biohemijski sastav eritrocita
Biohemijski sastav eritrocita
Biohemijski sastav eritrocita: oko 70% vode, a ostatak cini hemoglobin sa prosecnom koncentracijom 140 g/l kod zena i 160 g/l kod muskaraca.
Eritrociti se sastoje od oko 70% vode, dok preostalu kolicinu cini uglavnom hemoglobin cija se koncentracija krece od 140g/l (kod zena) do 160g/l krvi (kod muskaraca) i koji je respiratorni pigment. Celija se sastoji od membrane (lipoproteinske strukture) i citoplazme bez jedra i vecine drugih celijskih organela.
Sastav i fizioloski znacaj leukocita
Detalji o sastavu i metabolickim procesima i leukocitima mogu se naci u udzbenicima biohemije . Ovde samo isticemo da leukociti sadrze vrlo veliki broj razlicitih fermenata i da pokazuju vrlo intezivan promet materije izrazen vrlo znacajnom potrosnjom kiseonika .
Rad srca fiziologija i regulacija 26
Rad srca fiziologija i regulacija Rad srca zasniva se na ritmicnim kontrakcijama koje obezbedjuju stalan...
Metabolicke odlike srcanog misica 26
Metabolicke odlike srcanog misica Metabolicke odlike srcanog misica .Srcani misic (miokard) ima specificne metabolicke odlike...
Bioelektricne pojave u srcu 26
Bioelektricne pojave u srcu EKG elektrokardiogram Bioelektricne pojave u srcu omogucavaju stvaranje i sirenje elektricnih...
Izvor: Anatomy and Physiology Open stax
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . Leukociti igraju vaznu ulogu u odbrani organizma od mikroorganizama i niza stranih tele . Oni su u stanju da fagocituju tj. unesu (inkorporiraju) u svoju citoplazmu kako mikroorganizme tako i ostecene i izumrle celije , delice tkiva , strane cestice (zrnca prasine , ubrizganog tusa koloidnih boja itd.).
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . Pojedine vrste leukocita fagocituju razlicite cestice . Neutrofilni leukociti fagocituju mikroorganizme i stoga se nazivaju mikrofagi ,dok limfociti i trombociti fagocituju cestice prasine , delove ostecenog tkiva i dr. nazivaju se mikrofagi.
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . Mikrofagi fagocitovane cestice stranih tela odnose do obliznjih (regionalnih ) limfnih cvorova i tamo ih deponuju .
U limfnim cvorovima plucnog hilusa mogu se mikroskopski ,a i makroskopski ( po crnoj boji cvorova )zapaziti fagocitovana zrnca prasine i cadji .
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . Za proces lagocitoze od znacaja je niz fizioloskih karakteristika leukocita . Tako su leukociti osetljivi prema dejstvu niza hemijskih susptanca koje privlace leukocite prema mestu gde se mikroorganizmi nalaze – pozitivna hemotaksa.
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . leukociti imaju sposobnost da izlaze iz krvnih kapilara kroz medjuprostore izmedju endotelnih celija zida kapilara – proces dijapedeze ,i da se kroz tkivne medjuprostore krecu amebodnim kretanjem ka mikroorganizmima .
Sastav i fizioloski znacaj leukocita .Dospevsi u blizinu mikroorganizmima , leukociti pruzaju protoplazmaticke nastavke – inkorporisu u svoju citoplazmu – proces fagocitoze .
Posle fagocitoze na mikroorganizme dejstvuju fermenti leukocita , pre svega proteinaze koji razlazu (svaruju) mikroorganizam .
U odredjenim uslovima leukociti mogu da izlucuju fermente i da razvijaju proteolitickoo dejstvo i ekstracelularno . Mnogi mikroorganizmi svojim toksicnim proizvodima mogu mogu da ostete i da cak i ubiju leukocite .
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . Gnoj (pus) jeste smesa mrtvih leukocita , mikroorganizama i razorenih tkivnih elemenata.
