krvotok i kolicina krvi u organizmu
Krvotok i kolicina krvi u organizmu
Krvotok i kolicina krvi u organizmu: Odrasli covek ima oko 5–6 litara krvi, sto je priblizno 8% telesne mase i kljucno za normalno funkcionisanje organizma.
Ukupna kolicina krvi u organizmu odraslog coveka iznosi oko 5 do 6 litara, sto cini otprilike 8% ukupne telesne mase. Krv neprestano kruzi kroz krvne zile, a srce svake minute ispumpa priblizno 5 litara krvi u cirkulaciju. Najveci dio krvi (64%) nalazi se u venama, dok se u arterijama nalazi 15%, a u kapilarima 5%.
Kolicina krvi u organizmu
Metode odredjivanja . Ukupna kolicina krvi u organizmu moze se odrediti bilo direktno – kod eksperimentalnih zivotinja , ili indirektno – i kod zivotinja i kod ljudi .
Odbrambene supstance organizma 25
Odbrambene supstance organizma Odbrambene supstance organizma imaju kljucnu ulogu u borbi protiv infekcija. Otkrijte kako...
Prirodni inhibitori koagulacije krvi 25
Prirodni inhibitori koagulacije krvi Prirodni inhibitori koagulacije krvi su supstance koje se prirodno nalaze u...
Hemostaza i koagulacija krvi 25
Hemostaza i koagulacija krvi Hemostaza i koagulacija krvi su procesi koji zaustavljaju krvarenje suzavanjem krvnih...
Pri direktnom odredjivanju zivotinja se iskrvari i sva pustena krv brizljivo se skupi i izmeri . Potom se krvni sudovi isperu pogodnim rastvorom i u njemu odredi koncetracija hemoglobina , a iz nje izracuna kolicina isprane krvi .
Potom se svi organi iseku i isperu fizioloskim rastvorom u kome se takodje odredi kocentracija hemoglobina i izracuna kolicina krvi , i najzad iz zbira sve tri kolicine dobije se i ukupna kolicina krvi .
Za indirektno odredjivanje kolicine krvi postoji vise metoda . Jedna od najvise primenjivanih je pomocu koloidne boje Evans-plavog(T.1824).
Intravenski se ubrizga tacno odmerena kolicina boje , saceka se nekoliko minuta da se boja rasporedi u krvi , pa se potom krv izvadi . Centrifugovanjem se izdvoji krvna plazma i kolorimetrijski se odredi koncetracija boje u krvnoj plazmi .
Iz stepena razblazenja boje moze se izracunati zapremina krvne plazme . Ako se istovremeno hematokritom odredi odnos zapremine plazme i eritrocita , lako je izracunati ukupnu zapreminu krvi .
U poslednje vreme za odredjivanje zapremine krvi koriste se i aktivni radio-aktivni izotopi . U tu svrhu se belancevine krvne plazme , obeleze pomocu radioaktivnog joda (131 J), a eritrociti pomocu radioaktivnog gvozdja ili hroma , pa se ubrizgavaju intravenski .
Posle kratkog vremena izvadi se krv i odredi njena radioaktivnost . Iz stepena razblazenja odredi se zapremina plazme odnosno eritrocita , a time i zapremina krvi .
Celokupna zapremina krvi krece se izmedju 1/12 — 1/15 dela telesne tezine . Kod coveka iznosi 1/13 telesne tezine , sto znaci da osoba od 65kg ima oko 5 kg krvi .
Ukupna zapremina krvi se smanjuje pri gladovanju , posle veceg gubitka tecnosti ( jaka znojenja , povracanje i proliv) i pri gojenju .
Ugojeni orgnizmi imaju manje krvi , posto se zapremina krvi ne poveca sa povecanjem masnih rezervi u organizmu .
Fizioloske uloge krvi
Iz iznetih cinjenica o fizioloskom znacaju vidi se da krv ima mnogobrojne i znacajne uloge u organizmu . Sve te uloge mogu se kratko rezimirati :
Fizioloske uloge krvi – prenosilacka uloga. Kruzeci neprekidno kroz krvne sudove , krv igra ulogu prenosioca niza hemijskih sastojakaiz jednog dela organizma u druge.
Tako krv prenosi : kiseonik od pluca do tkiva i ugljen-dioksid iz tkiva do pluca ; hranljive materije od organa za varenje do jetre i ostalih skladista odnosno do svih celija organizma : proizvode prometa materije od celija do organa za izlucivanje .
