Dobricica lekovita biljka za disajne puteve
Dobricica lekovita biljka za disajne puteve
Dobricica (Glechoma hederacea) je lekovita biljka koja se vekovima koristi za disajne organe, kasalj i prirodno jacanje zdravlja organizma ljudi .
Uvod
Dobricica (Glechoma hederacea) je višegodisnja zeljasta biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae), rasprostranjena sirom Evrope i Azije. Raste na livadama, sumskim ivicama i vlaznim mestima, gde se lako prepoznaje po puzavim stabljikama i karakteristicnim okruglastim listovima. Ova biljka je vekovima prisutna u narodnoj medicini i cenjena zbog svojih lekovitih svojstava.
Dobricica najcesce se koristi za podrsku disajnim putevima, posebno kod kaslja, prehlade i problema sa sinusima. Pored toga, dobricica ima blago protivupalno, ekspektorantno i antisepticko dejstvo, zbog cega se koristi i za jacanje imuniteta i oporavak organizma. Danas se najcesce primenjuje u obliku caja, ali i kao dodatak prirodnim preparatima za zdravlje respiratornog sistema.
Draca lekovita biljka 26
Draca lekovita biljka Draca je lekovita biljka ciji se plodovi, kora i listovi koriste kao...
Dimnjaca lekovita svojstva 26
Dimnjaca lekovita svojstva Dimnjaca lekovita svojstva (Fumaria officinalis), poznata i kao dimica ili rosnica, lekovita...
Divlji kesten kao lek 26
Divlji kesten kao lek Divlji kesten (Aesculus hippocastanum) je poznat kao prirodni lek za probleme...
Istorija ili poreklo
Dobricica (Glechoma hederacea) ima dugu i zanimljivu istoriju koja seze jos u vreme starih civilizacija. Ova biljka potice iz Evrope i zapadne Azije, gde je prirodno rasla na vlaznim i senovitim mestima, poput sumskih ivica, livada i uz puteljke. Zbog svoje prilagodljivosti i otpornosti, brzo se sirila i postala jedna od lako dostupnih lekovitih biljaka u narodnoj medicini.
U antickom periodu, dobricica je bila poznata kao biljka koja pomaze kod problema sa disajnim putevima. Stari narodi su je koristili za ublazavanje kaslja, ciscenje pluca i olaksavanje disanja. Njena upotreba se nastavila i kroz srednji vek, kada su travari i narodni lekari sve vise prepoznavali njena lekovita svojstva.
Posebno zanimljivo je da je dobricica imala vaznu ulogu i u starim evropskim napicima. Pre nego sto je hmelj postao standardni sastojak u proizvodnji piva, dobricica se koristila za aromatizaciju i kao prirodni konzervans. Ova praksa je bila rasprostranjena u mnogim delovima Evrope, sto govori o znacaju koji je biljka imala u svakodnevnom zivotu.
Tokom vekova, dobricica je ostala prisutna u narodnoj medicini kao prirodni lek za razlicite tegobe. Najcesce se koristila za disajne organe, ali i za jacanje organizma i oporavak nakon bolesti. Njena dostupnost i jednostavna primena doprinele su tome da ostane popularna i medju obicnim narodom.
Danas, iako je savremena medicina znatno napredovala, dobricica ponovo dobija na znacaju. Sve vise ljudi se vraca prirodnim metodama lecenja, pa se i ova biljka sve cesce koristi u obliku caja i biljnih preparata. Njena dugogodisnja tradicija i blagotvorno dejstvo cine je vrednim delom prirodne medicine.
Dobricica hemijski sastav
Hemijski sastav dobricice (Glechoma hederacea) je raznovrstan i odgovoran za njena brojna lekovita svojstva. Ova biljka sadrzi etericna ulja koja joj daju karakteristican miris i imaju blago antisepticko dejstvo. Pored toga, prisutni su i flavonoidi, jedinjenja poznata po svom antioksidativnom delovanju, koja pomazu u zastiti celija od oksidativnog stresa.
Dobricica je bogata i taninima, koji imaju adstringentno dejstvo i mogu doprineti smanjenju upalnih procesa u organizmu. Tu su i gorke materije koje podsticu varenje i poboljsavaju rad digestivnog sistema. Ove komponente zajedno doprinose opstem blagotvornom uticaju biljke na organizam.