Pored uloge u fagocitozi neki od leukocita – mladi limfociti – igraju vaznu ulogu u sintezi jednog dela globulina krvne plazme , a narocito gama-globulina i antitela (specificnih gama-globulina).
Trombociti krvne plocice
Trombociti su najsitniji uobliceni elementi krvi ciji precnik iznosi 2-3 mikrona . Nemaju jedra . Pri posmatranju faznim mikroskopom kod trombocida se razlikuju dve zone :
- homogeni deo hijalomera i granularni deo hromomera .
Trombociti krvne plocice . Broj trombocita se krece u granicama od 200 do 500 000 u mm3 .Trombociti se broje slicno eritrocitima odnosno leukocitima , stim sto se kao tecnost za razblazavanje upotrebljava rastvor natrijum-citrata i boje brilijant-krezil-plavog ili rastvor kokaina i natrijum-hlorida.
Trombociti krvne plocice . Ove tecnosti uklanjaju eritrocite i sprecavaju raspadanje inace vrl;o osetljivih i labilnih trombocita .
Trombociti krvne plocice . Trombociti se mogu dobiti u vecoj kolicini ako se citratna krv uzme u sudove od plasticne mase polietilena ili staklene sudove oblozene silikonom* cija je povrsina hidrofobna .
Potom se ona najpre centrifuguje malom brzinom (1000 obrtaja u minutu ) u cilju uklanjanja eritrocita , a potom se dobivena plazma centrifuguje velikom brzinom (6 – 20 000 obrtaja )ili adsorbuje na plasticnu smolu amberlit , sa koje se trombociti eluiraju rastvorom natrijum-citrata .
Trombociti krvne plocice . Trombociti se cuvaju u dobro zapusenim sudovima sa hidrofobnom povrsinom na temperaturi blizu 0o C.
Trombociti pokazuju nekoliko karakteristicnih osobina . Vrlo su osetljivi prema mehanickim , termickim i hemijskim faktorima , koji lako dovode do njihovog raspadanja .
Imaju pozitivno elektricno punjenje i lako prianjaju za stranu povrsinu sa negativnim elektricnim punjenjem : staklo , ostecena intima krvnih sudova itd.
Trombociti krvne plocice . Pri tom se tombociti lako nagomilavaju , tj. nastaje aglomeracija , skupljaju u gromuljice , tj. nastaje aglutinacija , a potom se raspadaju .
Trombociti krvne plocice . Ispitivanje sastava trombocida pokazalo je da trombociti sadrze veliki broj raznih fermenata i niz bioloskih aktivnih sastojaka , a narocito supstance koje ucestvuju u procesu koagulacije krvi . Ovde cemo pomenuti samo najvaznije sastojke trombocita :
- Lipoidni faktor tromboplastina je lipoproteid , relativno termostabilan , koji posle raspadanja trombocita reaguju sa vise proteina krvne plazme i daje krvni tromboplastin
- Rektratozim je sastojak trombocida koji posle zgrusavanja krvi dejstvuje na fibrinske konce krvnog kolaca i izaziva njihovo sakupljanje , a time i skupljanje , retrakciju , krvnog kolaca .
- Serotonin (trombotonin) ,5-oksitriptamin je supstanca iz grupe tkivnih hormona , koja se nalazi i u trombocitima . Izaziva konstrikciju (suzavanje ) krvnih kapilara i doprinosi prestanku krvarenja posle povreda .
Trombociti krvne plocice . Trombociti se stvaraju u kostanoj srzi , raspadanjem dzinovskih celija – megakariocita.
Trombociti krvne plocice . Osnovna uloga trombocita je u procesu zgrusavanja krvi i odbrani organizma od gubitka krvi – tj. u procesu hemostaze .
Krvna plazma i serum
Krvna plazma je bistra zuckasta tecnost koja se dobija ukljanjanjem uoblicenih elemenata krvi , cije je zgrusavanje spreceno nekim antikoagualacionim sredstvom (citratom , oksalatom, heparinom itd.).
