krv opste osobine
Krv opste osobine
Krv – opste osobine: tecno tkivo koje prenosi gasove i hranljive materije, regulise pH, temperaturu i snazno brani telo od infekcija i toksina.
Krv (lat. sanguis) je crvena, neprovidna i gusta tecnost, posebnog mirisa i slanog ukusa. Ona protice kroz srcano-krvotocni sistem organizma te kroz telo prenosi hranjive materije i kiseonik. Ukupna kolicina krvi u telu odraslog coveka je 5 – 6 litara, sto je oko 8% ukupne telesne mase.
Krv uvod
Krv je tecno tkivo koje ispunjava organe za krvotok – srce i krvne sudove , i zahvaljujuci funkciji srca , neprikidno kruzi kroz covecije telo.
Prirodni inhibitori koagulacije krvi 25
Prirodni inhibitori koagulacije krvi Prirodni inhibitori koagulacije krvi su supstance koje se prirodno nalaze u...
Hemostaza i koagulacija krvi 25
Hemostaza i koagulacija krvi Hemostaza i koagulacija krvi su procesi koji zaustavljaju krvarenje suzavanjem krvnih...
Biohemijski sastav eritrocita deo 2
Biohemijski sastav eritrocita Biohemijski sastav eritrocita: oko 70% vode, a ostatak cini hemoglobin sa prosecnom...
Pri povredi (rana , ogrebotina ) bilo kog dela tela dolazi i do ozlede pojedinih krvnih sudova , bilo vecih (arterijaili vena) , bilo, cesce, najsitnijih (kapilara) , usled cega dolazi do krvarenja , tj. isticanja krvi iz povredjenog suda .
Trajanje i intezitet krvarenja zavise od velicine i vrste krvnog suda i koagulacione sposobnosti krvi , kao i od stanja krvnih sudova .
:„Podrzavamo kupovinu organske hrane od malih proizvodjjaca i podsticemo lokalnu samoodrzivost, jer verujemo da pravi balans izmedju coveka i prirode pocinje sa ocuvanjem tla, reka i suma. Nas pristup je vodjen vizijom sveta u kome priroda nije izvor profita, vec zajednicko bogatstvo koje treba cuvati i postovati.“
Ukoliko nije povredjen neki krvni sud , posle izvesnog vremena dolazi do prestanka krvarenja usled vazonkonstrikcije (suzavanja ) krvnih sudova na mestu povrede i zgrusavanja krvi .
Ako ste propustili :
Hamamelis u sluzbi prirodnog lecenja
Vijosnica zaboravljena lekovita biljka
O uzrocima i toku procesa zgrusavanja krvi bice kasnije govoreno.
Zahvaljujuci neprikidnom kruzenju krvi kroz krvne sudove dolazi u kontakt sa svim organima i tkivima organizma i predaje im hranljive materije i kiseonik , a iz njih prima proizvode prometa materije postale u celijama , koje potom prenosi do drugih organa , gde se odigrava razlaganje tih proizvoda do kraja , ili ih odmah prenosi do organa za izlucivanje: bubrega, jetre , pluca ( izbacivanje ugljen-dioksida ) , znojnih zlezda koze , sluzokoze debelog creva i dr., preko kojih ti sastojci bivaju izluceni iz organizma .
Pored toga , krv ima i niz drugih vrlo znacajnih funkcija , koje ce biti izlozene u toku proucavanja fiziologije krvi i rezimirane na kraju clanka.
Opste osobine krvi
Dobijanje i fizicke osobine
Krv je gusta , viskozna , neprovidna tecnost crvene boje , koja se sastoji od krvne plazme ili krvne tecnosti ili uoblicenih (celijskih ) elemenata : Eritrocita (crvenih krvnih zrnaca ) , leukocita ( belih krvnih zrnaca ) , i trombocita (krvnih plocica ).
Uzimanje krvi
Za ispitivanje sastava i osobina krvi uzimaju se kapilarna , venska ili arterijska krv .
- a)kapilarna krv se dobija ubodom iglom ili narocitim instrumentom (lanceta , Franckova igla ) u jagodicu prsta ili jagodicu uha kod coveka .
- b)venska se dobija punkcijom tj. ubodom suplje metalne igle u neku povrsinsku venu ( kod coveka najcesce neka od vena pregiba lakta – v.basilica ili cephalica , ili v.iugularis ).
