biohemijski sastav eritrocita
Biohemijski sastav eritrocita
Biohemijski sastav eritrocita: oko 70% vode, a ostatak cini hemoglobin sa prosecnom koncentracijom 140 g/l kod zena i 160 g/l kod muskaraca.
Eritrociti se sastoje od oko 70% vode, dok preostalu kolicinu cini uglavnom hemoglobin cija se koncentracija krece od 140g/l (kod zena) do 160g/l krvi (kod muskaraca) i koji je respiratorni pigment. Celija se sastoji od membrane (lipoproteinske strukture) i citoplazme bez jedra i vecine drugih celijskih organela.
Sastav i fizioloski znacaj leukocita
Detalji o sastavu i metabolickim procesima i leukocitima mogu se naci u udzbenicima biohemije . Ovde samo isticemo da leukociti sadrze vrlo veliki broj razlicitih fermenata i da pokazuju vrlo intezivan promet materije izrazen vrlo znacajnom potrosnjom kiseonika .
Hemostaza i koagulacija krvi 25
Hemostaza i koagulacija krvi Hemostaza i koagulacija krvi su procesi koji zaustavljaju krvarenje suzavanjem krvnih...
Biohemijski sastav eritrocita 25
Biohemijski sastav eritrocita Biohemijski sastav eritrocita: Sastoje se od 70% vode i hemoglobina (140–160 g/l),...
Krv opste osobine 25
Krv opste osobine Krv – opste osobine: tecno tkivo koje prenosi gasove i hranljive materije,...
Izvor: Anatomy and Physiology Open stax
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . Leukociti igraju vaznu ulogu u odbrani organizma od mikroorganizama i niza stranih tele . Oni su u stanju da fagocituju tj. unesu (inkorporiraju) u svoju citoplazmu kako mikroorganizme tako i ostecene i izumrle celije , delice tkiva , strane cestice (zrnca prasine , ubrizganog tusa koloidnih boja itd.).
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . Pojedine vrste leukocita fagocituju razlicite cestice . Neutrofilni leukociti fagocituju mikroorganizme i stoga se nazivaju mikrofagi ,dok limfociti i trombociti fagocituju cestice prasine , delove ostecenog tkiva i dr. nazivaju se mikrofagi.
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . Mikrofagi fagocitovane cestice stranih tela odnose do obliznjih (regionalnih ) limfnih cvorova i tamo ih deponuju .
U limfnim cvorovima plucnog hilusa mogu se mikroskopski ,a i makroskopski ( po crnoj boji cvorova )zapaziti fagocitovana zrnca prasine i cadji .
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . Za proces lagocitoze od znacaja je niz fizioloskih karakteristika leukocita . Tako su leukociti osetljivi prema dejstvu niza hemijskih susptanca koje privlace leukocite prema mestu gde se mikroorganizmi nalaze – pozitivna hemotaksa.
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . leukociti imaju sposobnost da izlaze iz krvnih kapilara kroz medjuprostore izmedju endotelnih celija zida kapilara – proces dijapedeze ,i da se kroz tkivne medjuprostore krecu amebodnim kretanjem ka mikroorganizmima .
Sastav i fizioloski znacaj leukocita .Dospevsi u blizinu mikroorganizmima , leukociti pruzaju protoplazmaticke nastavke – inkorporisu u svoju citoplazmu – proces fagocitoze .
Posle fagocitoze na mikroorganizme dejstvuju fermenti leukocita , pre svega proteinaze koji razlazu (svaruju) mikroorganizam .
U odredjenim uslovima leukociti mogu da izlucuju fermente i da razvijaju proteolitickoo dejstvo i ekstracelularno . Mnogi mikroorganizmi svojim toksicnim proizvodima mogu mogu da ostete i da cak i ubiju leukocite .
Sastav i fizioloski znacaj leukocita . Gnoj (pus) jeste smesa mrtvih leukocita , mikroorganizama i razorenih tkivnih elemenata.