Silikoni su organska silicijumova jedinjenja koja u vidu tankog sloja oblazu staklo , metal i niz drugih tela cineci povrsinu hidrofobnom , tj. sprecavaju kvasenje , imaju siroku primenu u indistriji .
Krvni serum je bistra zuckasta tecnost , koja se razlikuje od krvne plazme time sto ne sadrzi fibronogen ni protrombin. Serum se moze dobiti na dva nacina :
a) Serum se dobija posle retrakcije krvnog kolaca . Krv se zgrusa i ostavi na sobnoj temperaturi ili termostatu na 37oC. Posle 1-2 casa dolazi do retrakcije koaguluma i istiskivanja seruma , koji se izdvaja centrifugovanjem .
b)Krv se odmah po vadjenju defibrinise muckanjem sa staklenim kuglicama „perlama“ ili brzim mesanjem staklenim ili drvenim stapicem, cime se u toku zgrusavanja uklanja nastali fibrin u vidu fibrinskih konaca . Dobivena defibrenisana krv se centrifuguje i dobije se serum .
Krvna plazma i krvni serum jeste bistra zuckasta tecnost , slabo alkalne reakcije -pH oko 7,5 specificne tezine 1,020 -1,030 , cija viskoznost iznosi 1,7 -1,8 . Sastav krvne plazme dat je u tablici ispod .
Iz tablice se vidi da krvna plazma sadrzi vrlo veliki broj neorganskih i organskih sastojaka. Ovde cemo ukratko dati podatke o najvaznijim sastojcima krvne plazme i njihovom fizioloskom znacaju.
Krvna plazma neorganski sastojci
U neorganske sastojke krvne plazme spadaju voda i mineralne soli . Voda je kao i uopste u organizmu , kolicinski najvazniji sastojak krvne plazme ( 90-92%) .
Najveci deo vode nalazi se kao slobodna voda , koja je sposobna da igra ulogu rastvaraca , dok je jedan deo vezan za belancevine krvne plazme , najvise za serum-albumine i beta-lipoproteide , koji imaju najveci oktonski pritisak .
Krvna plazma -Neorganske soli . Krvna plazma sadrzi veci broj neorganskih soli . Pri njihovom proucavanju obicno se odvojeno govori o katjonima i anjonima .
Krvna plazma – Natrijum je kolicinski najvazniji katjonkrvne plazme i nalazi se u obliku NaCl , bikarbonata i fosfata . Natrijum-hlorid igra vaznu ulogu u regulisanju osmotskog pritiska , a zahvaljujuci kretanju anjona kroz opnu eritrocita , utice i na regulisanje acido-bazne ravnoteze .
Natrijum-bikarbonat u kombinaciji sa ugljenom kiselinom je najvazniji neorganski pufer krvne plazme .
Krvna plazma –Kalijum se nalazi u koncetraciji oko 20 mg% . Mada se nalazi u maloj koncetraciji , ima vaznu ulogu u regulisanju disprerziteta koloida, regulisanju propustljivosti celicne membrane i nervno-misicne razdrazljivosti .
Krvna plazma – Kalijum se nalazi u koncetraciji od 9-11 mg% . Nalazi se u vise oblika : dijalizabilni (difuzibilni) , koji se moze izdvojiti ultrafiltracijom – oko 55% ukupnog kalcijuma , i nedijalizabilni (nedufizibilni) , koji je vezan za belancevine ili se nalazi u obliku koloidnog trakalcijum-fosfata .
Kalcijum ima vise vaznih uloga . Kao antagonist kalijuma on smanjuje propustljivost celicne membrane i nervno-misicnu razdrazljivost , igra vaznu ulogu u procesu zgrusavanja krvi i sluzi kao aktivator raznih fermenata .
