metabolicke odlike srcanog misica
Metabolicke odlike srcanog misica
Metabolicke odlike srcanog misica .Srcani misic (miokard) ima specificne metabolicke odlike koje su prilagodjene njegovoj potrebi za konstantnim, neprekidnim radom.
Uvod
U srcu se odigravaju vrlo intezivni procesi prometa materije koji omogucavaju pravilni funkcionisanje srca , kako za vreme mirovanja , tako i pri telesnim naporima .
Ovo se vidi i iz cinjenice da je miokard vrlo dobro snabdeven krvlju . Poredjenje kolicine kiseonika kroz srce protice 100 cm3 krvi u minutu , dok se pri fizickom radu ova kolicina visestruko povecava .
Bioelektricne pojave u srcu 26
Bioelektricne pojave u srcu EKG elektrokardiogram Bioelektricne pojave u srcu omogucavaju stvaranje i sirenje elektricnih...
Fizioloske osobine srcanog misica 26
Fizioloske osobine srcanog misica Fizioloske osobine srcanog misica (miokarda)omogucavaju neprekidan rad srca kroz automatsko stvaranje...
Krvotok i kolicina krvi u organizmu 26
Krvotok i kolicina krvi u organizmu Krvotok i kolicina krvi u organizmu: Odrasli covek ima...
Poredjenje kolicine kiseonika u artrijskoj i venskoj krvi koja protice kroz srce pokazuje da razlika izmedju kolicine O2 u arterijskoj i venskoj krvi iznosi 12 vol% , prema 6-8 % u proseku u organizmu .
Ispitivanja su pokazala da je pravilno funkcionisanje miokarda neophodno da krv ili hranljiva tecnost sadrze dovoljno neorganskih soli natrijuma , kalijuma i kalcijuma , kiseonika i organskih jedinjenja – izvora energije.
Uticaj natrijuma , kalijuma i kalcijuma na funkciju miokarda .
Metabolicke odlike srcanog misica . Ukoliko se izolovano zablje srce koje je prestalo da radi stavi u izotonicni rastvor natrijum-hlorida (0.65%), ubrzo ce poceti sa spontanim ritmickim kontrakcijama .
Metabolicke odlike srcanog misica . Ovo nece dugo trajati i srce ce se zaustaviti u stanju dijastole. Dodavanjem male kolicine kalcijum-hlorida (tako da mu koncetracija bude (0.02%) srce ce poceti ponovo da radi , ali ce ubrzo dijastole postati sve nepotpunije i srce ce se zaustaviti u stanju jace sistole .
Metabolicke odlike srcanog misica . Dodak male kolicine kalijum-hlorida opet ce uspostaviti funkciju srca i ono ce se sada kontrahtovati prilicno dugo .
Metabolicke odlike srcanog misica . Odavde se izvodi zakljucak da je za pravilno funkcionisanje srca neophodno prisustvo natrijuma , kalijuma i kalcijuma u optimalnom odnosu . Takav odnos nalazimo u slozenom Ringerovom fizioloskom rastvoru .
Ova potreba za pomenutim katjonima posledica je njihovog dejstva na stanje celicne membrane i na biohemijske procese u miokardu .
Miokard srca
Miokard je naziv za misicno tkivo srca. Miokard je usko povezan sa endokardom (unutrasnjim slojem srca) i epikardom (vanjskim slojem srca).
Miokard srca . Natrijum u obliku natrijum-hlorida pre svega obezbedjuje normalan osmotski pritisak . Pri niskim koncetracijama natrijumovih jona olazi do slabljenja jacine kontrakcija i ubrzo dolazi do zaustavljanja rada srca .
Kalijum u vecoj koncetraciji od optimalne smanjuje jacinu srcanih kontrakcija , smanjuje tonus srcanog misica i , najzad, zaustavlja srce u stanju dijastole . Smanjuje potencijal celicne membrane . Dejstvo mu je slicno dejstvu vagusa.
Miokard srca . Kalcijum dejstvuje pozitivno inotropno , tj. pojacava tonus miokarda i jacinu srcanih kontrakcija . Ujedno otezava opustanje (dijastolu ) srca tako da se srce zaustavlja u stanju maksimalne sistole . Dejstvo kalcijuma slicno je dejstvu simpatikusa.
