Prirodni inhibitori koagulacije krvi 25

Prirodni inhibitori koagulacije krvi

Prirodni inhibitori koagulacije krvi su supstance koje se prirodno nalaze u organizmu ili u namirnicama, a pomazu u sprecavanju prekomernog zgrusavanja krvi (tromboze). 

U krvi i tkivima pored niza sastojaka – faktora koji ucestvuju u procesu zgrusavanja krvi ili stimulisu pojedine njegove faze – nalazi se i niz inhibitora , supstance koje usporavaju ili sprecavaju pojedine faze koagulacije , a time mogu zaustaviti i ceo proces .

Najvazniji medju inhibitorima koagulacije su antitromboplastelini i antitrombini.

Hemostaza i koagulacija krvi 25

Hemostaza i koagulacija krvi Hemostaza i koagulacija krvi su procesi koji zaustavljaju krvarenje suzavanjem krvnih...

Biohemijski sastav eritrocita deo 2

Biohemijski sastav eritrocita Biohemijski sastav eritrocita: oko 70% vode, a ostatak cini hemoglobin sa prosecnom...

Biohemijski sastav eritrocita 25

Biohemijski sastav eritrocita Biohemijski sastav eritrocita: Sastoje se od 70% vode i hemoglobina (140–160 g/l),...

Prirodni inhibitori koagulacije krvi – antitromboplastelini obuhvataju vecu grupu supstanca izolovanih iz tkiva , pune krvi ili krvne plazme.

Po biohemijskoj prirodi spadaju u proteine ili lipoproteide . Takodje se razlikuju po stabilnosti prema stajanju ,kontaktu sa stranim povrsinama i prema temperaturi . Zajednicka im je osobina sto sprecavaju aktivisanje i dejstvo krvnog ili tkivnog trobmoplastelina.

Od posebnog znacaja su imunohibitori VIII faktora koagulacije (antihemofilnog glubilina) , koji se stvaraju u organizmu obolelog od hemofilije kao reakcija na visekratno unosenje (transfuziju) krvi ili plazme zdravih osoba , odnosno antihemofilnog globulina , posto otezavaju lecenje ovih bolesnika.

Prirodni inhibitori koagulacije krvi –antitrombini . Danas je poznat veci broj antitrombina , inhibitora koagulacije , koji sprecavaju dejstvo trombina .

Od njih su najvaznija dva :

• Fizioloski antitrombin (antitrombin III)nalazi se vec pod fizioloskim uslovima u krvnoj plazmi zdravih osoba. Po svojim osobinama spada u α2-globuline
• Heparin je polisaharid koji je najpre izolovan iz jetre . Nalazi se u drugim tkivima , a u odredjenim uslovima i u krvi .

Za njegovo dejstvo je neophodno prisustvo belancevinskog kofaktora iz krvne plazme ( heparinski kofaktor, antitrombin II) – α2-globulina sa kojim se heparin jedini i tek onda razvija svoje dejstvo .

Prirodni inhibitori koagulacije krvi. Po svojoj strukturi heparin je polisaharid , molekulske tezine oko 17 000. Sastoji se od velikog broja molekula disaharida , ciji su sastojci D-glukozamin i glukoronska kiselina.

Prirodni inhibitori koagulacije krvi. Za svaki od disaharida vezano je po 2 – 3 molekula sumporne kiseline za NH₂ – grupe glukozamina , ili OH-grupe , zbog cega heparin spada medju najjonizovanija (najkiselija ) jedinjenja organizma.

Prirodni inhibitori koagulacije krvi. Heparin lako reaguje dajuci talog sa baznom belancevinom protaminom ili bojom toluidin-plavin koji in vivo i in vitro sprecavaju antikoagulaciono dejstvo heparina.

Prirodni inhibitori koagulacije krvi. Antikoagulaciono dejstvo heparina je kompleksno :

• heparin inhibira aktivisanje krvnog tromboplastina
• koci pretvaranje protrombina u trombin
• sprecava dejstvo trombina na fibrinogen (pravo antitrombinsko dejstvo).

Ostala bioloska antikoagulaciona sredstva. Pored pomenutih inhibitora koagulacije koji se nalaze u organima sisara , i u organizmima raznih beskicmenjaka nadjeno je vise antikoagulacionih sredstava .

Prirodni inhibitori koagulacije krvi . Tu pre svega treba pomenuti hirudin , supstancu iz pljuvacnih zlezda pijavice , cije je dejstvo slicno heparinu , potom niz antikoagulacionih sreedstava iz pljuvacke insekata koji se hrane krvlju.

