Stres moderna epidemija i kako se izboriti sa njom u 2023

Stres je psihicka i fizioloska reakcija osobe na stresor(e), stimuluse/drazi razlicitog porekla. Obicno ih delimo na unutrasnje i spoljasnje.

Vas organizam je u stanju uzbune , govori vam da nesto nije u redu i da treba da vi to da popravite . Stres moze uzrokovati da vas endokrini sistem ispumpava visoke nivoe odredjenih hormona koji slabe imunitet , ostecuju srce i krvne sudove .

I naravno povecavaju podloznost prehladama i drugim bolestima . Vas um takodje moze biti napadnut . Stres cini osobe razdrazljivim ili podlozni lakom ljucenju ;mogu osecati ekstremnu anksioznost i izgubiti sposobnost da se koncentrisu .

Takodje mogu imati nesanicu i hronicne stomacne tegobe , a i mogu patiti od glavobolja i umora.

Vas organizam je storen da upravlja kratkim povremenim periodima stresa ili cak , tokom njih i da jaca . Ali previse stresa nije dobro ni za organizam ni za dusu .

Srecom , cak i kada nemozete promeniti stresnu situaciju , imate neku kontrolu nad nacinom na koji se borite sa njim. Stoga , ako cupate kosu , grizete nokte do bola , brinete se do izbezumljenja , probajte sledece tehnike da bi ste povratitli moc zdravog rasudjivanja .

Lekovite biljke i suplementi protiv stresa i anksioznosti

Jos od vremena kada su stari grci poceli da uzivaju u caju od kamilice , on je hvaljen zbog svojih isceliteljskih osobina .

Danas , kada se procenjuje da svakog dana popije jedan milion solja ovog caja sirom celog sveta , lekari herbalisti i naturopate preporucuju kamilicu kao odlican lek za stres . Pijte jednu solju tri puta na dan .

Mozete takodje vodi za kupanje dodati kamilicu , zajedno sa drugim umirujucim lekovitim biljkama kao sto su lavanda i valerijana , da bi ste dobili kupku koja umiruje nerve .Uvijte ove lekovite osusene biljke u parce tkanine koja sluzi za pravljenje sira i drzite je ispod mlaza vode dok punite kadu .

Uzimajte vise vitamina C. Jedno istrazivanje je pokazalo da su osobe pod emotivnim pritiskom koje su uzimale 1000 mg vitamina C na dan imale blazi porast krvnog pritiska i da su vratile svoj nivo hormona stresa na normalu brze nego osobe koje ga nisu uzimale .

Zainteresujte se za panax Zensen , lekovitu biljku cenjenu zbog njene sposobnosti da zastiti organizam od stresa .Pokazalo se da on uravnotezava oslobadjanje hormona stresa i podrzava organe koji ih proizvode ( hipofizu , hipotalamus i nadbubrezne zlezde ).

Uzimajte 100 do 250 mg dva puta na dan za vreme perioda stresa. Pocnite sa nizom vrednoscu doznog opsega , povecavajuci postepeno unos .

Strucnjaci preporucuju da pauzirate sa uzimanjem nedelju dana na svake dve ili tri nedelje .

Fokusirajte svoj um

Opustanje putem meditacije je klinicki dokazano kao metod za resavanje stresa . Zauzmite udoban sedeci polozaj negde gde vas nigde niko nece ometati .

Zatvorite oci i izaberite neku rec ili frazu na koju cete se usresrediti ” u redu ” , na primer . Dok se koncentrisete na udisanje i izdisanje vazduha , ponavljajte tu frazu svaki put kada izdahnete vazduha .

Ako vam druge misli skrenu paznju , polako ih izbacite iz glave i vratite se svojoj reci ili frazi . Nastavite tako 10 do 20 minuta. Upraznjavajte ovo najmanje jednom na dan .

Istazivanja su otkrila da odredjene vrste muzike mogu smanjite brzinu otkucaja srca , krvni pritisak , cak i nivo hormona stresa u krvi . Napravite pauzu i slusajte muziku za koju smatrate da je umirujuca.