Pored uloge u fagocitozi neki od leukocita – mladi limfociti – igraju vaznu ulogu u sintezi jednog dela globulina krvne plazme , a narocito gama-globulina i antitela (specificnih gama-globulina).
Trombociti krvne plocice
Trombociti su najsitniji uobliceni elementi krvi ciji precnik iznosi 2-3 mikrona . Nemaju jedra . Pri posmatranju faznim mikroskopom kod trombocida se razlikuju dve zone :
- homogeni deo hijalomera i granularni deo hromomera .
Trombociti krvne plocice . Broj trombocita se krece u granicama od 200 do 500 000 u mm3 .Trombociti se broje slicno eritrocitima odnosno leukocitima , stim sto se kao tecnost za razblazavanje upotrebljava rastvor natrijum-citrata i boje brilijant-krezil-plavog ili rastvor kokaina i natrijum-hlorida.
Trombociti krvne plocice . Ove tecnosti uklanjaju eritrocite i sprecavaju raspadanje inace vrl;o osetljivih i labilnih trombocita .
Trombociti krvne plocice . Trombociti se mogu dobiti u vecoj kolicini ako se citratna krv uzme u sudove od plasticne mase polietilena ili staklene sudove oblozene silikonom* cija je povrsina hidrofobna .
Potom se ona najpre centrifuguje malom brzinom (1000 obrtaja u minutu ) u cilju uklanjanja eritrocita , a potom se dobivena plazma centrifuguje velikom brzinom (6 – 20 000 obrtaja )ili adsorbuje na plasticnu smolu amberlit , sa koje se trombociti eluiraju rastvorom natrijum-citrata .
Trombociti krvne plocice . Trombociti se cuvaju u dobro zapusenim sudovima sa hidrofobnom povrsinom na temperaturi blizu 0o C.
Trombociti pokazuju nekoliko karakteristicnih osobina . Vrlo su osetljivi prema mehanickim , termickim i hemijskim faktorima , koji lako dovode do njihovog raspadanja .
Imaju pozitivno elektricno punjenje i lako prianjaju za stranu povrsinu sa negativnim elektricnim punjenjem : staklo , ostecena intima krvnih sudova itd.
Trombociti krvne plocice . Pri tom se tombociti lako nagomilavaju , tj. nastaje aglomeracija , skupljaju u gromuljice , tj. nastaje aglutinacija , a potom se raspadaju .
Trombociti krvne plocice . Ispitivanje sastava trombocida pokazalo je da trombociti sadrze veliki broj raznih fermenata i niz bioloskih aktivnih sastojaka , a narocito supstance koje ucestvuju u procesu koagulacije krvi . Ovde cemo pomenuti samo najvaznije sastojke trombocita :
- Lipoidni faktor tromboplastina je lipoproteid , relativno termostabilan , koji posle raspadanja trombocita reaguju sa vise proteina krvne plazme i daje krvni tromboplastin
- Rektratozim je sastojak trombocida koji posle zgrusavanja krvi dejstvuje na fibrinske konce krvnog kolaca i izaziva njihovo sakupljanje , a time i skupljanje , retrakciju , krvnog kolaca .
- Serotonin (trombotonin) ,5-oksitriptamin je supstanca iz grupe tkivnih hormona , koja se nalazi i u trombocitima . Izaziva konstrikciju (suzavanje ) krvnih kapilara i doprinosi prestanku krvarenja posle povreda .
Trombociti krvne plocice . Trombociti se stvaraju u kostanoj srzi , raspadanjem dzinovskih celija – megakariocita.
Trombociti krvne plocice . Osnovna uloga trombocita je u procesu zgrusavanja krvi i odbrani organizma od gubitka krvi – tj. u procesu hemostaze .
Krvna plazma i serum
Krvna plazma je bistra zuckasta tecnost koja se dobija ukljanjanjem uoblicenih elemenata krvi , cije je zgrusavanje spreceno nekim antikoagualacionim sredstvom (citratom , oksalatom, heparinom itd.).