Miokard srca .- Kiseonik Srcani misic trosi znacajnu kolicinu kiseonika . Tako pri mirovanju , 100g srcanog misicnog tkiva trosi 10 cm3 kiseonika u minuti ili oko 60 puta vise nego u skeletnim misicima . Srcani misic je veoma osetljiv prema nedostatku kiseonika i ubrzo prestaje sa radom .
Miokard srca .Izvor energije . Iako se u srcu , kao i u skeletnim misicima , odigrava mlecnokiselinkso vrenje , tj. anaerobno razlaganje ugljenih hidrata , ipak najveci deo energije srce dobija iz oksidacionih procesa .
Miokard srca . Kada karakteristiku srcanog misica treba istaci da je on sposoban da kao izvor energije koristi ne samo ugljene hidrate ( glikogen i glukozu ) nego i veci broj drugih organskih jedinjenja : gllicerin , aminokiseline , masne kiseline , mlecnu kiselinu , pirogrozdjanu kiselinu pa cak i aceton.
Miokard srca . Vitamini . Za pravilnu funkciju srcanog misica neophodan je veci broj vitamina . Od narocite vaznosti je vitamin B1 (aneurin) , pri cijem nedostaku dolazi do poremecaja funkcije i slabosti miokarda.
| Faktor | Uloga u miokardu | Efekat povecanja | Efekat smanjenja / nedostatka |
|---|---|---|---|
| Natrijum (NaCl) | Odrzava osmotski pritisak | – | Slabljenje kontrakcija, zastoj srca |
| Kalijum (K) | Utice na membranski potencijal i kontrakcije | Smanjuje kontrakcije, tonus, zaustavlja srce u dijastoli | – |
| Kalcijum (Ca) | Povecava tonus i jacinu kontrakcija (pozitivno inotropno dejstvo) | Zaustavlja srce u sistoli, otezava relaksaciju | – |
| Kiseonik (O2) | Omogucava aerobnu produkciju energije | – | Brz prestanak rada srca |
| Izvor energije | Ugljeni hidrati + druge supstance (masne kiseline, aminokiseline itd.) | Efikasna proizvodnja energije kroz oksidaciju | Smanjena energija → slab rad srca |
| Vitamini (posebno B1) | Neophodni za normalnu funkciju miokarda | – | Poremecaj funkcije i slabost miokarda |
Miokard srca – Srcana revolucija
Miokard srca.Srcana revolucija obuhvata niz raznovrsnih promena u srcu u toku kojih srce neizmenicno prima krv iz vena velikog i malog krvotoka i svojim grcenjem ili kontrakcijama je istiskuje u arterije velikog i malog krvotoka.
Miokard srca. Srcana revolucija se deli u dve osnovne faze : sistolu ili grcenje srca , i dijastolu opustanje srcanog misica i punjenje srcanih supljina krvlju . Sistola i dijastola srca se dele na sistolu i dijastolu pretkomora i sistolu i dijastolu komora.
Miokard srca. Pri proucavanju srcane revolucije proucava se niz promena u srcu , od kojih su mnoge od znacaja za procenjivanje funkcionalnog stanja srca , pa prema tome i za klinicku dijagnostiku .
Miokard srca. Tu spadaju : mehanicke promene srcanog misica i funkcija srcanih zalistaka , promena pritiska u srcanim supljinama , udar srcanog vrha ili ictus cordis , srcani tonovi i promena bioelektricnog potencijala srca , o cemu je vec bilo reci.
Mehanicke promene miokarda i funkcija srcanih zalistaka .
Mehanicke promene miokarda i funkcija srcanih zalistaka . Za razumevanje toka srcane revolucije najbolje je najpre iznetistanje miokarda i polozajsrcanih zalistaka , u periodupunjenja srca , pa potom opisati promene onim redom kako se javljaju : najpre sistolu i dijastolu pretkomora, a zatim sistolu i dijastolu komora.
Mehanicke promene miokarda i funkcija srcanih zalistaka . U periodu punjenja celije miokarda pretkomora i komora su opustene . Usled toga je pritisak i u pretkomorama i u komorama nizak , a pretkomoro- komorni zalisci otvoreni te krv koja iz vena utice u pretkomore prelazi u komore kao sto mozemo videti na slici ispod .
mehanicke promene miokarda i funkcija srcanih zalistaka. Znaci u ovom periodu imamo punjenje kako pretkomora tako i komora krvlju . S druge strane , pritisak u arterijama koje polaze iz srca – a.pulmonalis i aorti – veci je nego u komorama , pa su , prema tome , polumesecasti zalisci na pocetku obe ove arterije zatvoreni .
