Hemostaza i koagulacija krvi 25

Hemostaza i koagulacija krvi

Hemostaza i koagulacija krvi su procesi koji zaustavljaju krvarenje suzavanjem krvnih sudova, stvaranjem trombocitnog cepa i koagulacijom krvi.

Hemostaza i koagulacija krvi su procesi koji zaustavljaju krvarenje iz povredjenog krvnog suda. Hemostaza ukljucuje sve korake sprecavanja gubitka krvi: suzavanje krvnog suda, formiranje trombocitnog cepa i zgrusavanje krvi. Koagulacija je kljucna faza koja nastupa kod tezih povreda i podrazumeva slozen proces u kojem krvne plocice i plazmatski proteini stvaraju zvrsti fibrin koji stabilizuje trombocitni cep i prekida protok krvi.

Odrzavanje dovoljne kolicine krvi u krvnim sudovima a time i dovoljnog punjenja krvnih sudova je jedan od bitnih preduslova zivota.

Nagli gubitak vece kolicine krvi, ponekad vec i 500cm³ , dovodi do teskih poremecaja u organizmu , a moze ugroziti i zivot.

Pri tom treba istaci da je od veceg znacaja gubitak tecnosti, tj. krvne plazme od gubitka uoblicenih elemenata , posto se bas gubitkom tecnosti smanjuje ukupna kolicina tecnosti (krvi) u krvotoku , sto dovodi do nedovoljnog punjenja krvnih sudova , nedovoljnog snabdevanja srca i ostalih organa krvlju , a time i kiseonikom i hranljivim materijama.

Koagulacija krvi deo-izvor :Biodiagnostica

U organizmu citav niz funkcija obezbedjuje odrzavanje nepovredivosti i ne propustljivosti krvnih sudova , zatvaranje ozledjenog krvnog suda i nadoknadjinje izgubljene krvi .

Medju reakcijama organizma koje ucestvuju u procesu hemostaze posle ozlede krvnih sudova znacajno mesto zauzima proces zgrusavanja ili koagulacija krvi.

Koagulacija krvi ( zgrusavanje ) krvi

Svakome je iz iskustva poznato da posle posekotine ili uboda iz ozledjenog mesta -rane – istice krv , usled ozlede bilo kapilara ili vecih krvnih sudova – manjih ili vecih arterija i vena .

Ukoliko nije ozledjen neki veci krvni sud , pre ili posle dolazi do spontanog prestanka krvarenja , ako su ozledjeni samo kapilari , to se desi za nekoliko minuta.

Koagulacija krvi . Istekla krv se u toku od nekoliko minuta pretvara u pihijastu elasticnu masu , krvni kolac ,krvnu grudvu ili koagulum ( cruor sanguinis ) drugim recima – krv se koagulise , zgrusava ili usiri .

Ukoliko se u neki sud , epruvetu ili Erlenmajerovu bocicu uzme nesto krvi , u toku od nekoliko minuta takodje ce doci do zgrusavanja krvi , pri cemu postaje krvni koagulum ili kolac.

On se posle 1-2 casa retrahuje ( skuplja) i istiskuje zuckastu tecnost , krvni serum . Ako se krvni kolac ispere vodom , uklonice se eritrociti koji je krvn kolac obuhvatao i ostace bela elasticna konca masa – fibrin.

Koagulacija krvi . Ako se krv izvadi iz vene u rashladjenu epruvetu za centrufugovanje , oblozenu parafinom ili silikonom pa centrifuguje nekoliko minuta na temperaturi blizu 0^o C, odvojice se krvna plazma koja ce se na sobnoj temeraturi zgrusati.

Koagulacija krvi . Ovaj ogled pokazuje da proces koagulacije odigrava u krvnoj plazmi .

Koagulacija krvi . Dalji ogledi su pokazali da je moguce koagulisati rastvor fibrinogena , istalozenog iz plazme poluzasicenim natrijum-hloridom i rastvorenog u 1%-nom rastvoru iste soli , dodavanjem svezeg seruma .

Koagulacija krvi . Na ovaj nacin je dokazano da se u toku procesa koagulacije rastvorena belancevina krvne plazme fibrinogen pretvara u nerastvorljivi fibrin.

Iz svezeg seruma moze se alkoholom ili acetonom staloziti ferment trombin pod cijim se uticajem fibrinogen pretvara u fibrin. Trombin je takodje u stanju da zgrusa krv odnosno nu plazmu .

Koagulacija krvi. Sam trombin postaje u momentu koagulacije od belancevine , tj. profermenta protombina koji se nalazi u krvnoj plazmi , odakle se moze izdvojiti posebnim labaratorijskim postupkom.

Pretvaranje protrombina u trombin odigrava se pod uticajem fermenta tromboplastina ili trombokinaze u prisustvu kalcijumovih jona.