Silikoni su organska silicijumova jedinjenja koja u vidu tankog sloja oblazu staklo , metal i niz drugih tela cineci povrsinu hidrofobnom , tj. sprecavaju kvasenje , imaju siroku primenu u indistriji .
Krvni serum je bistra zuckasta tecnost , koja se razlikuje od krvne plazme time sto ne sadrzi fibronogen ni protrombin. Serum se moze dobiti na dva nacina :
a) Serum se dobija posle retrakcije krvnog kolaca . Krv se zgrusa i ostavi na sobnoj temperaturi ili termostatu na 37oC. Posle 1-2 casa dolazi do retrakcije koaguluma i istiskivanja seruma , koji se izdvaja centrifugovanjem .
b)Krv se odmah po vadjenju defibrinise muckanjem sa staklenim kuglicama “perlama” ili brzim mesanjem staklenim ili drvenim stapicem, cime se u toku zgrusavanja uklanja nastali fibrin u vidu fibrinskih konaca . Dobivena defibrenisana krv se centrifuguje i dobije se serum .
Krvna plazma i krvni serum jeste bistra zuckasta tecnost , slabo alkalne reakcije -pH oko 7,5 specificne tezine 1,020 -1,030 , cija viskoznost iznosi 1,7 -1,8 . Sastav krvne plazme dat je u tablici ispod .
Iz tablice se vidi da krvna plazma sadrzi vrlo veliki broj neorganskih i organskih sastojaka. Ovde cemo ukratko dati podatke o najvaznijim sastojcima krvne plazme i njihovom fizioloskom znacaju.
Krvna plazma neorganski sastojci
U neorganske sastojke krvne plazme spadaju voda i mineralne soli . Voda je kao i uopste u organizmu , kolicinski najvazniji sastojak krvne plazme ( 90-92%) .
Najveci deo vode nalazi se kao slobodna voda , koja je sposobna da igra ulogu rastvaraca , dok je jedan deo vezan za belancevine krvne plazme , najvise za serum-albumine i beta-lipoproteide , koji imaju najveci oktonski pritisak .
Krvna plazma -Neorganske soli . Krvna plazma sadrzi veci broj neorganskih soli . Pri njihovom proucavanju obicno se odvojeno govori o katjonima i anjonima .
Krvna plazma – Natrijum je kolicinski najvazniji katjonkrvne plazme i nalazi se u obliku NaCl , bikarbonata i fosfata . Natrijum-hlorid igra vaznu ulogu u regulisanju osmotskog pritiska , a zahvaljujuci kretanju anjona kroz opnu eritrocita , utice i na regulisanje acido-bazne ravnoteze .
Natrijum-bikarbonat u kombinaciji sa ugljenom kiselinom je najvazniji neorganski pufer krvne plazme .
Krvna plazma –Kalijum se nalazi u koncetraciji oko 20 mg% . Mada se nalazi u maloj koncetraciji , ima vaznu ulogu u regulisanju disprerziteta koloida, regulisanju propustljivosti celicne membrane i nervno-misicne razdrazljivosti .
Krvna plazma – Kalijum se nalazi u koncetraciji od 9-11 mg% . Nalazi se u vise oblika : dijalizabilni (difuzibilni) , koji se moze izdvojiti ultrafiltracijom – oko 55% ukupnog kalcijuma , i nedijalizabilni (nedufizibilni) , koji je vezan za belancevine ili se nalazi u obliku koloidnog trakalcijum-fosfata .
Kalcijum ima vise vaznih uloga . Kao antagonist kalijuma on smanjuje propustljivost celicne membrane i nervno-misicnu razdrazljivost , igra vaznu ulogu u procesu zgrusavanja krvi i sluzi kao aktivator raznih fermenata .