- Kod pasa se vadi iz v.iugularis , v. saphenae ili cephilicae ( na prednjem ekstremitetu ) , kod krupnih sisara iz v.iugularis , kod pitomog zeca (kunica) iz marginalne vene na uhu , a kod pacova iz repa .
- c)Arterijska krv se uzima redje , preparovanjem neke povrsinske arterije .Posto se krv brzo i lako zgrusava, na dugotrajnija ispitivanja uzima se na dva nacina :
- Sprecava se koagulacija krvi dodavanjem raznih hemijskih sredstava koja onemogucuju proces zgrusavanja ( oksilati , citrati , fluoridi , heparin , hirudin i dr.) . O mehanizmu dejstva ovih sredstava bice reci kasnije.
- Uzimanje defibrinisane krvi vrsi se tako da se odmah po vadjenju krv mesa u porculanskoj ciniji staklenim ili drvenim stapicem , ili se mucka u bocici sa staklenim kuglicama (perlama) , sto dovodi do izdvajanja fibrina u obliku koncica.
Fizicke osobine krvi
Boja
Boja dolazi od prisustva eritrocita i stanja njihovog hemoglobina . Arterijska krv , ciji hemoglobin je u vrlo visokom procentu vezan sa kiseonikom u obliku oksihemoglobina , ima jasno crvenu boju , dok venska krv , koja sadrzi znatno manji procenat kiseonika , pa prema tome i oksihemoglobina , ima tamniju crvenu boju – kao prezrela visnja .
Odnos plazme i uoblicenih elemenata
Preporuka knjige :
Odnos zapremina krvne plazme i uoblicenih elemenata odredjuje se pomocu hematokrita.Hematokrit je kapilarna kalisana cevcica u kojoj se do odredjene oznake, stavi heparinisana krv , a zatim se ta cevcica centrifuguje odredjeno vreme (10 minuta ) na oko 3000 obrtaja u minutu.
Posle toga se cita na podeocima urezanim na zidu hematokrita visina stuba eritrocita i ta vrednost oznaci se kao hematokritska vrednost .
Ona kod muskaraca iznosi oko 47, a kod zene oko 43 , sto znaci da je kod muskaraca zapremina uoblicenih elementa 47% , a plazme 53% , dok je kod zene zapremina eritrocita 43%, a plazme 57%.
Specificna tezina
Specificna tezina krvi krece se kod coveka u granicama izmedju 1050 i 1060 . Ovako visoka vrednost specificne tezine potice od visoke specificne tezine eritrocita 1090.
Vrednosti specificne tezine i hematokritskih vrednosti krvi pokazuju fizioloske promene u vezi sa smanjenim uzimanjem tecnosti , velikim fizickim naporima i znojenjem , kada se povecaju.
Kod niza oboljenja takodje dolazi do promena ovih vrednosti : opadanje broja eritrocita , snizenje koncetracije belancevina i zadrzavanje vode u organizmu dovode do smanjenjaovih vrednosti , dok gubitak tecnosti ili prelazak iz krvne plazme u tkiva dovodi do njihovog povecanja .
Specificna tezina krvi odredjeje se bilo pomocu piknometra , cija je primena poznata iz fizike , ili pomocu rastvora bakar-sulfata poznate specificne tezine .
U nizu bocica nalaze se prethodno napravljeni rastvori kuprisulfata specificne tezine od 1040 do 1070 (sa rasponom specificne tezine 0,02).
U bocice se stavlja po kap krvi i prati njeno ponasanje : ukoliko specificna tezina krvi veca , kap ce padati na dno , a u koliko je manja isplivace na povrsinu.
Prema tome , trazi se onaj rastvor CuSO4 u kome ce kap krvi lebdeti u sredini rastvora jtada specificna tezina krvi jednaka specificnoj tezini rastvora . Ta vrednost se uzima kao vresdnost specificne tezine krvi .
Stabilnost krvi kao suspenzije :sedimentacija eritrocita
Kod coveka i vecine sisara krv je dosta stabilna suspenzija eritrocita koja u toku stajanja citratne ili defibrinisane krvi posle vadjenja ostaje nekoliko casova stabilna , pa tek potom dolazi do postepenog talozenja eritrocita i njihovog odvajanja od krvne plazme .
Ispitivanja su pokazala da kod niza oboljenja , na primer anemije , ( smanjenja broja eritrocita ) , raznih akutnih i hronicnih infektivnih oboljenja i malignih tumora , dolazi do ubrzavanja sedimentacije eritrocita, zbog cega se njeno odredjivanje primenjuje kao nespecificna dijagnosticka proba .
