: Osobe s dijabetesom imaju vecu verovatnocu da ce razviti sindrom nemirnih nogu, posebno ako imaju komplikacije kao sto su neuropatija.
- Bolesti bubrega: Ostecenje bubrega moze biti povezano s sindromom nemirnih nogu, a lecenje osnovnog zdravstvenog stanja moze pomoci u smanjenju simptoma.
- Reumatski poremecaji: Artritis, lupus i drugi reumatski poremecaji takodje mogu biti povezani sa sindromom nemirnih nogu.
- Trudnoca: Sindrom nemirnih nogu cesto se pojavljuje tokom trudnoce, posebno u kasnijim trimestrima.
U nekim slucajevima, lecenje osnovnog zdravstvenog stanja moze pomoci u smanjenju simptoma sindroma nemirnih nogu. Medjutim, u drugim slucajevima, lecenje sindroma nemirnih nogu moze ukljucivati lekove ili druge terapije, zavisno o ozbiljnosti simptoma.
- Parkinsonova bolest: Parkinsonova bolest i sindrom nemirnih nogu cesto idu zajedno. Uzimanje odredjenih lekova za Parkinsonovu bolest moze takodje izazvati simptome sindroma nemirnih nogu.
- Multipla skleroza: Multipla skleroza moze uzrokovati ostecenje nervnog sistema, sto moze dovesti do simptoma sindroma nemirnih nogu.
- Neuropatija: Neuropatija, stanje koje uticee na zivce u telu, takodje moze biti povezana sa sindromom nemirnih nogu.
- Neki lekovi: Neki lekovi, poput antidepresiva, antihistaminika i antiemetika, mogu izazvati simptome sindroma nemirnih nogu.
- Alkoholizam: Alkoholizam moze pogorsati simptome sindroma nemirnih nogu i izazvati nove simptome.
Ako se susretnete s simptomima sindroma nemirnih nogu, vazno je da razgovarate sa svojim lekarom o svim zdravstvenim stanjima koja imate i o lekovima koje uzimate kako bi se odredio najbolji tretman. Lecenje osnovnog zdravstvenog stanja moze pomoci u smanjenju simptoma sindroma nemirnih nogu, a ponekad je potreban poseban tretman za sindrom nemirnih nogu kako bi se olaksalo stanje.
Prevencija ….
Buduci da uzroci sindroma nemirnih nogu nisu u potpunosti poznati, prevencija nije uvek moguca. Medjutim, postoje neke mere koje mozete preduzeti kako biste smanjili rizik od razvoja sindroma nemirnih nogu ili kako biste smanjili simptome ako vec patite od ovog stanja:
- Izbegavajte stvari koje mogu pogorsati simptome, kao sto su kofein, alkohol i nikotin.
- Pazite na svoju prehranu i povecajte unos gvozdja ako imate nizak nivo gvozdja u krvi.
- Odrzavajte zdravu telesnu tezinu i povecajte telesnu aktivnost.
- Praktikujte tehnike opustanja, poput meditacije ili joge, kako biste smanjili stres.
- Uspostavite rutinu spavanja i pokusajte osigurati dovoljno sati kvalitetnog sna.
- Razgovarajte sa svojim lekarom o lekovima koje uzimate i o mogucim nuspojavama koje mogu pogorsati simptome sindroma nemirnih nogu.
- Redovno se pregledavajte kod svog lekara kako biste dijagnosticirali i lecili bilo kakva druga zdravstvena stanja koja mogu biti povezana sa sindromom nemirnih nogu.
Uz pravilan tretman i upravljanje simptomima, osobe s sindromom nemirnih nogu mogu imati poboljsanje kvalitete zivota. Vazno je razgovarati sa svojim lekarom o bilo kakvim simptomima koje imate kako biste dobili pravilnu dijagnozu i lecenje.
Izbjegavajte duze sedenje ili stajanje – sedenje ili stajanje u jednom polozaju duze vreme mogu pogorsati simptome sindroma nemirnih nogu. Ako imate posao koji zahtijeva dugotrajno sedenje ili stajanje, pokusajte uzeti ceste pauze i prosetati nekoliko minuta.
Topli tus ili masaza – topli tus ili masaza nogu mogu pomoci u smanjenju napetosti u misicima nogu i smanjiti simptome sindroma nemirnih nogu.
Pijte dovoljno vode – nedostatak hidratacije moze pogorsati simptome sindroma nemirnih nogu. Pijte dovoljno vode kako biste odrzali telo hidratiziranim.
Obratite paznju na svoje lekove – odredjeni lekovi mogu pogorsati simptome sindroma nemirnih nogu, pa je vazno da razgovarate sa svojim lekarom o lekovima koje uzimate.
Izbegavajte prekomerno naprezanje nogu – prekomerno vezbanje ili naprezanje nogu moze pogorsati simptome sindroma nemirnih nogu. Pokusajte s umerenim vezbanjem i izbegavajte prekomerno naprezanje nogu.
Koristite kompresijske carape – nosenje kompresijskih carapa moze pomoci u smanjenju simptoma sindroma nemirnih nogu tako sto poboljsava cirkulaciju krvi u nogama.
- Povecajte unos magnezijuma – magnezijum igra vaznu ulogu u funkcionisanju misica i zivaca, pa povecanje unosa magnezijuma moze pomoci u smanjenju simptoma sindroma nemirnih nogu. Razgovarajte sa svojim lekarom o mogucnosti dodataka prehrani ili hrani koja je bogata magnezijumom.
Groznice herpes simplex prirodno lecenje 2020