Krvna plazma – magnezijum se nalazi u koncentraciji od 2-3mg% i igra vaznu ulogu uu regulisanju nervno-misicne razdrazljivosti (koju smanjuje ) i kao aktivator raznih fermenata .
Pored pomenutih , u krvnoj plazmi se nalazi i vise teskih metala u koncetraciji ispod 1mg , a to su oligoelementi . Tu spadaju gvozdje , bakar , mangan , cink i dr. Gvozdje je vezano za belancevinu – prenosioca gvozdja koja se zove siderofilin ili ytrasferin i spada u β1-globuline , dok je bakar vezan za α2-globulin- ceruplazmin (hemokuprein).
Krvna plazma – hloridi su kolicinski najvazniji anjon krvne plazme i vezani su za natrijum , kalijum i kalcijum.
Krvna plazma – Fosfati su manjim delom nalaze kao neorganski fosfati – primarni i sekudarni . Ukupna koncetracija neorganskih fosfata krece se od 4-6 mg%.
Veci deo fosfata se nalazi u organskim jedinjenjima : fosfatidima ( lipoidni fosfor) , zatim u sastavu glukozofosfata , adenozin-trifosfata itd.
Krvna plazma – Sulfati se javljaju kao neorganski sulfati i kao organski sulfati vezani za proizvode truljenja iz creva ( fenol , indol i dr.).
Jod se nalazi u maloim kolicinama vezan za α-globuline u obliku joda vezanog za belancevine (PBI).
Krvna plazma organski sastojci
Belancevine
Belancevine krvne plazme su slozeni sistem prostih i slozenih belancevina . U proste belancevine krvne plazme spadaju fibrinogen , serum-albumini i serum-globulini , a u slozene α1 i β1-lipoproteidi i glikoproteidi , koji se nalaze u sve tri grupe prostih belancevina.
Ukupna kocentracija belancevina 6-8 g%.
Krvna plazma – Fibrinogen (0,3 -0,5%) jeste lancasti protein , molekulske tezine oko 400 000, izduzenog , lancastog molekula . Ne rastvorljiv je u vodi i kiselinama , a rastvara se u 1-3% natrijum-hloridu , kao i u fosfatnom i barbituratnom puferu pH 7,3. Iz plazme se talozi poluzasicenjem natrijum-hloridom.
Fribinongen se pod uticajem trombina pretvara u nerastvorljivi fibrin , ciji konci u obliku mreze obuhvataju ostale sastojke krvne plazme odnosno krvi i na taj nacin gradi krvni kolac u toku procesa zgrusavanja krvi .
Krvna plazma – serum-albumini (3,5-4,5%) imaju molekulsku tezinu 70 000 . Dobro su rastvorljivi u vodi .Izoelektricna tacka im je oko 4,2 pH . Zagrevanjem se denaturisu . Taloze se potpunim zasicenjem amonijum-sulfatom.
Krvna plazma – Serum-globulini (2,5-3,5 %) . Krvna plazma sadrzi vise vrsta globulina . Prema rastvorljivosti u vodi oni se dele : na euglobuline , koji su nerastvorljivi u vodi i rastvaraju se u razblazenomm (1%) rastvoru natrijum-hlorida , i na pseudoglobuline , koji su rastvorljivi u destilovanoj vodi .
Globulini se taloze potpunimm zasicenjem amonijum-sulfatom. Toplota ih koagulise.
Funkcionisanje belancevina krvne plazme
Belancevine klrvne plazme mogu se frankcionisati , tj. izdvajati razlicitim sredstvima i metodama opisanim u biohemiji.
Krvna plazma – Elektroforeza je razdvajanje pojedinih belancevina ili drugih koloidnih supstanca pomocu konstantne elektricne struje .
Elektroforeza se vrsi ili u staklenom sudu U-oblika slobodnom elektroforezom , ili na traci filtracione hartije odnosno skrobnom gelu natopljenom barbiturantnim ili fosfatnim puferom , najcesce slabe alkalne reakcije (pH 7,6-8,6).