Znacaj inhibitora koagulacije

Smatra se da fizioloski inhibitori koagulacije doprinse odrzavanju krvi u tecnom stanju i u krvnim sudovima na taj nacin sto neutralisu male kolicine tromboplastelina odnosno trombina , koji bi mogli postati usled fizioloskog raspadanja trombocita , minimalnih povreda intime krvnih sudova ili na drugi nacin.

Prirodni inhibitori koagulacije krvi. Medjutim , pri vecim povredama odjednom se stvaraju tolike kolicine tromboplastelina i trombina da je njihovo neutralisanje nemoguce , i na mestu povrede dolazi do koagulacije .

Vestacka antikoagulaciona sredstva

Fizicko-hemijska i fizicka sredstva. Proces koagulacije krvi moze se usporiti , a i spreciti , nizom fizickih i fizicko-hemijskih sredstava : hladjenjem do blizu 0^o C, oblaganjem sudova sredstvima koja sprecavaju kvasenje zida : parafinisanjem odnosno silikonom itd.

Vestacka antikoagulaciona sredstva – Hemijska sredstva.

Postoji veci broj hemijskim sredstava koja mogu spreciti koagulaciju krvi . Tu na prvo mesto dolaze soli ciji anjoni sa kalcijumom grade nejonizovane soli – natrijum-citrat , odnosno nerastvorljive soli natrijum-amonijum ili kalijum-oksalat , natrijum-florid i dr.

Vestacka antikoagulaciona sredstva. Za sprecavanje koagulacije moze se upotrebiti niz sulfiirisanih polisaharida koji dejstvuju slicno heparinu , na primer sulfirisani dekstrani idr.

Vestacka antikoagulaciona sredstva. Koagulacija se moze spreciti i dodavanjem u vecoj kolicini soli lakih metala :

• natrijum-hlorida
• natrijum-sulfata
• magnezijum-sulfata i dr , koje menjaju fizicko-hemijsko stanje krvi onemogucujuci aktivisanje trombina ilii pretvaranje fibrinogena u fibrin pod uticajemm trombina.

Ostali faktori hemostaze

Prirodni inhibitori koagulacije krvi. Mada je proces koagulacije krvi najbolje proucena fizioloska reakcija koja sprecava iskrvarenje pri povredama , ona nije jedini nacin na koji organizam sprecava gubitak krvi ,tj. nije jedini faktor hemostaze.

Ako se radi o posekotini ili drugoj povredi krvnih sudova , tu u mere hemostaze dolazi i skupljanje kapilara i arteriola pod uticajem serotina , koji se oslobadja iz trombocita toku njihovog raspadanja , potom nervni uticaji, koji takodje dovode do vazokonstrikcije i preraspodele proticanja krvi – smanjenog proticanja krvi kroz ozledjenu oblast.

Prirodni inhibitori koagulacije krvi. Znatno manje se zna o mehanizmu dejstva faktora koji obezbedjuju otpornost zida krvnih kapilara i njihovu nepropustljivost za krvne elemente.

Prirodni inhibitori koagulacije krvi. Poznato je da ova sva faktora zavise od broja i funkcionalnog stanja trombocita , pravilnog toka koagulacionog procesa, dejstva vitamina CiP itd.

Odbrambene supstance organizma

Pri izlaganju osobina i uloga leukocita receno je da leukociti ,izmedju ostalog ,pokazuju sposobnost tagocitoze mikroorganizama i ostalih stranih celija , pa i sopstvenih ostecenih ili mrtvih celija.

Kasnije cemo videti da i niz drugih celija , pored leukocita , takodje pokazuju sposobnost fagicitoze (celije retikuloendotelnogsistema ).

Odbrambene supstance organizma. Medjutim , organizam pored celija fagocita raspolaze i nizom hemijskih supstanca koje ucestvuju u odbrani organizma od mikroorganizama , njihovih otrova i mnogih telu stranih supstanca.

Odbrambene supstance organizma. Prema tome ,odbrana organizma sastoji se u odbrani putem celija fagocita – celurarna odbrana , i pomocu hemijskih supstanci – humoralna odbrana .

Odmah treba istaci da su ove dve grupe zastitnih faktora u tesnoj medjusobnoj vezi i zavisnosti. U elementima celurarne odbrane , limfocitima i plazmocitima , vrsi se sinteza antitela , najvaznijih hemijskih odbrambenih supstanca , dok , s druge strane , niz hemijskih odbrambenih suspstanca – antitela – omogucavaju pravilnu funkciju elementima celularne odbrane , tj. fagocitozu , ili dopunjuju njihovu funkciju.