Fizioloske uloge krvi – uloga u odrzavanju dinamicke ravnoteze unutrasnje sredine . Krv igra vaznu ulogu u regulisanju osmotskog pritiska u organizmu zahvaljujuci hidrofilnosti belancevina i propustljivosti membrane eritrocita , kao i njenom kontaktu sa intersticijalnom tecnoscu u tkivnim medjuprostorima i organima za izlucivanje.
Fizioloske uloge krvi . Vazna je i uloga krviu odrzavanju izojonije odredjenog odnosa izmedju pojedinih neorganskih sastojaka i uskih grancica koncetracije neorganskih soli.
Fizioloske uloge krvi . Zahvaljujuci prisustvu neorganskih i organskih pufera u krvnoj plazmi i hemoglobinu eritrocita , krv doprinosi odrzavanju izohidrije , tj. elektrohemijske reakcije krvi i organizma uopste.
Uloga u humularnoj kerelaciji . U krvi se pored proizvoda metabolizma nalaze i aktivni proizvodi tkiva – tkivni hormoni , a i proizvodi lucenja zlezda sa unutrasnjim lucenjem – hormoni .
Ove supstance omogucuju regulisanje funkcija pojedinih organa , uticaj jednih organa na druge , prilagodjavanje funkcija pojedinih organa opstoj aktivnosti organizma i obezbedjuju funkcionisanje organizma kao jedne celine .
Odbrambena uloga krvi je visestruka . Ona , s jedne strane , prenosi organizmu nepotrebne , pa cak i stetne proizvode prometa materije do organa u kojima se ovii neutralisu ili do kraja razlazu , ili do organa preko kojih se izlucuju iz organizma ( pluca, bubreg,jetra,koza , debelo crevo).
Fizioloske uloge krvi . Pored toga u krvi se nalaze leukociti , nespecificne odbrambene supstance i antitela , koja stite organizam od mikroorganizama i drugih stranih celija , kao i raznih stranih, cesto otrovnih hemijskih supstanca.
Fizioloske uloge krvi . Uloga u termoregulaciji. Proticuci kroz jetru i misice, gde su u toku procesa prometa materijeproizvodi znatna kolicina toplote, krv se zagreva i primljenu toplotu prenosi do onih delova tela gde je proizvodnja toplote manja , odnosno do povrsine tela , odakle se toplota predaje okolnoj sredini .
Fizioloske uloge krvi . Na taj nacin krv obezbedjuje stalnu temperaturu organizma i doprinosi njenom izjednacavanju u raznim delovima tela .
Krvotok i srce
Krvotok i srce opsti podaci
Krvotok obuhvata zatvoreni sistem sudova i supalj misicni organ -srce , kroz koje u toku zivota neprestano kruzi krv .
Pribor za krvotok se sastoji od srca i krvnih sudova : arterija , kapilara i vena.
Srce , centralni suplji misicni organ , svojim snaznim ritmickim kontrakcijama pod znatnim pritiskom ubacuje krv u pocetni deo aorte , (i plucne arterije) , cime je ostvaren dovoljno veliki gradijent (razlika) pritiska izmedju pocetnog i zavrsnog dela krvotoka – suplje vene ( i pulmonalnih vena ).
Zahvaljujuci tom gradijentu , krv neprikidno kruzi kroz krvotok , tj. najpre kroz velike , zatim srednje arterije i arteriole , potom kroz kapilare i arteio-venske anastomoze , posle cega dospeva do malih a zatim i velikih vena , vracajuci se u srce .
Jos jednom isticemo da je vec pomenuti gradijent pritiska najvazniji faktor koji omogucuje kruzenje krvi u krvotoku .
Source : Britannica – Human cardiovascular system (2026 update)
Bliza analiza krvotoka pokazuje da se moze podeliti u dva dela : na veliki ili telesni i na mali ili plucni . Srce se sastoji od 4 supljine : dve predkomore ili atrijuma ( desna i leva ) i dve komore ili ventrikula ( desna i leva ).
Veliki pocinje od leve srcane komore , koja krv istiskuje u aortu , odakle krv tece u druge telesne arterije , zatim u kapilare i najzad u vene , a preko velikih supljih vena ( donje i gornje) vraca se u desnu predkomoru , odakle dospeva u desnu komoru .