Posebnu ulogu imaju fenolna jedinjenja, ukljucujuci i razlicite kiseline koje ucestvuju u antiinflamatornim i antibakterijskim procesima. Zahvaljujuci ovim supstancama, dobricica se tradicionalno koristi kod infekcija disajnih puteva, ali i za jacanje otpornosti organizma.
Pored navedenih jedinjenja, dobricica sadrzi i vitamine i minerale u manjim kolicinama, sto dodatno doprinosi njenoj nutritivnoj vrednosti. Iako koncentracije ovih elemenata nisu visoke, njihov sinergijski efekat sa ostalim aktivnim supstancama cini ovu biljku korisnom u prirodnoj medicini i svakodnevnoj primeni.
Dobricica mehanizam delovanja
Mehanizam delovanja dobricice (Glechoma hederacea) zasniva se na kombinovanom dejstvu njenih bioaktivnih jedinjenja, pre svega etericnih ulja, flavonoida, tanina i fenolnih kiselina. Ove supstance deluju sinergijski na vise sistema u organizmu, posebno na disajne puteve, gde ispoljavaju umirujuce, protivupalno i antisepticko dejstvo. Upravo ta kombinacija cine je korisnom u tradicionalnoj primeni.
Jedan od glavnih efekata dobricice je njeno ekspektorantno delovanje, sto znaci da pomaze u razredjivanju i izlucivanju sluzi iz disajnih puteva. Aktivne materije stimulisu bronhijalne sekrecije i olaksavaju izbacivanje nagomilanog sekreta, cime se poboljsava prohodnost disajnih puteva i olaksava disanje kod kaslja i prehlade.
Flavonoidi i fenolna jedinjenja iz dobricice imaju znacajno antiinflamatorno i antioksidativno dejstvo. Oni smanjuju oksidativni stres i ublažavaju upalne procese u tkivima, sto doprinosi smanjenju iritacije sluzokoze disajnih organa. Na taj nacin biljka pomaze u ublazavanju simptoma kao sto su bol, iritacija i otok.
Taninima dobricica ispoljava blago adstringentno dejstvo, sto znaci da dolazi do blagog zatezanja tkiva i smanjenja sekrecije. Ovo moze biti korisno kod prekomerne proizvodnje sluzi, kao i kod lokalnih upala, jer doprinosi stabilizaciji sluzokoze i smanjenju iritacije.
Pored lokalnog dejstva na disajne puteve, smatra se da dobricica ima i blago imunomodulatorno dejstvo, sto znaci da moze doprineti jacanju prirodne odbrane organizma. U kombinaciji sa antiseptickim svojstvima etericnih ulja, ovo omogucava bolju kontrolu nad mikroorganizmima i podrsku organizmu u borbi protiv infekcija.
Dobricica zdravstvene koristi
Dobricica (Glechoma hederacea) se tradicionalno koristi zbog brojnih zdravstvenih koristi, posebno kada su u pitanju disajni putevi. Njeno ekspektorantno dejstvo pomaze u razredjivanju sekreta i olaksava njegovo izbacivanje, sto je korisno kod kaslja, bronhitisa i prehlade. Na taj nacin doprinosi laksem disanju i smanjenju osecaja zapusenosti.
Jedna od vaznih koristi dobricice je njeno protivupalno dejstvo. Aktivna jedinjenja iz biljke mogu pomoci u smanjenju upalnih procesa u organizmu, posebno u sluzokozi disajnih organa. Ovo je znacajno kod stanja pracenih iritacijom, bolom i otokom, jer doprinosi ublazavanju simptoma.
Dobricica ima i blago antisepticko i antibakterijsko dejstvo, zahvaljujuci prisustvu etericnih ulja i fenolnih jedinjenja. Ova svojstva mogu pomoci u suzbijanju mikroorganizama koji izazivaju infekcije disajnih puteva. Zbog toga se tradicionalno koristi kao prirodna podrska organizmu tokom infekcija.
Pored uticaja na respiratorni sistem, dobricica moze pozitivno delovati i na varenje. Gorke materije u njenom sastavu podsticu lucenje zeludačnih sokova i poboljsavaju apetit, sto moze biti korisno kod osoba sa slabijim varenjem. Na taj nacin doprinosi boljoj funkciji digestivnog sistema.