Krvna plazma – magnezijum se nalazi u koncentraciji od 2-3mg% i igra vaznu ulogu uu regulisanju nervno-misicne razdrazljivosti (koju smanjuje ) i kao aktivator raznih fermenata .
Pored pomenutih , u krvnoj plazmi se nalazi i vise teskih metala u koncetraciji ispod 1mg , a to su oligoelementi . Tu spadaju gvozdje , bakar , mangan , cink i dr. Gvozdje je vezano za belancevinu – prenosioca gvozdja koja se zove siderofilin ili ytrasferin i spada u β1-globuline , dok je bakar vezan za α2-globulin- ceruplazmin (hemokuprein).
Krvna plazma – hloridi su kolicinski najvazniji anjon krvne plazme i vezani su za natrijum , kalijum i kalcijum.
Krvna plazma – Fosfati su manjim delom nalaze kao neorganski fosfati – primarni i sekudarni . Ukupna koncetracija neorganskih fosfata krece se od 4-6 mg%.
Veci deo fosfata se nalazi u organskim jedinjenjima : fosfatidima ( lipoidni fosfor) , zatim u sastavu glukozofosfata , adenozin-trifosfata itd.
Krvna plazma – Sulfati se javljaju kao neorganski sulfati i kao organski sulfati vezani za proizvode truljenja iz creva ( fenol , indol i dr.).
Jod se nalazi u maloim kolicinama vezan za α-globuline u obliku joda vezanog za belancevine (PBI).
Krvna plazma organski sastojci
Belancevine
Belancevine krvne plazme su slozeni sistem prostih i slozenih belancevina . U proste belancevine krvne plazme spadaju fibrinogen , serum-albumini i serum-globulini , a u slozene α1 i β1-lipoproteidi i glikoproteidi , koji se nalaze u sve tri grupe prostih belancevina.
Ukupna kocentracija belancevina 6-8 g%.
Krvna plazma – Fibrinogen (0,3 -0,5%) jeste lancasti protein , molekulske tezine oko 400 000, izduzenog , lancastog molekula . Ne rastvorljiv je u vodi i kiselinama , a rastvara se u 1-3% natrijum-hloridu , kao i u fosfatnom i barbituratnom puferu pH 7,3. Iz plazme se talozi poluzasicenjem natrijum-hloridom.
Fribinongen se pod uticajem trombina pretvara u nerastvorljivi fibrin , ciji konci u obliku mreze obuhvataju ostale sastojke krvne plazme odnosno krvi i na taj nacin gradi krvni kolac u toku procesa zgrusavanja krvi .
Krvna plazma – serum-albumini (3,5-4,5%) imaju molekulsku tezinu 70 000 . Dobro su rastvorljivi u vodi .Izoelektricna tacka im je oko 4,2 pH . Zagrevanjem se denaturisu . Taloze se potpunim zasicenjem amonijum-sulfatom.
Krvna plazma – Serum-globulini (2,5-3,5 %) . Krvna plazma sadrzi vise vrsta globulina . Prema rastvorljivosti u vodi oni se dele : na euglobuline , koji su nerastvorljivi u vodi i rastvaraju se u razblazenomm (1%) rastvoru natrijum-hlorida , i na pseudoglobuline , koji su rastvorljivi u destilovanoj vodi .
Globulini se taloze potpunimm zasicenjem amonijum-sulfatom. Toplota ih koagulise.
Funkcionisanje belancevina krvne plazme
Belancevine klrvne plazme mogu se frankcionisati , tj. izdvajati razlicitim sredstvima i metodama opisanim u biohemiji.
Krvna plazma – Elektroforeza je razdvajanje pojedinih belancevina ili drugih koloidnih supstanca pomocu konstantne elektricne struje .
Elektroforeza se vrsi ili u staklenom sudu U-oblika slobodnom elektroforezom , ili na traci filtracione hartije odnosno skrobnom gelu natopljenom barbiturantnim ili fosfatnim puferom , najcesce slabe alkalne reakcije (pH 7,6-8,6).