Najvise primenljiva metoda za odredjivanje sedimentacije eritrocita je metoda po Wester-greenu (Bjernackom). U brizgalicu od 2 cm3 koja sadrzi 0.4 cm3 3,8% -nog rastvora natrijum-citrata , radi sprecavanja zgrusavanja krvi , iz vene se uvuce krv do oznake 2cm3 i izvrtanjem brizgalice izmesa.
Krv se izlije u porculansku cinijicu i uvuce u pipetu graduisanu u milimetrima , duzine 300 , a sirine 2mm , oznake 0.
Pipeta se zapusi na gornjem kraju prstom i stavi na podlogu od gumenog zapusaca , dok se gornji kraj pricvrsti poklopcem sa metalnom oprugom , koji obezbedjuje da pipeta stoji vertikalno i sprecava isticanje krvi .
Vrednosti se citaju posle 1 , 2 , a eventualno 24h . Kod odraslih osoba one iznose : muskarci 1-3 mm za 1h , odnosno 4-6 m za 2h.
Zene 3-5 mm za 1h , odnosno 8-10 mm za 2h.
Brzina sedimentacije eritrocita zavisi od veceg broja faktora : broja eritrocita , njihovog sadrzaja hemoglobina , sposobnosti za medjusobno nagomilavanje ( adhezivnosti i sklonosti ka aglutinaciji) , kao i od sastava krvne plazme; veci procenat vode , povecanje sadrzaja fibronogena , glikoproteida i gama-globulina ubrzavaju sedimentaciju , dok serum albumini povecavaju stabilnost suspenzije eritrocita i usporavaju sedimentaciju .
Viskoznost krvi
Zbog prisustva uoblicenih elemenata , narocito eritrocita u punoj krvi , a belancevina , posebno fibronogena u krvnoj plazmi i krv i krvna plazma , odnosno serum imaju vecu viskoznost od vode , posto pri proticanju kroz kapilarne sudove pokazuju znatno vece trenje .
Viskoznost pune krvi muskarca iznosi oko 4,7 , a zene oko 4,4 , dok viskoznost krvnog seruma i plazme iznosi od 1,7 – 1,9.
Osmotska koncetracija i osmotski pritisak
Ukupna koncetracija svih sastojaka u krvi iznosi oko 0,3 Mol/L ( priblizno trecinu gram-molekula u litru rastvora ), od cega 0,233 Mol/L otpada na neorganske soli .
Odavde proizilaaada somotski pritisak iznosi oko 7 atmosfera , sto se slaze i sa snizenjem tacke mrznjenja , cija je vrednost , prosecno -0.56o C ( –0.54 do –0.58 o C).
U clanku o izostrukturi organizma receno je da funkcije organizma u velikoj meri zavise od odsmotskog pritiska i da u organizmu niz funkcija obezbedjuje odrzavanje dinamicke stalnosti osmotskog pritiska .
U ovom procesu krv igra vaznu ulogu . Ona , s jedne strane , brzim kruzenjem kroz krvotok obezbedjuje izjednacavanje osmotskog pritiska i izlucivanje viska tecnosti kroz bubrege pri pojavi hipotonije , a izlucivanje soli i povlacenje vode iz njenih skladista pri povisenju osmotskog pritiska ( hipertoniji ) u organizmu .
Osim toga belancevine krvne plazme i eritrociti takodje igraju vaznu ulogu u ovom procesu : belancevine plazme , a narocito serum albumini kao hidrofilni koloidi mogu da za sebe vezu znatnu kolicinu vode i zavisno od lova u organizmu , menjajuci stanje bubrenja , vezuju odnosno otpustaju vodu .
Eritrociti , cija se opna u ovom slucaju ponasa kao polupropustljiva membrana u hipotonickoj sredini , primaju, a u hinicnoj sredini otpustaju vodu i na taj nacin takodje ucestvuju u regilisanju osmotskog pritiska .
Elektrohemijska reakcija
Elektrohemijska reakcija krvi coveka i domacih zivotinja je slabo bazna , a pH se krece u granicama 7,3 – 7,5 . Poznato nam je da i odrzavanje elektrohemijske reakcije spada u funkcije koje su vazne po zivottttt
Krv i u ovom procesu igra vrlo vaznu ulogu zahvaljujuci prisustvu pufera , o kojima je vec bilo govora . Puferi se mogu podeliti u dve velike grupe : puferi krvne plazme (seruma ) i puferi eritrocita tj. hemoglobin.