Odbrambene supstance organizma. Hemijske odbrambene supstance krvi mogu se podeliti u dve grupe:

• Specificne odbrambene supstance ili antitela
• I nespecificne odbrambene supstance

Specificne odbrambene supstance -antitela

Odbrambene supstance organizma. Antitela su specificni globulini (specificni belancevinski sastojci krvi)koji reaguju sa antigenima , stranim makromolekulskim jedinjenjima , stvarajuci komplekse i najcesce neutralisuci njihovo biolosko dejstvo .

Po poreklu antitela se mogu podeliti u dve osnovne grupe : a) na normnoantitela ,koja se nalaze u krvi i pod normalnim uslovima , i b) na imunoantitela , koja se sintetisu u organizmu kao reakcija na unete strane , specificne, makromolekulske susptance ,- antigene.

Pre prelaska na izlaganje osobina i podele antitela , potrebno je izneti najvaznije odlike antitela.

Antigeni

Osobine antigena su opisane u imunohemiji.Ovde cemo dati samo njihove osnovne karakteristike .Antigeni su makromolekulske supstance , znaci supstance velike molekulske tezine i odredjene specificne strukture , koje , unete u organizam , izazivaju sintezu antitela , a takodje su u stanju da in vivo i in vitro reaguju s tim antitelima.

Obicno se antigeni dele u dve grupe na rastvorljive antigene i uoblicene ili celijske antigene.

Specificne odbrambene supstance -antitela. Rastvorljivi antigeni po svojoj strukturi mogu biti veoma razliciti : belancevine , makromolekulski polisaharidi , lipoidi (glikolipidi) specificne strukture itd.

Ispitivanja su pokazala da antigena sposobnost , tj. sposobnost izazivanja sinteze specificnih antitela i reagovanja sa njima , zavisi od konfiguracije molekula i prisustva specificnih hemijskiih grupa na povrsini molekula antigena.

Specificne odbrambene supstance -antitela. Te grupe se nazivaju determinant grupe . Delimicnim razlaganjem molekula antigena , na primer belancevina , mogu se dobiti delovi molekula , a kod belancevina peptidi , koji su u stanju da reaguju sa specificnim antitelima cija je sinteza izazvana ubrizgavanjem tog antigena.

Specificne odbrambene supstance -antitela. Vestackim ugradjivanjem (vezivanjem) odredjenih prostijih hemijskih jedinjenja za molekule belancevina metodom diazotovanja mogu se dobiti jedinjenja sa novim antigenim svojstvima .

Specificne odbrambene supstance -antitela. Najzad , blokiranje determinantnih grupa , na primer slobodnih amino-grupa formolisanjem , moze se spreciti ili promeniti antigeno svojstvo .

Nepotpuni antigeni. Pored svih antigena postoje dve grupe supstanca sa nepotpunim antigenim osobinama koje spadaju u nepotpune antigene.

Tu dolaze hapteni i poluhapteni .Hapteni su supstance manje molekulske tezine i prostije strukture , koje same po sebi ne dejstvuju antigeno , tj. ne mogu da izazovu stvaranje antitela.

Specificne odbrambene supstance -antitela. Medjutim , unete u organizam sa odredjenim belancevinama , izazivaju sintezu antitela, posto sa belancevinama stvaraju labilna jedinjenja.

Specificne odbrambene supstance -antitela. Ovakve belancevine nazivaju se i nosiocima haptena . Ponekad se neki lekovi na ovaj nacin vezuju sa proteinima organizma i na taj nacin postaju antigeni. Hapteni su u stanju da reaguju sa antitelima i daju taloge (precipitate).

Specificne odbrambene supstance -antitela. Poluhapteni su jedinjenja jos prostije strukture i male molekulske tezine .

Oni su antigeni , ali vezani za belancevine (metodom diazotovanja) postaju antigeni. Poluhapteni u dodiru sa antitelima ne daju vidljivu reakciju , ali sa njima ipak reauguju i blokiraju ih , pa na taj nacin onemogucavaju reakciju antitela sa antigenima.

Specificne odbrambene supstance -antitela. Uobliceni celijski antigeni. Vec odavno je poznato da unosenje stranih celija :bakterija , eritrocita, i dr. u organizam dovodi do stvaranja specificnih antitela , sto znaci da i celije pokazuju antigene osobine .