Takodje, zahvaljujuci antioksidativnim jedinjenjima, dobricica moze doprineti zastiti celija od oksidativnog stresa. Ova svojstva imaju znacaj u ocuvanju opsteg zdravlja organizma i jacanju otpornosti. U narodnoj medicini se zbog toga koristi i kao blaga podrska imunom sistemu.
Dobricica upotreba u narodnoj medicini
Dobricica (Glechoma hederacea) ima dugogodisnju primenu u narodnoj medicini, gde se najcesce koristi za probleme sa disajnim putevima. Tradicionalno se priprema kao caj od nadzemnih delova biljke, koji se pije kod kaslja, prehlade, bronhitisa i upale grla. Veruje se da pomaze u razredjivanju sluzi i olaksava njeno izbacivanje iz organizma.
Pored unutrasnje upotrebe, dobricica se u narodnoj medicini koristi i kao sredstvo za inhalaciju. Parna inhalacija sa cajem od dobricice primenjuje se kod zapusenog nosa, sinusa i iritacije disajnih puteva. Ovakav nacin upotrebe omogucava direktno delovanje na sluzokozu respiratornog sistema.
Dobricica se takodje koristila kao pomoc kod varenja i problema sa stomakom. Caj se pio u manjim kolicinama kako bi se podstaklo lucenje zeludačnih sokova i poboljsao apetit. U nekim tradicijama primenjivala se i kod nadimanja i blagih probavnih tegoba.
U spoljasnjoj upotrebi, obloge ili ispiranja sa cajem od dobricice koristile su se za rane, iritacije koze i upalne procese. Zbog svojih blagih antiseptickih i protivupalnih svojstava, verovalo se da pomaze u smirivanju koze i ubrzavanju oporavka tkiva.
U narodnoj praksi, dobricica je cesto bila deo mesavina sa drugim lekovitim biljkama, kako bi se pojacao njen efekat. Kombinovala se sa biljkama koje imaju slicno dejstvo na disajne puteve ili imuni sistem, sto je omogucavalo siri i jaci terapeutski efekat u prirodnom lecenju.
Dobricica naucna istrazivanja
Dobricica – Naucna istrazivanja o dobricici (Glechoma hederacea) su relativno ogranicena u poređenju sa nekim drugim lekovitim biljkama, ali dostupni radovi potvrduju prisustvo brojnih bioaktivnih jedinjenja. Analize su pokazale da biljka sadrzi flavonoide, fenolne kiseline, etericna ulja i tanine, koji su povezani sa antioksidativnim, protivupalnim i antimikrobnim dejstvom. Ove komponente cine osnovu za njenu tradicionalnu upotrebu u narodnoj medicini.
Dobricica –Studije in vitro su pokazale da ekstrakti dobricice ispoljavaju znacajnu antioksidativnu aktivnost. Ova aktivnost se pripisuje sposobnosti flavonoida i fenolnih jedinjenja da neutralisu slobodne radikale i smanje oksidativni stres u celijama. Takvi efekti mogu imati znacajnu ulogu u zastiti tkiva i usporavanju procesa koji dovode do ostecenja celija.
Dobricica -Neka istrazivanja su se fokusirala na protivupalno dejstvo ekstrakata dobricice. Rezultati ukazuju da odredjene komponente biljke mogu inhibirati procese koji ucestvuju u inflamaciji, sto podrzava njenu tradicionalnu primenu kod stanja kao sto su upale disajnih puteva i iritacije sluzokoze. Ovo dejstvo je posebno interesantno u kontekstu respiratornih oboljenja.
Takodje,dobricica , laboratorijske studije su pokazale da ekstrakti dobricice poseduju antimikrobno delovanje protiv odredjenih bakterija i gljivica. Iako ovo dejstvo varira u zavisnosti od koncentracije i nacina ekstrakcije, rezultati sugerisu potencijal biljke kao prirodnog sredstva u kontroli mikroorganizama. Ovo dodatno objasnjava njenu upotrebu kod infekcija u tradicionalnoj medicini.
Dobricica -Ipak, vazno je napomenuti da su vecina dostupnih istrazivanja sprovedena in vitro ili na zivotinjskim modelima, dok je broj klinickih studija na ljudima ogranicen. Zbog toga su potrebna dodatna istrazivanja kako bi se preciznije utvrdila efikasnost, doziranje i bezbednost primene kod ljudi. Uprkos tome, postojece naucne spoznaje daju podrsku tradicionalnoj upotrebi dobricice.