Puferi plazme se mogu podeliti na neorganske i organske . U neorganske pufere plazme spadaju bikaborbonantni pufer , koji se sastoji od natrijum-bikarbonata i ugljene kiseline u odnosu 20:1 .
Od odnosa bikarbonata i ugljene kiseline zavisi i pH .
Bikarbonatni pufer se sastoji od natrijum- bikarbonata i ugljene kiseline u odnosu 20:1 ; od ovog odnosa ujedno zavisi i pH . Bikarbonantni pufer prvi stupa u dejstvo pri dodavanju bilo kiselih illlnih supstancija krvi ili krvnoj plazmi .
Fosfatni pufer se sastoji od primarnog ( NaH2PO4) i sekundarnog (Na2HPO4)natrijum-fosfata, o kojih prrvi ima funkciju kiseline , a drugi baze .
Posto je ukupna koncetracija fosfata u krvnoj plazmi vrlo mala, too fosfatni pufer ima mali puferski kapacitet i u poredjenju sa bikarbonantnim puferom ima pomocnu ulogu .
U organske pufere plazme spadaju belancevine kao amfoterna jedinjenja . Kao sto je vec receno belancevine plazme su u krvi disosovane kao slabe kiseline i za sebe vezuju izvesnu kolicinu alkalija (natrijuma).
Puferska uloga hemoglobina . Hemoglobin eritrocita igra vrlo vaznu pufersku ulogu u vezi sa njegovom osnovnom ulogom prenosenja kiseonika.
Sam hemoglobin je vrlo slaba kiselina – slabija od ugljene kiseline . Medjutim , kada za sebe veze kiseonik i predje u oksihemoglobin , on postaje relativno jaka ( 70 puta jaca kiselina od hemoglobina) ,a ujedno i jaca kiselina od ugljene , koja istiskuje iz njenih soli i oduzima joj alkalije – kalijum.
Prema tome , u plucima pri postanku oksihemoglobina ovaj oduzima kalijum od ugljene kiseline i time omogucuje otpustanje ugljen-dioksida iz organizma .
U tkivima gde oksihemoglobin otpusta kiseonik i pretvara se u hemoglobin ugljena kiselina kao jaca od hhhglobina oduzima od ovog kalijum i pretvara se u bikarbonat , cime se i neutralise .
Na taj nacin ulazak ugljen-dioksida u krv postanak ugljene kiseline u tkivima , kao i otpustanje ugljen-dioksida u plucima , ne uticu na pH , zahvaljujuci puferskoj ulozi hemoglobina .
Stvaranje karabamino jedinjenja
Hemoglobin , kao i sve belancevine , za slobodne amino-grupe svog belancevinskog dela – globina – moze da veze CO2 dajuci karbaminohemoglobin ; pri prelasku hemoglobina u oksihemoglobin taj CO2 se odvaja .
Na taj nacin se vezuje do 40% celokupnog ugljen-dioksida , sto takodje omogucuje regulisanje elektrohemijske reakcije , jer ovako vezan CO2 ne utice na pH krvi .
Alkalna rezerva
Alkalna rezerva ima u fiziologiji znacenje . S jedne strane , pojam alkalne rezerve obuhvata sve alkalije organizma koje za sebe mogu da vezu unete ili nastale kiseline .
Uze posmatrano , alkalna rezerva prestavlja broj kubnih santimetara , ugljen-dioksida , koji sa dodavanjem jace kiseline mogu istisnuti iz 100 cm3 krvi .
Razumljivo je da ce ova uza alkalna rezerva biti utoliko manja ukoliko se u organizmu nalaze druge kiseline koje su za sebe vezale alkalije za koje se inace vezuje ugljena kislena.
Kako odredjivanje alkalne rezerve ima znacaja za procenjivanje acido-bazne ravnoteze u organizmu , dace mo princip njenog odredjivanja.
Oksalatna krv se centrifuguje pod slojem tecnog parafina u kvarcnim epruvetama (da bi se sprecio gubitak CO2 i prelazak alkalija sa staklenog zida u plazmu ), potom se dobivena plazma u narocitom sudu dovede u kontakt sa gasnom smesom u koji pritisak CO2 iznosi 40nmm Hg tj. priblizno kao u plucima .