Pri provodjenju konstantne elektricne struje proteinski molekuli se krecu prema pozitivnom polu -anoidi , razlicitom brzinom , zavisno od elektricnog punjenja , stepena hidrofilnosti , oblika molekula i molekulske tezine .
Krvna plazma – Eletroforezom belancevina krvne plazme dobijaju jedna albuminska i tri glavne lobulinske frakcije globulini α , β i y, kao i fibrogen , koji se nalzi izmedju β i y .
Pri elektroforezi se obicno dobijaju dve pod frakcije alfa-globulina (α1 i α2) dve beta podfrakcije (β1 i β2) i jedna y frakcija . U serumima nekih domacih sisara se moze izdvojiti vise gama-globulinskih frakcija .
Krvna plazma – Lipoproteidi se nalaze u α1 i β1-globulinskoj frakciji .pri elektroforezi na filtracionoj hratiji se razlikuju bojenjem bojama specificnim za lipoide : sudan-crnim ili sudan III .Razlikuju se po sastavu – sadrzaju fosfatida , holesterina i neutralnih masti .
Kod mladjih osoba veci je procenat α-lipoproteida , dok kod muskaraca posle 30 godina i zena posle klimakterijuma preovladjuju β-lipoproteidi.
Krvna plazma – Glikoproteidi se nalaze u svimm proteinskim frakcijama krvne plazme . Za klinicku medicinu najvazniji su α1- i α2-glikoproteidi , koji su rastvorljivi u perholrnoj kiselini , koja inace talozi vecinu belancevina , i β-glikoproteidi , cija koncetracija se menja kod niza bolesti .
Krvna plazma – Glikoproteidi seruma se sastoje od belancevinskog dela za koji su vezane prosteticke grupe sastavljene od polisaharida manje molekulske tezine , u ciji sastav ulaze : heksoze ( glukoza, galaktoza i manoza ), heksozamini (glukozamin i galaktozamin ), pentoza (L-fukoza ) i sijalinkska (N-acetil-neuraminska ) kiselina .
Krvna plazma – fizioloska uloga belancevina plazme
Krvna plazma -belancevine krvne plazme imaju vise vaznih fizioloskih uloga :
Odrzavanje onkotskog pritiska. Belancevine plazme , a narocito albumini kao hidrofilni koloidi , vezuju za sebe znatnu kolicinu vode i uticu na odrzavanje onkotskog pritiska i raspodelu vode izmedju krvi i tkiva.
Krvna plazma – puferska uloga . Kao amfoterna jedinjenja , belancevine krvne plazme , a narocito serum-albumini , igraju i vaznu pufersku ulogu , o kojoj je vec bilo reci .
One vezuju jedan deo CO2 za slobodne amino-grupe u obliku karbamino- jedinjenja i prenose ga do pluca.
Krvna plazma – transoprtna uloga . Belancevine seruma prenose veliki broj neorganskih soli (kalcijum , gvozdje , bakar , jod i dr,), kao i organskih jedinjenja ( lipoide , zucne boje , mnoge vitamine , niz lekova , itd.).
Krvna plazma –Centralna uloga u prometu belancevina . Belancevine krvne plazme igraju centralnu ulogu u snabdevanju svih organa i tkiva materijalom (aminokiselinama) za sintezu celicnih belancevina , kao i specificnih proizvoda fermenata , hormona , mucina i dr.
Zahvaljujuci pinocitozi belancevine plazme ulaze u pojedine celije i tamo bivaju razlozene do aminokiselina , koje koriste za funkciju tih celija .
Krvna plazma – Uloga u koagulaciji krvi .U delu o koagulaciji krvi videcemo da veci broj belancevina krvne plazme : fibrinogen , protrombin , antihemofilni globulini i niz drugih igraju vaznu ulogu u procesu zgrusavanja krvi .Fibrinogen je materijani nosilac ovog procesa, a ostali pomenuti proteini omogucavaju njegov pravilan tok.