Pri proticanju kroz kapilare krv predaje tkivima kiseonik i hranljive materije , a iz tkiva prima ugljen-dioksid i druge proizvode metabolizma . Proticuci kroz crvenu sluzokozu i jetru , krv prima hranljive materije .
Mali krvotok pocinje od desne komore , koja istiskuje krv u plucnu arteriju , iz koje krv dospeva u sitnije arterije i kapilare plucnog krvotoka .
U plucnim kapilarima krv otpusta ugljen-dioksid i prima kiseonik , a zatim se preko vena plucnog i konacno 4 plucne vene vraca u levu pretkomoru srca , odakle biva istisnuta u levu komoru . Sema proticanja kroz veliki i mali prikazan na slici ispod .
Fiziologija srca
Gradja srca
Srce je supalj misicni organ, koji svojim ritmickim kontrakcijama potiskuje krv u arterije . Normalno covecije srce je velicine muske pesnice , tesko 250-300 gr konusnoog (kupastog) oblika .
Smesteno je u grudnom kosu , izmedju oba olucna krila , koja delimicno pokrivaju prednji zid srca , izuzev srcani vrhi jedan deo prednjeg srcanog zida s leve strane .
Srce je postavljeno nesto ukuso , tako da je srcani vrh okrenut na dole i unapred , a osnovica (baza) srca nagore i unazad .
Kod srca se razlikuju 4 supljine : desna i leva predkomora i desna i leva komora . U postfetalnom zivotu desni deo srca je potpuno odvojen od levog odgovarajucom pregradom -septumom, tako da izmedju njih nema komunikacija.
Kod fetusa u medjupretkomornom septumu postoji otvor – foramen ovale , kroz koji krv iz desne pretkomore dospeva u levu pretkomoru , posto u toku fetalnog zivota krv ne protice kroz mali krvotok . Ubrzo posle rodjenja foramen ovale zaraste .
Izmedju desne predkomore , kao i leve predkomore i komore, postoji komunikacija preko odgovarajuceg atrio-ventrikularnog ostijuma – usca.
Na ovim uscima se nalaze atrio-ventikularni zalisci -s desne strane trikuspidni , a sleve bikuspidni ili mitralni . Ovi zalisci su dosta velikih dimenzija , nalaze se u komoramai pri povisenju pritiska u ovim srcanim supljinama zatvaraju se sprecavajuci vracanje krvi iz komora u predkomore.
Na slobodnim krajevima atrio-ventrikularnih zalistaka pricvrscene su chordae tendineae , ciji je drugi kraj pripojen za papilarne misice .
Kao sto je prikazano na slici .
Zapremina svake od srcanih supljina kod coveka iznosi 150-200 cm3 . U desnu predkomoru se ulivaju v.cava superior i inferior , a u levu 4 v. pulmonales .Na njihovim uscima nema zalistaka.
Fiziologija srca.Iz desne komore polazi arterija pulmonalis , a iz leve aorta .
Na njihovim ostijumima nalaze se semilunarni ( polumesecasti) zalisci , po 3 na svakom uscu , ciji je konkavitet ( dzepovi ) okrenut prema arterijskoj supljini prikazano na slici .
Ovi zalisci onemogucavaju vracanje krvi iz arterija u srcane komore.
Struktura miokarda.Misicni zid srca , miokard , sastavljen je od poprecnoprugastih misicnih vlakana specijalne gradje .
Ova vlakna , s jedne strane , po prisustvu poprecne ispruganosti , pokazuju strukturu blisku poprecnoprugastim (skeletnim) misicima , dok se , s druge strane , po nekim svojim funkcionalnim i morfoloskim specificnostima , od ovih bitno razlikuju i priblizuju osobinama glatkih misica.
Od ovih specificnih odlika pomenucemo sposobnost automatskog grcenja , tj. pojavu da implus za srcani rad postaje u samom miokardu ,o cemu ce kasnije biti vise reci , kao i osobinu prenosenja procesa razdrazenja (implusa) sa jednog srcanog misicnog vlakna na druga , susedna , zahvaljujuci specificnoj karakteristici celicne membrane srcanih misicnih vlakana ” elektricnom sincicijumu”.
Sve do primene elektronskog mikroskopa smatrano je da miokard ima pravu sincicijalnu gradju – mrezastu strukturu , pri cemu izmedju susednih celija nije postojala morfoloska i funkcionalna granica , tj. celicna membrana.