U buducnosti se ocekuje vise klinickih istrazivanja koja ce detaljnije ispitati potencijal dobricice u fitoterapiji. Poseban fokus mogao bi biti na njenom dejstvu na respiratorni sistem, imuni odgovor i oksidativni stres. Time bi se dodatno potvrdila njena uloga kao znacajne lekovite biljke u savremenom pristupu prirodnom lecenju.
Dobricica moguci rizici
Dobricica (Glechoma hederacea) se generalno smatra bezbednom biljkom kada se koristi u umerenim kolicinama, ali kao i svaka lekovita biljka, moze imati odredjene rizike i ogranicenja. Njen sastav sadrzi bioaktivna jedinjenja koja mogu izazvati reakcije kod osetljivih osoba, posebno ako se koristi dugotrajno ili u vecim dozama.
Dobricica – Jedan od mogucih rizika odnosi se na alergijske reakcije. Kod nekih osoba mogu se javiti simptomi poput iritacije koze, osipa ili blage preosetljivosti nakon kontakta sa biljkom ili njenim preparatima. Zbog toga se preporucuje oprez prilikom prve upotrebe, posebno kod spoljasnje primene.
Dobricica moze imati i blago dejstvo na varenje i krvni pritisak, pa kod osoba koje imaju hronicne probleme ili koriste terapiju treba biti oprezan. Nema dovoljno podataka o njenom uticaju u kombinaciji sa lekovima, ali se pretpostavlja da bi mogla uticati na njihovo dejstvo zbog prisustva aktivnih supstanci.
Trudnice i dojilje bi trebalo da izbegavaju upotrebu dobricice ili da je koriste samo uz savet strucnog lica, jer ne postoje dovoljna klinicka istrazivanja koja potvrdjuju njenu bezbednost u ovim periodima. Ovo je standardna preporuka za vecinu lekovitih biljaka koje nisu dovoljno ispitane.
Dobricica – Takodje, dugotrajna i prekomerna upotreba caja od dobricice se ne preporucuje, jer moze dovesti do narusavanja ravnoteze u organizmu. Uvek je bolje koristiti je u ciklusima i u preporucenim kolicinama, kako bi se izbegli potencijalni nezeljeni efekti.
Na kraju, iako je dobricica prirodna biljka sa mnogim korisnim svojstvima, vazno je pristupiti njenoj upotrebi odgovorno. Osobe sa hronicnim oboljenjima ili one koje vec koriste terapiju treba da se konsultuju sa strucnim licem pre ukljucivanja dobricice u svoju svakodnevnu rutinu.
Dobricica priprema i nacini upotrebe
Dobricica se najcesce koristi u obliku caja, koji se priprema od osusenih nadzemnih delova biljke. Standardna priprema podrazumeva jednu kasicicu osusene biljke preliveno sa oko 200 ml vrele vode. Nakon toga, caj se ostavi da odstoji 10 do 15 minuta, procedi se i pije topl (obicno 2 do 3 puta dnevno). Ovakav nacin upotrebe se najcesce preporucuje kod problema sa disajnim putevima, kao sto su kasalj, bronhitis i prehlada.
Pored caja, dobricica se moze koristiti i u vidu inhalacija. U tom slucaju, priprema se jaci caj koji se koristi za udisanje pare. Ovaj metod je posebno koristan kod zapusenog nosa i sinusa, jer omogucava direktno delovanje na sluzokozu disajnih puteva. Inhalacije se obicno rade nekoliko minuta, uz oprez da para nije previse vruca.
U narodnoj medicini, dobricica se ponekad kombinuje sa drugim lekovitim biljkama kao sto su majcina dusica, podbel ili zalfija. Ove kombinacije se koriste kako bi se pojacao efekat na respiratorni sistem i dodatno podrzalo izlucivanje sluzi. Takve mesavine se cesto pripremaju kao biljne cajeve ili sirupi.
Takodje, postoje i spoljasnje primene dobricice u vidu obloga ili ispiranja. Caj od dobricice moze se koristiti za ispiranje grla kod upale ili kao blagi oblog za iritiranu kozu. Zbog svojih protivupalnih i antiseptickih svojstava, tradicionalno se primenjuje i kod manjih povreda koze ili iritacija.