Pri provodjenju konstantne elektricne struje proteinski molekuli se krecu prema pozitivnom polu -anoidi , razlicitom brzinom , zavisno od elektricnog punjenja , stepena hidrofilnosti , oblika molekula i molekulske tezine .
Krvna plazma – Eletroforezom belancevina krvne plazme dobijaju jedna albuminska i tri glavne lobulinske frakcije globulini α , β i y, kao i fibrogen , koji se nalzi izmedju β i y .
Pri elektroforezi se obicno dobijaju dve pod frakcije alfa-globulina (α1 i α2) dve beta podfrakcije (β1 i β2) i jedna y frakcija . U serumima nekih domacih sisara se moze izdvojiti vise gama-globulinskih frakcija .
Krvna plazma – Lipoproteidi se nalaze u α1 i β1-globulinskoj frakciji .pri elektroforezi na filtracionoj hratiji se razlikuju bojenjem bojama specificnim za lipoide : sudan-crnim ili sudan III .Razlikuju se po sastavu – sadrzaju fosfatida , holesterina i neutralnih masti .
Kod mladjih osoba veci je procenat α-lipoproteida , dok kod muskaraca posle 30 godina i zena posle klimakterijuma preovladjuju β-lipoproteidi.
Krvna plazma – Glikoproteidi se nalaze u svimm proteinskim frakcijama krvne plazme . Za klinicku medicinu najvazniji su α1- i α2-glikoproteidi , koji su rastvorljivi u perholrnoj kiselini , koja inace talozi vecinu belancevina , i β-glikoproteidi , cija koncetracija se menja kod niza bolesti .
Krvna plazma – Glikoproteidi seruma se sastoje od belancevinskog dela za koji su vezane prosteticke grupe sastavljene od polisaharida manje molekulske tezine , u ciji sastav ulaze : heksoze ( glukoza, galaktoza i manoza ), heksozamini (glukozamin i galaktozamin ), pentoza (L-fukoza ) i sijalinkska (N-acetil-neuraminska ) kiselina .
Krvna plazma – fizioloska uloga belancevina plazme
Krvna plazma -belancevine krvne plazme imaju vise vaznih fizioloskih uloga :
Odrzavanje onkotskog pritiska. Belancevine plazme , a narocito albumini kao hidrofilni koloidi , vezuju za sebe znatnu kolicinu vode i uticu na odrzavanje onkotskog pritiska i raspodelu vode izmedju krvi i tkiva.
Krvna plazma – puferska uloga . Kao amfoterna jedinjenja , belancevine krvne plazme , a narocito serum-albumini , igraju i vaznu pufersku ulogu , o kojoj je vec bilo reci .
One vezuju jedan deo CO2 za slobodne amino-grupe u obliku karbamino- jedinjenja i prenose ga do pluca.
Krvna plazma – transoprtna uloga . Belancevine seruma prenose veliki broj neorganskih soli (kalcijum , gvozdje , bakar , jod i dr,), kao i organskih jedinjenja ( lipoide , zucne boje , mnoge vitamine , niz lekova , itd.).
Krvna plazma –Centralna uloga u prometu belancevina . Belancevine krvne plazme igraju centralnu ulogu u snabdevanju svih organa i tkiva materijalom (aminokiselinama) za sintezu celicnih belancevina , kao i specificnih proizvoda fermenata , hormona , mucina i dr.
Zahvaljujuci pinocitozi belancevine plazme ulaze u pojedine celije i tamo bivaju razlozene do aminokiselina , koje koriste za funkciju tih celija .
Krvna plazma – Uloga u koagulaciji krvi .U delu o koagulaciji krvi videcemo da veci broj belancevina krvne plazme : fibrinogen , protrombin , antihemofilni globulini i niz drugih igraju vaznu ulogu u procesu zgrusavanja krvi .Fibrinogen je materijani nosilac ovog procesa, a ostali pomenuti proteini omogucavaju njegov pravilan tok.