Ovo glediste je danas napusteno jer je elektronskim mikroskopom konstatovano postojanje dvostruke membrane izmedju susednih celija miokarda .
Podrobnija ispitivanja su pokazala da se u miokardu mogu razlikovati dve vrste misicnih celija : a) obicne ili tipicne srcane misicne celije , koje se nalaze u najvecem delu miokarda , kako predkomora tako i komora;
b) Purkinjeovo celije , koje se nalaze u Kith-Flackovom i atrio-ventrikularnom cvoru , kao i u Hisovom snopu i njegovim ograncima .
Obe vrste celija imaju sposobnost automatskog rada , ali se medjusobno razlikuju po nekim morfoloskim i funkcionalnim odlikama.
Fiziologija srca. U morfoloskom pogledu Purkinjeove celije se isticu time sto su krupnije , sa svetlom citoplazmom , slabije su ogranicene jedna od druge i imaju manje izrazenu poprecnu ispruganost.
Kao njihove najvaznije funkcionalne odlike treba istaci znatno vecu frekfenciju automatskih kontrakcija i znatno vecu brzinu provodjenja implusa – do 10 puta -od ostalih tipicnih celija miokarda.
O biohemijskom , biofizickim i fizioloskim specificnostima bice kasnije jos reci .
Za razumevanje fiziologije srca , a narocito srcane revolucije i provodjenja implusa od velikog znacaja je ii poznavanje rasporeda misicnih vlakana miokarda .
Pre svega , miokard pretkomora skoro potpuno je odvojen od komora , sa kojim je vezan preko relativno tankog misicnog snopa ( Hisov snop) , koji prolazi od pretkomorno-komornog cvora , probija fibroznu pretkomorno-komornu pregadu i ulazi u interventrikularni septum.
Presecanje ovog misicnog snopa na pretkomorno-komornoj granici u potpunosti onemogucuje prenosenje implusa sa pretkomora na komore i dovodi do disocijacije rada pretkomora i komora , tj. do potpunog nezavisnog i nesihronizovanog grcenja.
U ovom slucaju , kao sto se moze pretpostaviti , komore rade poduticajem automatskih implusa iz Hisovog snopa .
Miokard pretkomora sastoji se od dva misicna sloja : unutrasnjeg , cija se vlakna pruzaju uzduzno i koji je poseban za svaku pretkomoru , i spoljasnjeg ,sa poprecno orjentisanim vlaknima ,koji je zajednicki za obe pretkomore .
Miokard komora sastoji se od tri sloja : spoljasnjeg i unutrasnjeg , sa uzduznim vlaknima koja pocinju od pretkomorno-komornog fibriznog septuma i pruzaju se prema vrhu srca , gde se unutrasnji nastavlja u spoljasni sloj , i srednjeg sloja , samo u zidu leve komore , sa poprecno orijentisanim vlaknima izmedju oba pomenuta sloj a; usled toga je zid leve komore mnogo jace razvijen i znatno snazniji .
Pri kontrakciji miokarda pretkomora i komora dolazi do smanjivanja (redukcije) pojedinih srcanih supljina i pritiska na krv koja se nalazi u srcanim supljinama .
Ishrana srca
Srce (srcani misic) snabdeva se krvljuiz koronarnih arterija -desne i leve , koj epolaze iz pocetnog dela aorte , neposredno iza simulularnih zalistaka .
Ove arterije se granaju u niz ogranaka i zavrsavaju se tipom terminalnih arteriola sa relativno slabo izrazenim anastomozama , usled cega zapusenje jednog od ogranka dovodi do prestanka snabdevanja krvlju – ishemije dela srca koji zapuseni ogranak ishranjuje .
Krv istice iz srca delimicno preko vena cordis magna u desnu pretkomoru ili preko brojnih sitnih Tobezijevih vena , direktno u sve cetiri srcane supljine . O specificnosti krvotoka kroz koronarne arterije bice reci u sledecem delu .
Kolika je kolicina krvi u ljudskom organizmu?
Odrasla osoba ima oko 5–6 litara krvi, sto cini priblizno 8% telesne mase. Ta kolicina moze varirati u zavisnosti od telesne tezine, pola i opsteg zdravstvenog stanja.
Kako se odredjuje ukupna kolicina krvi u organizmu?
Kolicina krvi moze se odrediti direktnim metodama (kod zivotinja) ili indirektnim metodama kod ljudi, poput primene indikatora (npr. Evans-plavo) ili radioaktivnih izotopa koji omogucavaju izracunavanje zapremine plazme i eritrocita.