Dobricica i saveti za pravilnu primenu
Prilikom upotrebe dobricice vazno je obratiti paznju na pravilnu dozu i nacin pripreme, kako bi se ostvarili zeljeni efekti bez nezeljenih reakcija. Najcesce se preporucuje umerena i kratkorocna upotreba, posebno kod akutnih tegoba kao sto su kasalj ili prehlada. Dugotrajna primena bez pauze se ne savetuje, jer organizam moze vremenom smanjiti odgovor na aktivne supstance.
Dobricica – Kvalitet biljke takodje ima znacajnu ulogu. Najbolje je koristiti pravilno osusenu biljku iz pouzdanih izvora, jer nepravilno susenje ili skladistenje moze smanjiti koncentraciju aktivnih jedinjenja. Takodje, biljka se najcesce bere u periodu cvetanja, kada sadrzi najvecu koncentraciju lekovitih sastojaka.
Dobricica se moze koristiti samostalno, ali i kao deo biljnih mesavina. U kombinaciji sa drugim biljkama koje imaju slicno dejstvo na disajne puteve, njen efekat moze biti dodatno pojacan. Medjutim, prilikom kombinovanja vise biljaka treba voditi racuna o ukupnom dejstvu i izbegavati preterivanje.
U savremenom pristupu prirodnom lecenju, dobricica se sve cesce koristi kao dopunska podrska organizmu, a ne kao zamena za medicinsku terapiju. Kod ozbiljnijih ili dugotrajnih simptoma, preporucuje se konsultacija sa strucnim licem. Na taj nacin se obezbedjuje bezbedna i racionalna primena biljnih preparata u svakodnevnom zivotu.
Dobricica i kombinacije sa drugim lekovitim biljkama
U praksi narodne medicine dobricica se cesto koristi u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama kako bi se postigao jaci i sire usmeren efekat. Takve mesavine su posebno korisne kod respiratornih tegoba, jer razlicite biljke mogu delovati na vise aspekata problema, poput upale, sekrecije i imuniteta. Kombinovanjem biljaka dobija se sinergijski efekat koji moze biti efikasniji nego kada se biljke koriste pojedinacno.
Najcesce se kombinise sa biljkama kao sto su majcina dusica, zalfija, podbel i lipa. Majcina dusica i zalfija doprinose antiseptickom i protivupalnom dejstvu, dok podbel dodatno pomaze kod kaslja i izbacivanja sekreta. Lipa se cesto dodaje zbog svog umirujuceg efekta i podrske kod prehlade i temperature.
U ovim kombinacijama dobricica ima ulogu biljke koja podrzava disajne puteve i olaksava izlucivanje sluzi. Njeno ekspektorantno dejstvo se lepo nadopunjuje sa drugim biljkama koje deluju na smanjenje upale i umirenje sluzokoze. Na taj nacin se dobija sveobuhvatan prirodni pristup koji pokriva vise simptoma istovremeno.
Prilikom pravljenja biljnih mesavina vazno je voditi racuna o pravilnim odnosima biljaka i njihovim ukupnim efektima. Preporucuje se koristiti proverene recepte ili se konsultovati sa osobom koja ima iskustva u fitoterapiji. Na taj nacin se obezbedjuje bezbedna i efikasna upotreba kombinacija biljaka u svakodnevnoj praksi.
Dobricica zakljucak
Dobricica (Glechoma hederacea) predstavlja vrednu lekovitu biljku koja ima dugu tradiciju primene u narodnoj medicini. Njena najpoznatija upotreba odnosi se na podrsku disajnim putevima, gde pomaze kod kaslja, prehlade i problema sa sinusima. Zahvaljujuci svom bogatom hemijskom sastavu, ova biljka ispoljava antiinflamatorna, antioksidativna i blaga antisepticka svojstva, sto doprinosi njenoj efikasnosti.
Savremena naucna istrazivanja potvrduju prisustvo bioaktivnih jedinjenja u dobricici i ukazuju na njen potencijal u fitoterapiji, iako su klinicke studije na ljudima jos ogranicene. Ipak, rezultati laboratorijskih analiza daju osnovu za razumevanje tradicionalne primene i opravdanost njenog koriscenja u prirodnom pristupu ocuvanju zdravlja.
Uz pravilnu i umerenu upotrebu, dobricica moze biti koristan dodatak svakodnevnoj brizi o zdravlju, posebno kao podrska respiratornom sistemu i opstem stanju organizma. Kao i kod svih lekovitih biljaka, preporucuje se odgovoran pristup, uz postovanje preporucenih doza i konsultaciju sa strucnim licem kada je to potrebno.