Krvna plazma –Odbrambena uloga .Krvna plazma sadrzi veci broj nespecificnih i specificnih proteinskih sastojaka : properdin , lizozim i antitela , koji ucestvuju u odbrani organizma od mikroorganizama , stranih celija , hemijskih jedinjenja i drugih stetnih sastojaka .
Krvna plazma – nebelancevinski (preostali) azot
Pored belancevina krvna plazma i serum sadrze niz azotnih jedinjenja koja ostaju posle deproprotenizacije (uklanjanja belancevina) trihlor-sircetnom ili volframskom kiselinom .
Ta jedinjenja se jednim imenom nazivaju nebelancevinski ili preostali azot – rest N. U ova jedinjenja spadaju : peptidni i aminokiselinski azot , ureja , mokracna kiselina , kreatinin i kreatin , kao i amonijak .
Peptidni azot (oko 3 mg%) vodi poreklo iz veceg broja peptida manje molekulske tezine .
Aminokiselinksi azot (6-7 mg%) . U plazmi se nalazi manja kolicina aminokiselina , ciji se sadrzaj povecava posle uzimanja hrane (transport resorbovanih aminokiselina ) i pri ostecenjima jetre .
Ureja (20-40 mg%) jeste krajnji metabolicki proizvod belancevina koji se sintetise u jetri . Koncetracija ureje u krvi se povecava kod bubreznih oboljenja kad je smanjeno izlucivanje azotnih sastojaka , a snizava pri teskim ostecenjima jetre .
Krvna plazma –Mokracna kiselina (2,6,8-trioksipurin) jeste krajnji metabolicki proizvod purinskih baza kod coveka i antropuidnih majmuna .
Njen sadrzaj kod vecine domacih zivotinja je vrlo nizak , posto se mokracna kiselina pretvara u alantoin. Sadrzaj mokracne kiseline se povecava posle uzimanja hrane bogate purinima , kod insuficijencije bubrega i pri tezim ostecenjima tkiva .
Pored mokracne kiseline krvna plazma sadrzi i malu kolicinu purinskih baza , delom slobodnih, a delom u obliku slobodnih nukleotida – adenilne kiseline , adenozin difosfata i trifosfata itd.
Krvna plazma -kreatinin i kreatin se nalaze u malom procentu i vode poreklodelom od kreatina hrane (mesa) , a delimicno ood kreatin-fosfata iz misica.
Krvna plazma –Amonijak , koje se nalazi u obliku amonijumovih soli , jeste neorganko jedinjenje , ali se ubraja u preostali azot posto se odredjuje zajedno sa ostalim azotnim jedinjenjima . Postaje dezaminacijom aminokiselima i aminopurina.
U fizioloskim uslovima nalazi se u tragu , a povecava pri teskim ostecenjima jetrte kad je poremecena sinteza ureje .Pored nabrojanih jedinjenja , jedan deo azota nesumnjivo vodi poreklo od vitamina i hormona , koji se zbog svoje fizioloske uloge proucavaju posebno .
Krvna plazma – bezazotni sastojci
Krvna plazma– Ugljeni hidrati Najvazniji ugljeni hidrat krvi je glukoza , cija koncetracija kod coveka iznosi 80-120 mg% , a kod prezivara 50-80 mg% .
Koncetracija glukoze priblizava se gornjoj granici pa je cak i prelazi posle uzimanja vece kolicine lako rastvorljivih ugljenih hidrata (olisaharida i monosaharida) – alimentarna hiperglikemija , a pada do donje granice pri duzem gladovanju i posle dugotrajnog teskog fizickog rada .
Pored glukoze u krvi nalaze se i tragovi hesozofosfata : glukofosfata i fruktozofosfata.
Krvna plazma – Lipidi . U krvi se lipidi nalaze kao proste masti , gliceridi i u obliku raznih lipoida : holesterin i njegovi estri i fosfatidi .