Radite vezbu putovanje kroz vreme . Kada se osecate napeto zbog neke trenutne zabrinutosti , setite se necega zbog cega ste bili isto tako napeti otprilike godinu dana ranije .

Koliko vazno to sada izgleda ? Zatim pokusajte da projektujete godinu u kojoj se u buducnosti i pogledajte unazad na svoju sadasnju nepriliku . Sanse su da ce vam vas ” skok unapred ” kroz vreme dati bolji pogled na ono kroz sta prolazite sada .

Da li pozvati lekara?

Potrazite pomoc od svog lekara ako simptomi vezani za stres uticu na kvalitet vaseg zivota . Simptomi koje treba potraziti ukljucuju onesposobljavanju anksioznost , nemogucnost da zaspite ili ostanete u snu , hronicne ili teske glavobolje , bol u ledjima ili vratu prozdrljivost i pojavu fizickih znakova kao sto su ekcem , sindrom iritabilnog kolona ili migrene.
Dugotrajan stres dovodi do povecanog rizika od povisenog krvnog priiska , infrakta i drugih bolesti.

Vezbajte progresivnu relaksaciju

Kada se osecate posebno napeto , probajte tehniku koja se zove progresivna relaksacija . Sedite ili lezite na mirnom , udobnom mestu . Zatvorite oci . Drzite prste na nogama savijene sto cvrsce mozete deset sekundi . Zatim ih opustite .

Zategnite sada i opustite stopala , noge , stomak , prste na rukama , ruke , vrat , i lice . Drugim recima , progresivno ” sprovodite ” napetost celim putem od vrhova prstiju na nogama do vrha glave , a zatim je – metaforicno receno – ” pustite da ode “.

Stres tehnike opustanja

Tehnike opustanja su vazan alat u upravljanju stresom i odrzavanju emocionalnog blagostanja. Ove tehnike imaju za cilj smanjenje napetosti i telesne reakcije na stres, te promovisu opustanje uma i tijela. Postoji mnogo razlicitih tehnika opustanja koje mozete isprobati.

Neke od njih ukljucuju duboko disanje, progresivno opustanje misica, meditaciju, vizualizaciju, aromaterapiju, masazu, jogu i tai chi. Duboko disanje je jednostavna tehnika koja podrazumeva duboko udisanje i izdisanje kroz nos, fokusirajuci se na disanje i osecaj mira.

Progresivno opustanje misica ukljucuje napinjanje i opustanje misicnih skupova, pocevsi od stopala i krecuci se prema gore. Meditacija je tehnika koja ukljucuje usredotocenost na disanje ili na specificne objekte, s ciljem postizanja mentalne smirenosti i unutarnjeg mira.

Vizualizacija koristi slikovite mentalne slike kako bi se stvorio osecaj opustanja i mira. Aromaterapija ukljucuje koriscenje mirisnih ulja ili sveca s umirujucim mirisima kako bi se potaknulo opustanje. Masaza je tehnika koja koristi manipulaciju telesnim tkivima kako bi se smanjio stres i napetost.

Joga i tai chi kombiniraju fizicke pokrete, istezanje i disanje kako bi se postigao sklad uma i tela. Isprobavanje razlicitih tehnika opustanja moze vam pomoci pronaci onu koja vam najbolje odgovara i koja ce vam doneti olaksanje od stresa i pomoci u obnavljanju ravnoteze.

Stres i mentalno zdravlje

Stres ima znacajan uticaj na mentalno zdravlje. Prolongirani ili intenzivni stres moze izazvati anksioznost, depresiju i druge mentalne poremecaje.

Osobe pod stresom cesto dozivljavaju poteskoce u koncentraciji, pamcenju i donosenju odluka. Poremecaji spavanja, poput nesanice, takodje su cesti kod osoba koje su pod stresom, sto dodatno narusava mentalno zdravlje.

Stres moze potaknuti i nezdrave nacine suocavanja, kao sto su zavisnost o alkoholu, drogama ili prejedanju. Takvi obrasci ponasanja mogu dodatno pogorsati mentalno zdravlje i kvalitet zivota.