Posle toga se u kiseline , limunske ili sumporne , i oslobodjeni ugljen-dioksid u vakuumu se izmeri , a potom njegova zapremina svede na 100 cm3 , pri 0o C i pritisku od 70 mm Hg.
Vrednost alkalne rezerve kod zdavih organizama krece ssssdju 55 i 67vol.% CO2 u 100cm3 krvne plazme .
Alkalna rezerva je smanjena pri nagomilavanju jacih organskih kiselina ( mlecne , pirogrozdjane ili acet-sircetne kiseline i dr) u organizmu , tj. kod negasne acidoze; odnosno posle gubitka CO2 pri forsiranom disanju , tj. kod gasne alkaloze .
Alkalna rezerva , medjutim , povecana je pri nagomilavanju ugljene kiseline i bikarbonata u organizmu , pri poremecaju plucne ventilacije , na primer prilikom oboljenja pluca ili srca , tj. kod gasne acidoze .
Uobliceni elementi
Vec je reccccda se u krvi nalaze tri vrste uoblicenih elemenata : eritrociti ( crvena krvna zrnca ) leukociti ( bela krvna zrnca ) i trombociti ( krvne plocice).
Eritrociti ( crvena krvna zrnca )
Eritrociti su sferne tvorevine na tankom nativnom preparatu zeleno-kastozute boje , dok u debljim slojevima imaju crvenu boju .
Eritrociti coveka i vecine sisara su sferne tvorevine , bez jedra , bikonkavnog izgleda , na zaobljenim ivicama . Precnik eritrocita coveka iznosi 5-8 mikrona , u proseku 7,7 mikrona dok im je debljina na ivicama 2,5 , a u centru oko 1 mikron. Eritrociti ptica i kamile imaju jedro .
Broj eritrocita
Broj eritrocita kod coveka , iznosi oko 4 i 5 miliona u 1mm3 – kod karac 5, a kod zena oko 4,5 miliona . Broj eritrocita pokazuje i kod zdravih i kod obolelih organizama odredjene varijacije .
Tako je kod coveka povecan pri boravku u planinama , iznad 2500m ( kao reakcija na smanjeni pritisak kiseonika ) , potom pri dugotrajnoj zedji uz gubitak tecnosti znojenjem ili usled proliva zbog zgrusavanja krvi , a donekle i svoje bogate mreze krvnih sudova .
Broj eritrocita je smanjen pri akutnim i hronicnim krvarenjima i pri oboljenjima pracenim smanjenim stvaranjem ili povecanim raspadanjem eritrocita – anemijama , usled nedostatka gvozdja , esencijalnih amino kiselina , antianemicnih vitamina B12 i folne kiseline , pri pojacanoj intravvvnoj hemolizi itd . O postanku podeli anemija govori se u pataloskoj fiziologiji .
Sastav eritrocita
Kod eritrocita se razlikuju membrana , njihov najvazniji sastojak – hemoglobin i stroma koja ostaje posle izlaska hemoglobina .
Opna eritrocita je debela prosecno 150A i sastavljena od lipoproteidskog kompleksa . Lipoidni deo se sastoji od holesterina i fosfatida .
U pogledu propustljivosti opna eritrocita pokazuje odredjenu specificnost . Ona je lako propustljiva za vodu , i to u oba pravca ,, a kretanje vode zavisi od osmotskih uslova : u hipotonicnoj sredini voda ulazi u sritrocite i oni bubre , dok u hipertonicnoj sredini voda izlazi iz eritrocita , sto dovodi do njihovog smezuravanja .
Opna eritrocita je propustljiva i za ureju , kao i za anjone , a narocito za hloride i bikarbonate . Donedavno se smatralo da je ne propustljiva za katjone , medjutim , ogle radioaktivnim katjonima pokazali su da je ova opna relativno lako propustljiva za kalijum , vrlo malo za natrijum , a ne propustljiva za kalcijum.
Sto se tice propustljivosti za organska jedinjenja , opna eritrocita pored pomenute ureje propusta niz jedinjenja male molekulske tezine : glukozu , aminikiseline , kao i mnoge supstancije koje se rastvaraju u lipoidima .
Makromolekulska jedinjenja – visi peptidi i belancevine – ne prolaze kroz opnu eritrocita.