Miokard srca . Sistola srca pocinje sistolom pretkomora , posto , kao sto je vec receno , impuls za rad srca polazi od Keith-Flackovog cvora ,koji se nalazi u zidu desne pretkomore , i brzo se prosiruje na miokard obe pretkomore.
Pri sistoli usled kontrahovanja pretkomora krv iz pretkomora biva istisnuta u komore . Istovremeno se u znatnoj meri usporava uticanje krvi iz venau pretkomore, i ako na uscu vena u srce nema nikakvih zalistaka .
Miokard srca . Medjutim ,usled posebnog anatomskog odnosa miokarda pretkomora prema venskim uscima (miokard prstenasto okruzuje ova usca ) dolazi do njihovog suzavanja i znatnog usporavanja uticanja krvi u pretkomore , koje je prakticno prekinuto .
Miokard srca .Sistola pretkomora traje 0.1 sekund , posle cega dolazi do dijastole – opustanja miokarda pretkomora i njihovog ponovnog punjenja .
Miokard srca .Sistola komora pocinje 0.1 – 0.15 sekunda po zavrsetku sistole pretkomora. Kao sto je poznato , ova pauza je uslovljena usporenim sirenjem implusa kroz pretkomorno-komorni cvor .
Miokard srca . Sistola komora odigrava se takodje jednovremeno . Ona se moze podeliti u 2 perioda : period zatezanja i period istiskivanja. Prvi od njih , period zatezanja , odlikuje se zatezanjem ,tj. povecanjem tonusa miokarda komora bez skracivanja njegovih misicnih vlakana , tj. izometrijskom kontrakcijom .
Miokard srca . Ovakav tip kontrakcije je posledica fizickih uslova u komorama: tu se krv nalazi u potpuno zatvorenim supljinama , posto je u samom pocetku sistole doslo do zatvaranjaatrio-ventrikularnih zalisaka .
Posto je krv kao i sve tecnosti nestisljiva, to sprecava skracivanje vlakana miokarda , usled cega se samo povecava njihov tonus , a kao posledica toga raste pritisak u komorama .
Miokard srca . Njihov polozaj za vreme pauze je takav da su zbog svojih morfoloskih odlika i anatomskog polozaja lako otvoreni i plivaju u krvi koja ispunjava komoru . Dovoljan je samo mali porast pritiska u komorama pa da se oni zatvore .
Miokard srca . Mada pritisak u komorama , narocito u levoj , u toku sistole znatno raste , ne dolazi do izvrtanja zalisaka u pretkomore niti do vracanja ( regurgitacije ) krvi , posto se istovremeno sa kontrakcijom ostalog dela miokarda komora kontrahuju i papilarni misici ,cija kontrakcija preko chordae tendineae zatezu atrio-ventrikularne zaliske i drze ih cvrsto priljubljene jedne uz druge.
Miokard srca .Usled zatezanja miokarda , u komorama koje su potpuno zatvorene sa svih stran apritisak raste , a narocito u levoj usled vece snage znatno debljeg zida .
Pored zatezanja traje 0.05 sekundi ,tj. sve dotle dok pritisak u komorama ne nadvlada pritisak u a. pulmonalis i aorti .Cim do toga dodje , otvaraju se semilularni zalisci na pocetku ove dve arterije i pocinje period istiskivanja .
Miokard srca . U toku perioda istiskivanja postoji mogucnost smanjivanja zapremine komora usled oticanja krvi u arterije kroz otvorene polumesecaste zaliske i vlakna miokarda komora se skracuju , tj. kontrahuju, po tipu izotonusne misicne kontracije .
Miokard srca . Pored istiskivanja krvi traje oko0.25 sekundi; u pocetku se krv istiskuje naglo i brzo , a zatim sporije . Posle prestanka razdrazenja miokarda komora i pocetka procesa repolarizacije u njemu dolazi do pocetka dijastole-opustanja miokarda komora.
To dovodi do naglog snizenja pritiska u komorama i usled toga do zatvaranja semilunarnih zalistaka , posto pritisak u a.pulmonalis i aorti opet postake veci nego u komorama .