Koagulacija krvi . Danas se razlikuju 2 tromboplastina:

Krvni tromboplastin postaje u krvi posle njenog izlaska iz krvnog suda i kontakta (dodira) sa stranom povrsinom – metalom igle , staklenim zidom suda , ili postaje u organizmu sa ostecenim intimom krvnog suda , odnosno ostecenim tkivom.

Koagulacija krvi . U njegovom postanku ucestvuju: lipoidni faktor lipoproteid , koji se oslobadja pri raspadanju trombocita , i vise belanevinskih sastojaka , kao kalcijumovi joni iz krvne plazme.

Koagulacija krvi . Tkivni tromboplastin je lipoproteid koji se nalazi u mnogim tkivima , narocito mozgu , plucima, misicima i dr.

Pri ozledi krvnih sudova on dolazi u dodir sakrvlju i u prisustvu odrrrrjenih belancevina krvne plazme i kalcijumovih jona daje aktivni tromboplastin.

Koagulacija krvi . Od uslova zavisi koji ce od ova dva tromboplastina igrati vazniju ulogu u procesu koagulacije. Ako se radi o koagulaciju na mestu ozlede (rane) , ucestvuju oba trommboplastina.

Koagulacija krvi . Pri koagulaciji in vitro u krvi koja je izvadjena bez veceg kontakta sa tkivima dejstvovace krvni tromboplastin.

U slucaju zgrusavanja krvne plazme dobivene od krvi i uzete u silikonisani sud , centrifugovane superbrzinom (preko 15 000 obrtaja u minutu , pri cemu su uklonjeni trombociti) , uz dodatak acetonom osusenog mozga , koagulaciju zapocinje tkivni tromboplastelin.

Mehanizam procesa koagulacije krvi

O procesu zgrusavanja krvi postojala su u toku razvoja fiziologije razlicita misljenja . U toku vise decenija ovaj proces je tumacen tzv. klasicnom teorijom koagulacije (A. Schmidt i P. Mooowitz) , koja je rezimirana u slici ispod.

Mehanizam procesa koagulacije krvi – iz seme se vidi da po ovom shvatanju u procesu koagulacije ucestvuje vise sastojaka iz krvne plazme :

• fibrinogen
• protrombin
• kalcijumovi joni
• i jedan sastojak iz celija (trombocita ) ili tkiva , tj. trombokinaza ili tromboplastin.

Mehanizam procesa koagulacije krvi -pri ozledi tkiva iz njih i iz trombocita koji se raspadaju pri dodiru sa stranom povrsinom oslobadja se tromboplastin (trombokinaza) ,koji u prisustvu kalcijumovih jona dejstvuje na protrombin pretvarajuci ga u trombin.

Mehanizam procesa koagulacije krvi -aktivisani trombin u drugoj fazi koagulacije dejstvuje na fibrinogen i pretvara ga u fibrin , koji je mrezaste strukture , pa okca svoje mreze obuhvata ostale sastojke krvne plame , a ako se radi o punoj krvi , i uoblicene elemente , pri cemu postaje krvni kolac (koagulum) , koji se stajanjem skuplja- retrahuje, istiskajuci krvni serum.

Mehanizam procesa koagulacije krvi – novija ispitivanja , u toku poslednje 3 decenije , pokazala su da je proces koagulacije znatno slozeniji i da u njemu ucestvuje veci broj sastojaka :

13 sastojaka ili faktora poreklom iz krvne plazme i vise komponenti poreklom iz trombocida. Najpre cemo ukratkto izneti osobine najvaznijih faktora koagulacije , a potom prikazati savremeno shvatanje toka ovog procesa.

Mehanizam procesa koagulacije krvi – osobine svih faktora koagulacije mogu se naci u delima posvecenim ovom procesu.

Faktori hemijski sastojci koagulacije

Faktor 1 – fibrinogen – jeste belancevina koja se pod uticajem trombina prretvara u nerastvorljivi protein fibrin. Fibrinogen je linearna belancevina molekulske tezine oko 400 000. Sintetise se u jetri . Ostale osobine iznete su pri izlaganju osobina belancevina krvne plazme.

Faktori hemijski sastojci koagulacije faktor 2 -protrombin – jeste glikoproteid molekulske tezine 63 000 , po svojim hemijskim osobinama spada u α2-glikoproteide . Dobro je rastvorljiv u vodi i lako se apsorbuje na niz adsorbensa : aluminijum-hidroksid , barijum-sulfat ,trikalcijum-fosfat ,azbesni filtar itd.

Faktori hemijski sastojci koagulacije -sa pomenutih adsorbensa moze se eluirati pogodnim puferima (rastvor natrijum-citrata i dr.).