Specificne odbrambene supstance -antitela. Novija ispitivanja su pokazala da antigenost celija nesumljivo zavisi prisustva odredjenih makromolekulskih jedinjenja specificne konfiguracije – proteina , glikoproteida lipoproteida , glikolipoproteida u celijskoj membrani celije-antigena , posto te izolovane supstance posle razaranja celija reaguju sa specificnim antitelima.

Osobine antitela

Danas je nesumljivo da su antitela specificni globulini koji se u organizmu sintetisu kao reakcija na unosenje antigena i koji su sposobni da reaguju sa tim specificnim antigenima .

Antitela se sintetisu u retikuloendotelnom sistemu – mladim limfocitima i plazma celijama . Preduslov za ovu sintezu je unosenje antigena , koji biva prenet u retikuloendotelni sistem, a zatim dospeva u celije koje sintetisu globuline i u svojim prisustvom postice te celije na sintezu specificnih globulina , koji su u stanju da kasnije da reaguju sa antigenom , tj. na sintezu antitela.

Osobine antitela. Za ovo tvrdjenje postoji veci broj dokaza dobivenih kako ispitivanjem na zivotinjama , ubrizgavanjem obelezenih antigena koji se mogu dokazati u limfocitima , tako i u ogledima in vitro na kulturama mladih limfocita i plazma-celija.

Osobine antitela. Antitela su po svojim osobinama uglavnom gama-globulini. Oni su po svojim fizicko-hemijskim i biohemijskim osobinama , molekulskoj tezini , sastavu aminokiselina , elektroforetskoj pokretljivosti , ponasanju prema solima itd. bitnije ne razlikuju od obicnih gama globulina.

Osobine antitela. Danas se smatra da je osnovna razlika izmedju obicnih globulina i imunoglobulina u prostornom rasporedu i prisustvu specificnih reaktivnih grupa, tj. posebnih peptidnih lanaca ili odredjenih aminokiselina na povrsini molekula,preko kojih se antitela vezuju antigenima gradeci kompleks , odnosno molekulske agregate.

Osobine antitela. Kao posledica te reakcije dolazi do neutralisanja otrovnog dejstva antigena ,stvaranja taloga – precipitacije sa antigenima ili aglutinacije – zgromuljicavanja organizmu tudjih celija.

Podela antitela

Odbrambene supstance organizma. Danas je uglavnom usvojeno shvatanje da postoji , prema hemijskoj strukturi , samo jedna vrsta antitela koja su sva specificni globulini .

Medjutim, zavisno od vrste antigena ,pri reagovanju antigena sa antitelima , dolazi do razlicitih manifestacija te reakcije: pojave kompleksa u obliku vidljivog taloga (precipitacija) -precipitinske reakcije , stvaranja submikropskih , nevidljivih agregata (pri reakciji toksina sa antitelima ), pojave (lize) itd.

Odbrambene supstance organizma. Stoga se jos uvek zadrzala klasicna podela antitela prema tipu reakcije i vrsti antigena s kojim antitela reaguju.

Pored toga antitela se mogu podeliti i u dve osnovne grupe : na imunoantitela , koja organizam sintetise kao reakciju na unosenje antigena , i na normoantitela , koja se nalaze u organizmu i bez unosenja antigena.

Odbrambene supstance organizma – imunoantitela

Imunoantitela se stvaraju u organizmu kao reakcija na unosenje antigena. Prema vrsti antigena dele se najpre u dve osnovne grupe: na antitela protiv rastvorenih supstanca i antitela protiv uoblicenih elemenata , tj. celija-antigena.

Antitela protiv rastvorenih supstanca

Odbrambene supstance organizma. U antitela protiv rastvorenih supstanca spada vise vrsta antitela :

Precipitni su antitela koja postaju pri ubrizgavanju proteina kao antigena .

Odbrambene supstance organizma. Pri reakciji in vitro ta antitela sa antigenom daju precipitinsku reakciju , tj. stvaraju belicast talog koji se moze videti na dodirnom sloju imunoseruma postalog ubrizgavanjem antigena oglednoj zivotinji sa – rastvorom tog antigena.

Precipitinska reakcija sluzi za dokazivanje prisustva odredjenih antigena , na primer odredjene strane belancevine i kad se ova nalazi u vrlo maloj koncetraciji.

Odbrambene supstance organizma. Odbrambeni (zastitni )fermenti stvaraju se u organizmu i javljaju u krvi pri unosenju , tj. ubrizgavanju u organizam stranih supstanca : belancevina , skroba i dr.