Krvna plazma –proste masti se nalaze u razlicitoj koncetraciji . Dok je sadrzaj prostih masti relativno nizak nataste ,, posle obroka bogatog mastima koncetracija prostih masti dostize vrednost od2 do 3% i tada se masti javljaju u obliku sitnih kapljica – hilomikrona .
Krvna plazma – Holesterin se kod zdravih osoba nalazi u koncetraciji od 160 do 240 mg% . Nalazi se delom kao slobodan , a delom esterifikovan sa masnim kiselinama .
Fosfatidi . U krvnoj plazmi nalaze se razliciti fosfatidi : lecitini , kefalini i mala kolicina sfingomilejina . Ukupna koncetracija fosfatida krece se oko 250 mg%.
Treba istaci da se najveci deo prostih masi i lipoida nalazi vezan u obliku lipoproteida , pri cemu α-lipoproteidi sadrza pretezno fosfatide , a β-lipoproteidi holesterin i gliceride .
Krvna plazma – Metabolicki proizvodi
U krvnoj plazmi se nalaze u maloj koncetraciji medjuproizvodi metabolizma ugljenih hidrata i masti : mlecna kiselina , pirogrozdjana kiselina , limunska kiselina , tragovi acetonskih tala itd.
Krvna plazma – bioloski aktivni sastojci
U krvnoj plazmi se nalaze mnogobrojni bioloski aktivni sastojci :
Hormoni . Tu spadaju hormoni zlezda sa unutrasnjim lucenjem i tkivni hormoni.
Vitamini . Krvna plazma sadrzi sve vitamine koji se unose sa hranom .
Fermenti . U krvnoj plazmi je dokazano prisustvo mnogobrojnih fermenata koji jednim delom vode poreklo iz pojedinih sokova za varenje , a delimicno iz pojedinih organa – jetre i dr.
Cesto postavljena pitanja
1. Koji je osnovni biohemijski sastav eritrocita?
Eritrociti se sastoje od oko 70% vode, dok ostatak cini uglavnom hemoglobin. Prosecna koncentracija hemoglobina iznosi oko 140 g/L kod zena i 160 g/L kod muskaraca.
2. Sta je glavna uloga leukocita u organizmu?
Leukociti imaju kljucnu ulogu u odbrani organizma. Oni unistavaju mikroorganizme procesom fagocitoze, ucestvuju u imunoloskim reakcijama i sintetisu antitela.
3. Koja je osnovna funkcija trombocita?
Trombociti su odgovorni za zgrusavanje krvi i sprecavanje gubitka krvi pri povredi. Oni ucestvuju u procesu hemostaze i oslobadjaju supstance koje suzavaju krvne sudove.
4. Po cemu se krvna plazma razlikuje od krvnog seruma?
Krvna plazma je tecnost u kojoj su suspendovane krvne celije i sadrzi fibrinogen, dok krvni serum nastaje nakon sto se krv zgrusa i iz plazme ukloni fibrinogen.
5. Koje su najvaznije funkcije proteina krvne plazme?
Proteini plazme odrzavaju onkotski pritisak, ucestvuju u transportu hranljivih materija i jona, imaju ulogu u koagulaciji krvi i pruzaju odbranu organizmu kroz antitela i druge zastitne proteine.
Reference
- OpenStax. Anatomy and Physiology. Rice University; najnovije izdanje.
- Guyton, A.C., Hall, J.E. Textbook of Medical Physiology. Philadelphia: Elsevier.
- Tortora, G.J., Derrickson, B. Principles of Anatomy and Physiology. Wiley.
- Ganong, W.F. Review of Medical Physiology. McGraw-Hill.
- Harper, H.A., et al. Harper’s Biochemistry. Lange Medical Books.
- Ganong i drugi udzbenici/monografije iz oblasti hematologije i fiziologije krvi (pregledna literatura i klinicki prirucnici).