Vazno je nauciti ucinkovite tehnike upravljanja stresom, poput vezbanja, meditacije i uspostavljanja zdravih socijalnih veza kako bi se ocuvalo i unapredilo mentalno blagostanje.

Stres kod mladih

Stres kod mladih postaje sve veci problem u danasnjem svetu. Mladi se suocavaju s raznim izazovima, kao sto su skolski pritisak, ispiti, obaveze, vrsnjačko nasilje, uskladjivanje sa drustvenim ocekivanjima, trazenje identiteta i buducih karijera. Ovi faktori mogu dovesti do znacajnog stresa i negativno uticati na mentalno zdravlje mladih.

Stres kod mladih moze se manifestovati kroz fizicke simptome poput glavobolja, problema sa spavanjem, umora ili probavnih smetnji. Takodje, mogu se javiti emocionalni simptomi kao sto su teskoba, razdrazljivost, tuga ili gubitak interesa za uobicajene aktivnosti.

Osim toga, stres moze uticati na akademski uspeh mladih, njihovu socijalnu interakciju i kvalitetu zivota. Visok nivo stresa moze dovesti do smanjenja koncentracije, motivacije i samopouzdanja.

Vazno je da mladi nauce ucinkovite strategije suocavanja sa stresom. To moze ukljucivati redovnu telesnu aktivnost, pravilnu prehranu, dovoljno sna, ispravno upravljanje vremenom, podrsku od porodice i prijatelja, te vestine za upravljanje emocijama poput meditacije ili tehnika dubokog disanja.

Takodje, potrebno je stvoriti svest o vaznosti mentalnog zdravlja kod mladih i pruziti im pristup kvalitetnoj psiholoskoj podrsci i resursima za suocavanje sa stresom.

Psiholoski faktori

Psiholoski faktori su kljucni elementi koji uticu na nase mentalno zdravlje i dobrobit. Ovi faktori ukljucuju nase misli, emocije, uverenja, ponasanja i nacin na koji percipiramo i tumacimo svet oko sebe.

Psiholoski faktori mogu imati snazan uticaj na nasu sposobnost suocavanja sa stresom, razvoj samopouzdanja, socijalne interakcije i opste nasu dobrobit.

Nase misli i uverenja mogu oblikovati nase reakcije na stresne situacije, dok emocije mogu uticati na nasu sposobnost regulisanja stresa.

Takodje, nase ponasanje, kao sto su strategije suocavanja ili nacin na koji odrzavamo odnose s drugima, takodje igraju vaznu ulogu u nasem psiholoskom blagostanju. Razumevanje i svesnost o psiholoskim faktorima mogu nam pomoci da razvijemo zdrave obrasce razmisljanja, upravljamo emocijama i poboljsamo nase mentalno zdravlje i kvalitet zivota.

Stres na radnom mestu

Stres na radnom mestu je sveprisutan problem koji moze negativno uticati na zaposlene i organizacije. Radni stres moze se javiti zbog prekomernog opterecenja poslom, rokova, visokih ocekivanja ili lose organizacije rada.

Posledice stresa na radnom mestu mogu biti ozbiljne, ukljucujuci smanjenje produktivnosti, povecani izostanci s posla, povecani rizik od profesionalnog sagorevanja i loseg fizickog i mentalnog zdravlja.

Vazno je da organizacije prepoznaju vaznost upravljanja stresom na radnom mestu i usvoje mere za njegovo smanjenje. To moze ukljucivati promene u organizacijskoj kulturi, fleksibilne radne aranzmane, edukaciju o stresu i strategijama suocavanja, te promovisanje zdravih nacina zivota medju zaposlenima.

Osiguravanje radnog okruzenja koje potice ravnotezu izmedju poslovnih zahteva i dobrobiti zaposlenog kljucno je za uspesno upravljanje stresom na radnom mestu.

Stres i produktivnost

Stres ima znacajan uticaj na produktivnost na radnom mjestu. Kada su zaposleni izlozeni visokim nivoima stresa, to moze negativno uticati na njihovu sposobnost obavljanja zadataka i postizanje ciljeva.