Hemoliza je pojava ostecenja ili razaranja opne eritrocita pri kojoj dolazi do izlaska hemoglobina iz eritrocita . pri hemolizi ranije nnnnvidna krv odnosno suspenzija eritrocita postaju providne i sjajne . Hemoliza se moze izazvati razlicitim sredstvima :
a)Mehanicka sredstva : muckanje sa kvarcnim peskom ili u prah isitnjenim staklom .
b) Ostala fizicka sredstva : zagrevanje , elektricna struja , ultrazvuk , mrznjenje i kravljenje .
c) Osmotska sredstva: U jakoj hipotoncnoj sredini u eritrocite ulazi veca kolicina vode , pri cemu eritrociti najpre jako nabubre , a potom dodje do ostecenja membrane i izlaska hemoglobina , tj. hemolize . Naknadnim dodavanjem soli moze se hemoliza delimicno ili potpuno ukloniti .
d)Hemijska sredstva: Veci broj hemijskih jedinjenja , a narocitoooonski rastvaraci (etar , benzin , benzol), saponin , zucne kiseline i dr. dovode do hemolize stiteci bilo lipoidni ili proteinski deo opne eritrocita .
Protiv hemolitickog dejstva saponina moze se koristiti zastitno dejstvo holesterina , koji sa saponinom da je ne rastvorljivo jedinjenje i na taj nacin sprecava dejstvo saponina na lipoidnu komponentu membrane .
e) Bioloska sredstva . Poznato je da je niz otrova gmizavaca ( zmijski otrovi ) , inskata ( pcele , ose ), parazita i mikroorganizama dovodi do hemolize .
Mehanizam dejsje razlicit . Tako , na primer , zmijski otrov , kao i neki bakterijski hemolizini , sadrze enzim fosfatidazu A ( lecitinazu ) , koja iz molekula fosfatida , lecitina , odvaja jedan molekul nezasicene masne kiseline , pri cemu postaje jedinjenje lizolecitin , koji dovodi do hemolize .
Poseban tip bioloske hemolize je hemoliza pod uticajem antitela , hemolizina – normohemolizina i imunohemolizina – o cijem dejstvu ce biti reci pri proucavanju antitela .
Rezistencija eritrocita
Ispitivanja su pokazala da eritrociti raznih osoba i raznih sisara , pa cak i iste individue , u zavisnosti od toga da li su stariji ili mladji , pokazuju razlicitu rezistenciju ( otpornost ) prema sredstvima koja izazivaju hemolizu .
Ako se radi o hipotonicnim rastvorima , hemoliza ce se javljati pri razlicitim koncetracijama soli , tj. pri razlicitom stepenu hipotonije .
Kako prilikom raznih oboljenja , odnosno pri dejstvu raznih faktora koji u organizmu mogu dovesti do ostecenja eritrocita , dolazi do promene njihove otpornosti , to ispitivanje rezistencije eritrocita moze posluziti kao dijagnosticka labaratorijska metoda .
Odredjivanje rezistencije eritrocita . Postoji vise metoda za ispitivanje rezistencije , pri cemu se upotrebljavaju razni rastvori : NaCL , fizioloski (Ringerov rastvor ) u razlicitim razblazenjima , rastvor glukoze , natrijum-nitrita id.
Ovde cemo opisati ispitivanje rezistencije prema rastvoru NaCL . Od osnovnog ,tacno napravljenog 1%-nog rastvora natrijum-hlorida razblazavanjem se naprave rastvori koncetracije 0,28 – 0,70 % sa razmakom 0,02 % (tj. 0,28 , 0,30 , 0,32 , itd.).
Od svakog rastvora stavi se po 1cm3 rastvora u serolosku epruvetu ( promera 8 x 80 mm), a zatim u svaku doda po jedna kap suspenzije eritrocita dobivene centrifugovanjem defribrinisane ili citratne kvi.
Epruvete se ostave 1h u termostatu na temperaturi od 37 C , a zatim golim okom ili pomocu stretoskopa odredi prva epruveta u kojoj se javlja prvi trag hemolize , i ta koncetracija oznaci se kao minimalna hemoliza ( jer se u njoj hemolizovali oni eritrociti cija je otpornost najmanja – minimalna).
Zatim se odredi epruveta sa najvecom koncetracijom NaCl , u kojoj je hemoliza potpuna ; i ona se oznaci kao maksimalna hemoliza ( posto su se tu hemolizovali i oni eritrociti cija je rezistencija bila najveca).
Kod coveka minimalna rezistencija iznosi 0,42 – 0,46 % , a maksimalna 0,30-0,34 % NaCL.
O autoru