Miokard srca .Ubrzo zatim , usled daljeg pada pritiska u komorama otvaraju se atrio-ventrikularni zalisci i krv iz pretkomore opet pocinje da utice u komore . Cim je zavrseno opustanje komora , nastaje punjenje celog srca , koje traje do sledece pojave impulsa iz sinusnog cvora , tj. do sledece pojave sistole , najpre pretkomora , a potom i komora .
Miokard srca .Neobicno je vazno da se zapamti da pri sistoli komora nikad ne dolazi do njihovog potpunog praznjenja . Pri mirovanju organizma , od ukupnih 200 ml krvi u svakoj komori , pri sistoli se izbaci oko 80 ml krvi , ili oko 2/5 . Pri fizickim naprezanjima ova zapremina se povecava .
Trajanje pojedinih faza srcane revolucije
Trajanje pojedinih faza srcane revolucije . Vreme trajanja srcane revolucije i njenih pojedinih faza zavisi od srcane frekvencije . Znaci , pri frekfenciji srcanog rada od 60 u minutu srcana revolucija traje jednu sekundu , a pri frekfenciji od 75 u minutu 0.8 sekundi.
Ovde cemo , primera radi , dati trajanje pojedinih faza srcane revolucije prisrcanoj fekfenciji od 75 u minutu.
| Trajanje celokupne srcane revolucije | 0.8 sekundi |
| Sistola pretkomora | 0.1 sekunda |
| dijastola+ punjenje pretkomora | 0.7 sekundi |
| Revolucija komora sistola | 0.25-0.30 sekundi |
| period zatezanja (izometrijska faza) | 0.04 – 0.06 sekundi |
| Period istiskivanja | 0.21-0.30 sekundi |
| a) maksimalno | 0.9- 0.14 sekundi |
| b) usporeno | 0.12 – 0.16 sekundi |
| Dijastola | 0.5 sekundi |
| Prava dijastola -opustanje | 0.21 sekunda |
| Punjenje komora | 0.29 sekundi |
Trajanje pojedinih faza srcane revolucije .Pri povecanju frekfencije rada srca trajanje pojedinih faza srcane revolucije skracuje se na racun trajanja punjenja.
Pritisak u srcu u toku srcane revolucije
Pritisak u pojedinim srcanim supljinama meri se metodom kateterizacije srca . Kateterizacija se vrsi uvlacenjem sterilne cevcice od gume ili plasticne mase kod coveka u jednu od vena pregiba lakta, a kod oglednih zivortinja u v. iugularis .
Pritisak u srcu u toku srcane revolucije. Pod rendgenskom kontrolom cevcica se potiskuje u sve vece vene , dok najzad ne dopre najpre u desnu pretkomoru , a potom i u desnu komoru.
Kateterizacija levog srca je slozenija posto se tada katetar zavlaci ua. carotis ,a iz nje u aortu , pa potom u levu komoru i najzad u levu pretkomoru .
Pritisak u srcu u toku srcane revolucije. Ranije je pritisak meren uglavnom zivinim manometrom koji zbog znatne tezine zivinog stuba pokazuje znatnu inerciju , cime je donekle deformisan pravi izgled krive posto se mnogo finije oscilacije ne mogu da primete .
Danas se u ovu svrhu primenjuju savremeni manometri bez inercije , narocito oni koji funkcionisu na principu piezoelektricnih pojava i elektronski pretvaraci .
Peizoelektricne pojave , koje su vec dosta dugo poznate u fizicii i koriscene u tehnici (mikrofon , zvucnici i gramofonske dozne sa „kristalom“) , proizilaze iz osobine mnogih tela , na primer nekih kristala (kvarc) i niza poluprovodnika , da pri izlaganju mehanickom naprezanju , na primer istezanju ,stvaraju elektricnu energiju i obrnuto , izlozene elektricnom naponu daju mehanicke efekte – menja im se unutrasnji napon ili daju vibracije odredjenih osobina .
Miokard srca. Kod elesticnih manometra narocito savremenih elektronskih pretvaraca -transdjusera (tranducer) , pomocu elasticne membrane ili kristala pretvaraju se mehanicke promene ( promena pritiska u cevi koja je zavucena u srcane supljine ili krvni sud, ili promene zategnutosti zida krvnog suda i njegovo sirenje torakalnog zida itd) u elektricne impulse , koji se preko provodnika , ili cak putem radio talasa (teleregistrovanje) , prenose do pribora za registrovanje i u njemu opet transformisu u mehanicke impulse , koji preko pogodnog sistema poluga registruju , cime se dobijaju krive promene krvnog pritiska ,pulsa, udara srcanog vrha itd.