Odbrambene supstance organizma. Posle odredjenog vremena u serumu ce se naci fermenti koji i u organizmu i in vitro razlazu ubrizganu supstancu.

Antifermenti se javljaju u organizmu kao reakcija na ubrizgavanje rastvora nekog telu stranog fermenta . Takvo antitelo inhibise i sprecava dejstvo ubrizganog fermenta bilo u organizmu ili u reakciji in vitro.

Odbrambene supstance organizma. Antitoksini. Veliki broj mikroorganizama sintetise i luci narocito otrovne supstance velike molekulske tezine koje se nazivaju toksini.

Odbrambene supstance organizma.Toksini spadaju u najotrovnije supstance u prirodi. Medjutim, ako se u nizam unesu vrlo male kolicine toksina koje nisu u stanju da ga ubiju, kao reakcija na unosenje toksina javljaju se specificna antitela -antitoksini , koji neutralisu dejstvo toksina.

Odbrambene supstance organizma. Takva imunizovana zivotinja moze bez stete da podnese ubrizgavanje visestruke smrtonosne doze toksina protiv koga je imunizovana.

Serum imunizovane zivotinje ima sposobnost da od toksina zastiti i druge zivotinje odnosno coveka. Na ovom principu se zasniva pasivna imunizacija i lecenje niza drugih bolesti – difterije ,tetanusa i dr. ,ubrizgavanjem imunoseruma konja koji sadrzi veliku kolicinu antitoksina.

Odbrambene supstance organizma. Imunoserumi se dobijaju na taj nacin sto se podesnim zivotinjama ,najcesce konjima , ubrizgavaju najpre male , a zatim sve vece kolicine odgovarajuceg toksina .

Kao reakcija na ovo ubrizgavanje toksina u organizmu konja se sintetisu i u njegovoj krvi javljaju velike kolicine antitoksina. U momentu kad je koncetracija antitoksina dovoljno visoka , vadi se krv i iz nje izdvaja serum.

Odbrambene supstance organizma. Pored pasivne imunizacije , zastite unosenjem seruma koji sadrze antitoksine ili druga antitela danas se vrsi i aktivna imunizacija , unosenjem ubijenih zaraznih klica odnosno klica kojima je na razne nacine smanjeno stetno dejstvo – cime se imunizacija protiv tifusa , pegavca , dizenterije i dr.

Ako se toksini nekih mikroorganizama (izazivaca difterije ,tetanusa i dr.) podvrgnu dejstvu formaldehida pod odredjenim uslovima , gube svoje otrovno dejstvo , ali zadrzavaju antigene osobine , tj. izazivaju sintezu antitela.

Odbrambene supstance organizma. Ovako izmenjeni toksini nazivaju se anatoksini (toksoidi) i primenjuju se za aktivnu imunizaciju protiv difterije , tetanusa i dr. zaraznih bolesti.

Odbrambene supstance organizma. Antihormoni . Neki autori smatraju da pri ubrizgavanju hormona proteinske strukture moze doci do sinteze antitela protiv njih – antihormona , koji inhibisu njihovo dejstvo. Medjutim drugi naucnici osporavaju postojanje antihormona.

Cesto postavljena pitanja

O autoru

Rade Radosavljevic

Moje ime je Rade Radosavljevic ljubitelj prirode i lekovitog bilja . Herbalista i bloger . Rade Radosavljevic je covek koji je odrastao u prirodi. Njegovo detinjstvo je bilo ispunjeno igranjem u prirodi, setnjama po planinama i upoznavanjem razlicitih biljaka i... Pročitaj više

Moje ime je Rade Radosavljevic ljubitelj prirode i lekovitog bilja . Herbalista i bloger . Rade Radosavljevic je covek koji je odrastao u prirodi. Njegovo detinjstvo je bilo ispunjeno igranjem u prirodi, setnjama po planinama i upoznavanjem razlicitih biljaka i zivotinja. Vec tada sam razvio ljubav prema prirodi koja me je pratila ceo zivot. Rade je danas uspesan bloger koji pise o prirodi i lekovitom bilju. Njegovi blogovi su popularni medju ljudima koji zele da nauce vise o prirodi i kako da je zastite kao i o prirodnom lecenju. Rade Radosavljevic je inspiracija svima koji vole prirodu. Njegov rad je doprinos ocuvanju prirode i promociji zdravog nacina zivota.