Koje su osnovne fizioloske uloge krvi?
Krv ima transportnu ulogu (prenosi kiseonik, hranljive materije i hormone), odbrambenu funkciju, ucestvuje u regulaciji telesne temperature i odrzavanju unutrasnje ravnoteze organizma (homeostaze).
Kako funkcionise krvotok u ljudskom telu?
Krvotok cini zatvoren sistem krvnih sudova i srca kroz koji krv stalno cirkulise. Postoje dva glavna dela: veliki (telesni) i mali (plucni) krvotok, koji zajedno omogucavaju snabdevanje tkiva kiseonikom i uklanjanje ugljen-dioksida.
Koja je uloga srca u krvotoku?
Srce je centralni misicni organ koji svojim ritmickim kontrakcijama pumpa krv kroz arterije i vene. Ono odrzava protok krvi i pritisak potreban za normalno funkcionisanje svih organa.
Da li se kolicina krvi razlikuje kod muskaraca i zena?
Da, kolicina krvi se moze razlikovati izmedju muskaraca i zena. Muskarci obicno imaju vecu zapreminu krvi jer imaju vecu telesnu masu i veci procenat misicnog tkiva. Kod zena je ukupna zapremina krvi nesto manja, ali se tokom odredjenih fizioloskih stanja, poput trudnoce, kolicina krvi moze znacajno povecati kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje ploda kiseonikom i hranljivim materijama.
Sta utice na smanjenje ukupne kolicine krvi?
Na smanjenje ukupne kolicine krvi mogu uticati razni faktori. Najcesci su veliki gubici tecnosti usled obilnog znojenja, povracanja ili proliva, kao i krvarenja ili teske povrede. Dugotrajno gladovanje ili dehidratacija takodje mogu dovesti do smanjenja zapremine krvi. U nekim bolestima dolazi do poremecaja raspodele tecnosti u organizmu, sto dodatno utice na efektivnu kolicinu krvi u cirkulaciji.
Kako su rasporedjene kolicine krvi u krvnim sudovima?
Krv nije ravnomerno rasporedjena u svim delovima krvotoka. Najveci deo nalazi se u venama, koje sadrze oko 60–65% ukupne kolicine krvi i sluze kao svojevrstan rezervoar. Arterije sadrze manji procenat, ali su kljucne za transport krvi pod visokim pritiskom od srca ka tkivima. Kapilari, iako imaju mali procenat ukupne krvi, imaju ogromnu razmenu materija jer se upravo tu odvija razmena kiseonika, hranljivih materija i produkata metabolizma izmedju krvi i celija.
Reference
- Encyclopaedia Britannica – Human Cardiovascular System Enciklopedijski pregled strukture srca i krvotoka, sa osnovnim fizioloskim funkcijama cirkulacije.
- NCBI – Physiology, Blood Volume Strucni medicinski izvor o zapremini krvi i metodama njenog odredjivanja.
- NCBI – Cardiovascular Physiology Concepts Detaljno objasnjava mehanizme rada srca i regulaciju krvotoka.
- Merck Manual – Cardiovascular System Klinicki relevantan opis anatomije i funkcije srca iz medicinske prakse.
- OpenStax – Anatomy and Physiology Akademski udzbenik sa pouzdanim objasnjenjima gradje srca i krvotoka.
- Cleveland Clinic – Blood Overview Pregled sastava krvi i njenih osnovnih funkcija u organizmu.
- American Heart Association – Cardiovascular Basics Osnovne informacije o funkciji srca i znacaju zdravog krvotoka.
- Khan Academy – Circulatory System Edukativni prikaz krvotoka i funkcije srca na pristupacan nacin.
- TeachMePhysiology – Blood Volume Specijalizovan fizioloski pregled zapremine krvi i regulacije cirkulacije.
- NCBI – Anatomy, Heart Detaljan opis gradje srca, ukljucujuci komore, zaliske i provodni sistem.
- British Heart Foundation – How the Heart Works Popularno-naucni tekst o radu srca i osnovama cirkulacije krvi.
- Lumen Learning – Circulatory System Obrazovni materijal o krvotoku, krvnim sudovima i funkciji srca.
- Visible Body – Circulatory System Overview Vizuelno objasnjenje krvotoka sa fokusom na anatomiju i funkciju.
O autoru