Protrombin se sintetise u jetri uz katalicko ucesce vitamina K. Pod uticajem tromboplastina u prisustvu kalcijumovih jona protrombin se u drugoj fazi koagulacije pretvara u trombin.

Faktori hemijski sastojci koagulacije – koncetracija protrombina u krvi je snizena pri K-avitaminozi ili pri ostecenju jetre . Dikumarol , supstanca izolovana iz trule deteline , kao i niz njegovih vestackih sintetisanih drivata , sprecavaju sintezu protrombina i snizavaju njegovu koncetraciju u krvi .

Faktori hemijski sastojci koagulacije – trombin je aktivni ferment koji postaje od protrombina pod uticajem tromboplastina u prisustvu kalcijumovih jona . Pored toga male kolicine trombina mogu i same da se pretvaraju protrombin u trombin auto-katalicko pretvaranje.

Faktori hemijski sastojci koagulacije trombin je glikoproteid ,molekulske tezine 31 000 ,dobro rastvorljiv u vodi . Talozi se alkoholom ili acetonom , koji ga denaturisu , te se stoga talozenje ovim organskim rastvaracima koristi za preciscavanje trombina.

Faktori hemijski sastojci koagulacije -trombin dejstvuje na fibrinogen i pretvara ga u fibrin .Trombin se moze naci u svezem serumu , ali uskoro iscezava posto se delimicno adsorbuje na krvni kolac (fibrinsku mrezu ) ,a delimicno pretvara u metatrombin i time aniktivise .

Faktori hemijski sastojci koagulacije– Faktor 3 – tromboplastin (trombokinaza) jeste ferment koji u prisustvu kalcijuma pretvara protrombin u trombin .

Faktori hemijski sastojci koagulacije – kao sto je vec receno ,danas se razlikuju dva tromboplastina : tkivni i krvni tromboplastin. Oba se aktivisu u samom pocetku , u I fazi zgrusavanja krvi . U aktivisanju oba tromboplastina ucestvuje vise sastojaka .

a) Krvni tromboplastim postaje kao proizvod vise slozenih reakcija od lipoidnog faktora trombocita , koji reaguje sa klacijumom i vise proteinskih sastojaka* krvne plazme.

Faktori hemijski sastojci koagulacije.O osobinama ovih sastojaka i o medjureakcijama u toku koji se aktivise tromboplastin (i krvni i tkivni ) treba videti u udzbenicima biohemije ili u specijalnim clancima i monografijama posvecenim koagulacija krvi.

Ipak , od svih proteinskih sastojaka krvne plazme koji ucestvuju u procesu aktivisanja krvnog tromboplastelina treba pomenuti i zapamtiti dva : VIII faktor koagulacije , antihemofilni globulin A i IX faktor – Kristmasov faktor ili antihemofilni globulin B.

Faktori hemijski sastojci koagulacije. Urodjeni nesdostatak jednog od njih , a narovcito VIII faktora , dovodi do bolesti hemofilije , naslednog oboljenja uglavnom muskaraca , koje se odlikuje veoma usporenom koagulacija krvi i krvarenjima – spontanim ilii posle povreda (ujed za jezik , ispadanje mlecnih zuba ) ili hirurska intervencija (presecanje pupcane vrpce , ekstrakcija zuba i dr.) mogu dovesti do smrtonosnih krvarenja .

Faktori hemijski sastojci koagulacije. Danas je ipak moguce , zahvaljujuci primeni transfuzije sveze krvi ( kod hemofilije A) ilii davanju preparata antihemofilnih globulina, obezbediti bezopasne , cak i vece hirurske intervencije kod hemofilicara.

b) Tkivni tromboplastelin postaje od lipoproteidskog sastojka koji se nalazi u tkivima , i vise proteinskih sastojaka plazme** , koji medjusobno reaguju uz ucesce kalcijumovih jona i daju aktivni tromboplastelin.

Faktori hemijski sastojci koagulacije -IV faktor -kalcijum u obliku klacijumovih jona – neophodan je za aktivisanje krvnog i tkivnog tromboplastelina i za pretvaranje protrombina u trombin.

Medjutim , kalcijumovi joni nisu neophodni za pretvaranje fibrinogena u fibrin pod uticajem trombina . Ipak , kalcijumovi joni uticu na stabilnost i cvrstinu fibrinskog kolaca stvarajuci nove dopunske veze izmedju pojedinih makromolekulskih agregata fibrina.

Faktori hemijski sastojci koagulacije.Tako se pri dejstvu trombina na fibrinogen bez prisustva kalcijumovih jona dobija fibrinski kolac , koji se moze rastvoriti u koncentrovanom rastvoru ureje ; ako su pak, pri dejstvu trombina na fibrogen biti prisutni i kalcojumovi joni , tako dobiven fibrinski kolac se ne rastvara u rastvoru ureje.