Reference
- World Health Organization (WHO) (2019) WHO global report on traditional and complementary medicine.
Available at: WHO report (Accessed: 10 March 2026).
Pregled globalne upotrebe tradicionalne medicine i znacaja lekovitih biljaka u savremenom zdravstvu. - European Medicines Agency (EMA) (2021) Assessment report on Glechoma hederacea.
Available at: EMA website (Accessed: 10 March 2026).
Regulatorni dokument koji opisuje bezbednost i primenu biljke Glechoma hederacea u fitoterapiji. - Tasheva, V. and Kostadinova, S. (2013) ‘The role of medicinal plants in human health’, Biotechnology & Biotechnological Equipment.
Available at: Journal link (Accessed: 10 March 2026).
Rad koji analizira znacaj lekovitog bilja u ocuvanju zdravlja i prevenciji bolesti. - Salehi, B. et al. (2018) ‘Antioxidant, anti-inflammatory, and antimicrobial properties of medicinal plants’, Frontiers in Pharmacology.
Available at: Frontiers article (Accessed: 10 March 2026).
Studija koja objasnjava bioaktivna svojstva biljaka relevantna za terapijsku primenu. - Petrovska, B.B. (2012) ‘Historical review of medicinal plants usage’, Pharmacognosy Reviews.
Available at: Pharmacognosy Reviews (Accessed: 10 March 2026).
Istorijski pregled upotrebe lekovitog bilja kroz razlicite kulture i civilizacije. - Barnes, J., Anderson, L.A. and Phillipson, J.D. (2007) Herbal Medicines. Pharmaceutical Press.
Available at: Publisher site (Accessed: 10 March 2026).
Knjiga koja detaljno opisuje farmakologiju i kliničku primenu lekovitih biljaka. - European Scientific Cooperative on Phytotherapy (ESCOP) (2003) Monographs on the medicinal uses of plant drugs.
Available at: ESCOP (Accessed: 10 March 2026).
Monografije koje daju standardizovane informacije o upotrebi biljnih droga. - Heinrich, M. et al. (2012) Fundamentals of Pharmacognosy and Phytotherapy. Elsevier.
Available at: Elsevier (Accessed: 10 March 2026).
Udžbenik koji objašnjava osnovne principe farmakognozije i fitoterapije. - Newall, C.A., Anderson, L.A. and Phillipson, J.D. (1996) Herbal Medicines: A Guide for Health-Care Professionals.
Available at: Google Books (Accessed: 10 March 2026).
Praktican vodič za razumevanje dejstva i primene biljnih lekova. - World Journal of Pharmacy and Pharmaceutical Sciences (2015) ‘Phytochemical screening of medicinal plants’.
Available at: WJPPS (Accessed: 10 March 2026).
Rad koji prikazuje metode analize i identifikacije aktivnih jedinjenja u biljkama. - Ekor, M. (2014) ‘The growing use of herbal medicines: issues relating to adverse reactions and challenges’, Frontiers in Pharmacology.
Available at: Frontiers article (Accessed: 10 March 2026).
Analiza bezbednosti i potencijalnih rizika poveznih sa upotrebom biljnih preparata. - Yuan, H. et al. (2016) ‘The traditional medicine and modern medicine from natural products’, Molecules.
Available at: Molecules journal (Accessed: 10 March 2026).
Rad koji povezuje tradicionalnu medicinu sa savremenim naucnim pristupima. - Rasool, R. et al. (2019) ‘Medicinal plants and their bioactive compounds’, Journal of Pharmacognosy.
Available at: ScienceDirect (Accessed: 10 March 2026).
Pregled bioaktivnih komponenti biljaka i njihovog farmakoloskog znacaja. - Fabricant, D.S. and Farnsworth, N.R. (2001) ‘The value of plants used in traditional medicine for drug discovery’, Environmental Health Perspectives.
Available at: EHP journal (Accessed: 10 March 2026).
Studija o znacaju tradicionalnih biljaka u razvoju novih lekova. - Balunas, M.J. and Kinghorn, A.D. (2005) ‘Drug discovery from medicinal plants’, Life Sciences.
Available at: ScienceDirect article (Accessed: 10 March 2026).
Rad koji prikazuje kako se lekovite biljke koriste kao izvor novih farmaceutskih jedinjenja.
O autoru