Krvna plazma –Odbrambena uloga .Krvna plazma sadrzi veci broj nespecificnih i specificnih proteinskih sastojaka : properdin , lizozim i antitela , koji ucestvuju u odbrani organizma od mikroorganizama , stranih celija , hemijskih jedinjenja i drugih stetnih sastojaka .
Krvna plazma – nebelancevinski (preostali) azot
Pored belancevina krvna plazma i serum sadrze niz azotnih jedinjenja koja ostaju posle deproprotenizacije (uklanjanja belancevina) trihlor-sircetnom ili volframskom kiselinom .
Ta jedinjenja se jednim imenom nazivaju nebelancevinski ili preostali azot – rest N. U ova jedinjenja spadaju : peptidni i aminokiselinski azot , ureja , mokracna kiselina , kreatinin i kreatin , kao i amonijak .
Peptidni azot (oko 3 mg%) vodi poreklo iz veceg broja peptida manje molekulske tezine .
Aminokiselinksi azot (6-7 mg%) . U plazmi se nalazi manja kolicina aminokiselina , ciji se sadrzaj povecava posle uzimanja hrane (transport resorbovanih aminokiselina ) i pri ostecenjima jetre .
Ureja (20-40 mg%) jeste krajnji metabolicki proizvod belancevina koji se sintetise u jetri . Koncetracija ureje u krvi se povecava kod bubreznih oboljenja kad je smanjeno izlucivanje azotnih sastojaka , a snizava pri teskim ostecenjima jetre .
Krvna plazma –Mokracna kiselina (2,6,8-trioksipurin) jeste krajnji metabolicki proizvod purinskih baza kod coveka i antropuidnih majmuna .
Njen sadrzaj kod vecine domacih zivotinja je vrlo nizak , posto se mokracna kiselina pretvara u alantoin. Sadrzaj mokracne kiseline se povecava posle uzimanja hrane bogate purinima , kod insuficijencije bubrega i pri tezim ostecenjima tkiva .
Pored mokracne kiseline krvna plazma sadrzi i malu kolicinu purinskih baza , delom slobodnih, a delom u obliku slobodnih nukleotida – adenilne kiseline , adenozin difosfata i trifosfata itd.
Krvna plazma -kreatinin i kreatin se nalaze u malom procentu i vode poreklodelom od kreatina hrane (mesa) , a delimicno ood kreatin-fosfata iz misica.
Krvna plazma –Amonijak , koje se nalazi u obliku amonijumovih soli , jeste neorganko jedinjenje , ali se ubraja u preostali azot posto se odredjuje zajedno sa ostalim azotnim jedinjenjima . Postaje dezaminacijom aminokiselima i aminopurina.
U fizioloskim uslovima nalazi se u tragu , a povecava pri teskim ostecenjima jetrte kad je poremecena sinteza ureje .Pored nabrojanih jedinjenja , jedan deo azota nesumnjivo vodi poreklo od vitamina i hormona , koji se zbog svoje fizioloske uloge proucavaju posebno .
Krvna plazma – bezazotni sastojci
Krvna plazma– Ugljeni hidrati Najvazniji ugljeni hidrat krvi je glukoza , cija koncetracija kod coveka iznosi 80-120 mg% , a kod prezivara 50-80 mg% .
Koncetracija glukoze priblizava se gornjoj granici pa je cak i prelazi posle uzimanja vece kolicine lako rastvorljivih ugljenih hidrata (olisaharida i monosaharida) – alimentarna hiperglikemija , a pada do donje granice pri duzem gladovanju i posle dugotrajnog teskog fizickog rada .
Pored glukoze u krvi nalaze se i tragovi hesozofosfata : glukofosfata i fruktozofosfata.
Krvna plazma – Lipidi . U krvi se lipidi nalaze kao proste masti , gliceridi i u obliku raznih lipoida : holesterin i njegovi estri i fosfatidi .