Stres moze dovesti do smanjenja koncentracije, poteskoca u donosenju odluka, povecane pogreske i smanjene motivacije. Takodje, stres moze uzrokovati veci broj izostanaka s posla i nizu radnu angazovanost.

Kako bi se poboljsala produktivnost, vazno je pruziti podrsku zaposlenicima u upravljanju stresom. To moze ukljucivati pruzanje jasnih ocekivanja, razumevanje i fleksibilnost, osiguravanje resursa za suocavanje sa stresom te promoviranje zdravog radnog okruzenja.

Takodje, edukacija o upravljanju stresom i pruzanje alata za samopomoc mogu biti korisni. Investiranje u dobrobit zaposlenog, ravnotezu izmedju poslovnih zahteva i podrsku radnom okruzenju koje promice mentalno zdravlje kljucni su faktori za povecanje produktivnosti.

Emocionalni pritisak

Emocionalni pritisak je stanje koje se javlja kada osoba dozivljava intenzivne emocije, stres ili zahteve koji premasuju njegove kapacitete za nositi se s njima.

Moze se pojaviti na radnom mestu, u porodici, ucenju ili u drugim podrucjima zivota. Emocionalni pritisak moze dovesti do osecaja preplavljenosti, teskobe, depresije i iscrpljenosti. Osobe pod emocionalnim pritiskom cesto imaju poteskoce u odrzavanju ravnoteze izmedju poslovnih i privatnih obaveza, te mogu dozivljavati nedostatak podrske i razumevanja.

Vazno je prepoznati emocionalni pritisak i preduzeti korake za suocavanje s njim. To moze ukljucivati uspostavljanje zdravih granica, trazenje podrske od bliskih osoba, koriscenje tehnika za upravljanje stresom poput meditacije ili vezbanja, te potragu za profesionalnom pomoci ako je potrebno. Takodje je vazno razvijati emocionalnu inteligenciju i vestine samo-regulacije kako bismo se bolje nosili s emocionalnim izazovima.

Stres i spavanje

Stres može imati značajan utjecaj na kvalitetu i trajanje sna. Kada smo pod stresom, naš um je često preokupiran brigama, mislima i nemirnim emocijama, što otežava uspavljivanje i održavanje dubokog sna. Prolongirani ili intenzivni stres može dovesti do poremećaja spavanja poput nesanice ili fragmentiranog sna.

Stres takodhe moze izazvati fizicke simptome poput napetosti misica, glavobolja i gastrointestinalnih problema, sto dodatno ometa spavanje. Nedovoljno kvalitetan san povezan s stresom moze negativno uticati na nasu koncentraciju, pamcenje, raspolozenje i opstu dobrobit.

Vazno je nauciti ucinkovite strategije za upravljanje stresom kako bismo poboljsali kvalitet sna. To moze ukljucivati usvajanje navika pre spavanja, opustajuce tehnike poput meditacije ili dubokog disanja, vezbanje redovne telesne aktivnosti i izbegavanje stimulansa poput kofeina ili elektronickih uredjaja pre spavanja.

Takodj je vazno osigurati udobno i mirno okruzenje za spavanje te izdvojiti dovoljno vremena za odmor i obnovu.

Upravljanje stresom i prioritet zdravog sna kljucni su za ocuvanje mentalnog i telesnog blagostanja.

Moc prevencije

Idite u setnju ili radite neku drugu vrstu vezbi najmanje 20 minuta tri puta nedeljno . Vezbanje povecava nivo endrofina , jedinjenja u mozgu za dobro raspolozenje , koja poboljsavaju vase raspolozenje i cine da se osecate manje anksiozno .

Ogranicite konzumiranje alkohola , kofeina i secera ; a ako ste pusac , ostavite pusenje. Sve ove supstance , naime , mogu pobuditi akutni odgovor vaseg organizma na stres , doprinoseci fizickim simpotimima stresa kao sto su jako lupanje srca , drhtanje , vlazne i hladne ruke , anksioznost i razdrazljivost .

Pocnite da se bavite nekim smirujucim hobijem . Bastovanstvo , pletenje , slaganje slagalica , citanje ili neka druga omiljena razonoda mogu vam pomoci da napravite predah od stresova zivota.