Faktori hemijski sastojci koagulacije. Prema novijim ispitivanjima stabilnost krvnog kolaca zavisi i od posebnog proteinskog sastojka plazme – XIII faktora stabilnosti koagulina .

Tok procesa koagulacije

Ceo tok procesa koagulacije krvi moze se podeliti u 4 faze :

• aktivisanje tromboplastelina
• pretvaranje protrombina u trombin
• postanak fibrina od fibrinogena pos uticajem trombina
• promene u koagulumu

I faza – aktivisanje tromboplastelina – najduza je i traje nekoliko minuta. U toku prve faze dolazi do nagomilavanja i aglutinacije trombocita , njihovog raspadanja i oslobadjanja lipoidnog faktora , i reagovanja lipoidnog faktora sa pomenutim proteinskim sastojcima , faktorima koagulacije iz krvne plazme i kalcijumovim jonim, pri cemu postaje krvni tromboplastelin.

Aktivisanje tkivnog tromboplastelina traje znatno krace – nekoliko sekundi , posto odpada ceo proces promene na trombocitima do oslobadjanja lipoidnog faktora.

Tok procesa koagulacije -II faza – pretvaranje protrombina u trombin – traje nekoliko sekundi ,i za to vreme trombopltelin u prisustvu kalcijumovih jona dejstvuje na protrombin i razlaze ga u dva molekula trombina.

Kao sto je vec receno , i sam trombin moze ucestvovati autokaliticki u ovom procesu stvaranja trombina.

Tok procesa koagulacije III faza pretvaranje fibrinogena u fibrin -takodje je vrlo kratka , svega 4 sekunde . Trombin kao proteoliticki ferment odvaja sa oba kraja lancastog molekula fibrinogena po jedan peptid male molekulske tezina , koji se nazivaju fibrinopeptid A i B ,pri cemu postaju molekuli aktivnog fibrinogena , koji se sad medjusobno spontano polimerizuju ( jedine ) u molekulske agregate sve vece molekulske tezine ( do nekoliko miliona ).

Ovi agregati se najpre javljaju u obliku iglicastih tvorevina , koji grade najpre tanke fine konce fibrina , a oni daljomm polimerizacijom postaju sve deblji i grade fibrinsku mrezu , koja obuhvata sve ostale sastojke krvi i krvne plazme , tako da najzad postaje krvni kolac.

Tok procesa koagulacije faza IV promene u krvnom kolacu – posle zavrsene koagulacije u koagulumu mogu se odigrati dve vrste promena :

a) Tok procesa koagulacije – Retrackija koaguluma . Pod fizioloskim uslovima pod uticajem retraktoizma , aktivne supstance koja se oslobadja pri raspadanju trombocita , dolazi do retrakcije – skupljanja koaguluma i istiskivanja krvnog seruma.

Tok procesa koagulacije – Brzina i obim retrakcije zavise od broja trombocita , njihove funkcionalne sposobnosti , temperature na koje se zgrusana krv stoji (optimalna je 37C) i niza drugih faktora .

b)Tok procesa koagulacije – Fibrinoliza je proces razlaganja , hidrolize fibrinskog kolaca pod uticajem fibrinolitickog fermenta plazmina , koji hidrolizuje fibrin do polipeptida .

Tok procesa koagulacije – Pri dovoljnoj intezivnoj fibrinalizi fibrinski ili krvni koagulum bivaju potpuno hidrolizovani , a zgrusana krv ili plazma ponovo postaju tecni i ne mogu se vise zgrusavati dodatkom trombina.

Tok procesa koagulacije – Fibrinoliticki proces moze se aktivisati bilo u organizmu in vivo ili vestacki u epruveti .

U organizmu se fibrinoliticki proces aktivise pri jacim fizickim naporima , pshihickim uzbudjenjima , posle ubrizgavanja adrenalina itd. , pri cemu je fibrinaliticka aktivnost samo naznacena i moze se dokazati jedino labaratorijski i pri nekim oboljenjima , u toku nekih operacija ( na plucima ) , pri udaru elektricne struje i nagloj nasilnoj smrti , kada moze doci do potpunog defibrinisanja krvi , sto kod operisanih moze biti uzrok opasnih krvarenja .

In vitro fibrinoliticki ferment se moze aktivisati dejstvom hloroforma , glicerina , aktivatora streptokineze , koji se dobija iz nekih sojeva streptokoka ,itd. Fizioloski znacaj fibrinolitickog procesa in vivo jos nije razjasnjen , dok se mehanizam aktivisanja in vitro prikazan u udzbenicima biohemije .

Antikoagulaciona sredstva

Postoji veci broj supstanca koje mogu spreciti proces koagulacije . Sve se one mogu podeliti u dve grupe : prirodne inhibitore koagulacije i vestacka antikoagulaciona sredstva .