Krvna plazma –proste masti se nalaze u razlicitoj koncetraciji . Dok je sadrzaj prostih masti relativno nizak nataste ,, posle obroka bogatog mastima koncetracija prostih masti dostize vrednost od2 do 3% i tada se masti javljaju u obliku sitnih kapljica – hilomikrona .
Krvna plazma – Holesterin se kod zdravih osoba nalazi u koncetraciji od 160 do 240 mg% . Nalazi se delom kao slobodan , a delom esterifikovan sa masnim kiselinama .
Fosfatidi . U krvnoj plazmi nalaze se razliciti fosfatidi : lecitini , kefalini i mala kolicina sfingomilejina . Ukupna koncetracija fosfatida krece se oko 250 mg%.
Treba istaci da se najveci deo prostih masi i lipoida nalazi vezan u obliku lipoproteida , pri cemu α-lipoproteidi sadrza pretezno fosfatide , a β-lipoproteidi holesterin i gliceride .
Krvna plazma – Metabolicki proizvodi
U krvnoj plazmi se nalaze u maloj koncetraciji medjuproizvodi metabolizma ugljenih hidrata i masti : mlecna kiselina , pirogrozdjana kiselina , limunska kiselina , tragovi acetonskih tala itd.
Krvna plazma – bioloski aktivni sastojci
U krvnoj plazmi se nalaze mnogobrojni bioloski aktivni sastojci :
Hormoni . Tu spadaju hormoni zlezda sa unutrasnjim lucenjem i tkivni hormoni.
Vitamini . Krvna plazma sadrzi sve vitamine koji se unose sa hranom .
Fermenti . U krvnoj plazmi je dokazano prisustvo mnogobrojnih fermenata koji jednim delom vode poreklo iz pojedinih sokova za varenje , a delimicno iz pojedinih organa – jetre i dr.
Cesto postavljena pitanja
1. Koji je osnovni biohemijski sastav eritrocita?
Eritrociti se sastoje od oko 70% vode, dok ostatak cini uglavnom hemoglobin. Prosecna koncentracija hemoglobina iznosi oko 140 g/L kod zena i 160 g/L kod muskaraca.
2. Sta je glavna uloga leukocita u organizmu?
Leukociti imaju kljucnu ulogu u odbrani organizma. Oni unistavaju mikroorganizme procesom fagocitoze, ucestvuju u imunoloskim reakcijama i sintetisu antitela.
3. Koja je osnovna funkcija trombocita?
Trombociti su odgovorni za zgrusavanje krvi i sprecavanje gubitka krvi pri povredi. Oni ucestvuju u procesu hemostaze i oslobadjaju supstance koje suzavaju krvne sudove.
4. Po cemu se krvna plazma razlikuje od krvnog seruma?
Krvna plazma je tecnost u kojoj su suspendovane krvne celije i sadrzi fibrinogen, dok krvni serum nastaje nakon sto se krv zgrusa i iz plazme ukloni fibrinogen.
5. Koje su najvaznije funkcije proteina krvne plazme?
Proteini plazme odrzavaju onkotski pritisak, ucestvuju u transportu hranljivih materija i jona, imaju ulogu u koagulaciji krvi i pruzaju odbranu organizmu kroz antitela i druge zastitne proteine.
Reference
- OpenStax. Anatomy and Physiology. Rice University; najnovije izdanje.
- Guyton, A.C., Hall, J.E. Textbook of Medical Physiology. Philadelphia: Elsevier.
- Tortora, G.J., Derrickson, B. Principles of Anatomy and Physiology. Wiley.
- Ganong, W.F. Review of Medical Physiology. McGraw-Hill.
- Harper, H.A., et al. Harper’s Biochemistry. Lange Medical Books.
- Ganong i drugi udzbenici/monografije iz oblasti hematologije i fiziologije krvi (pregledna literatura i klinicki prirucnici).