Miokard srca.kriva pritiska u srcu u toku srcane revolucije prikazana je na slici .
Miokard srca.proucavanje pritiska u pretkomorama i komorama u pojedinim fazama srcane revolucije dalo je sledece podatke :
U prektomorama za vreme dijastole pritisak je za 2-3 m Hg veci od atmosferskog ,tj. iznosi 2-3mm Hg. Za vreme sistole pretkomora on se blago podize , pararelno sa sirenjem impulsa i kontrakcionog talasa kroz miokard pretkomora i dostize vrednost od desetam mm Hg .
Miokard srca.Sa nastupanjem opustanjea miokarda pretkomora u toku njihove dijastole vraca se na pocetnu vrednost . Medjutim , pritisak u pretkomorama pokazuje dva porasta u vezi sa revolucijom komora:
Miokard srca.Prvi je u periodu zatezanja usled zadrzavanja krvi u pretkomorama posle zatvaranja antrio-ventrikularnih zalistaka i usled naglog porasta pritiska u komorama , koji dovodi do potiskivanja pretkomorno-komorne pregrade u supljinu pretkomora .
Drugi porast se javlja u pocetku dijastole komora kad pritisak u komorama opada , a atrio-ventrikularni zalisci su jos zatvoreni. Analiza krive kretanja pritiska u komorama (slika iznad) pokazuje lak porast pritiska u komorama, koji je sinhron ,sa sistolom pretkomora.
Miokard srca. U pocetku sistole komora pritisak naglo raste i u levoj komori dostize vrednost od 80 mm Hg pri kraju perioda zatezanja . U tom momentu pritisak je veci od pritiska u aorti , sto dovodi do otvaranja njenih semilunarnih zalistaka .
Miokard srca. U toku prvog dela perioda istiskivanja ,tj. u fazi brzog istiskivanja pritisak u komori , usled skracivanja miokarda i dalje raste i dostize vrednost od 120 do 130 mm Hg.
Miokard srca. Istovremeno raste i pritisak u aorti . U drugoj fazi istiskivanja – za vreme usporenog istiskivanja pritisak u komorama opada , ali posto istovremeno opada i u aorti , krv i dalje istice u komore.
Miokard srca. Na slican nacin se krece i pritisak u desnoj komori , samo su vrednosti zbog slabije snage manje razvijenog miokarda znatno nize. Vrednost pritiska u desnoj komori je znatno nize.
Miokard srca. Najvisa vrednost pritiska u desnoj komori u periodu zatezanja iznosi od 8do 15 , a u fazi naglog istiskivanja krvi 15 – 30 mmHg.
Icstus cordis
Miokard srca. Ictus cordis ili udar srcanog vrha su ritmicki udari srca o zid grudnog kosa koji se mogu opipati , a kod mrsavih osoba i videti , na levom prednjem zidu grudnog kosa za vreme srcane sistole .
Miokard srca. Udar srcanog vrha s leve strane , na medioklavikularnoj liniji . Ictus cordis se registruje aparatom koji se naziva kardiograf , dok se dobijena kriva naziva kardiogram.
Miokard srca. Na kardiogramu se razlikuju skedeci karkteristicni elementi : najpre mali zubac, a , koji odgovara sistoli pretkomore ,potom strima , ulazna grana b-c , koja odgovara periodu zatezanja komore , zubac c odgovara momentu otvaranja semilunarnih zalistaka , plato c-d periodu istiskivanja krvi , a nizlazna grana d-e opustanju miokarda komore, tj. njenoj distoli .
Miokard srca.U postanku udara srcanog vrha igraju dva vazna cinioca .prvi je zatezanje komorinog zida i povecanje tvrdine miokarda u toku perioda zatezanja , a drugi obrtanje srca oko svoje osovine u toku ove faze sistole komora , pri cemu se vrh srca obrce ulevo i malo nagore.
Miokard srca. Usled toga zid leve komore udara o prednji zid toraksa koji na ovom mestu nije pokriven plucima , vrh srca u V medjurebarni prosto .
Srcani tonovi
Miokard srca. Srcani tonovi su zvucne pojave koje se cuju pri srcanom radu , prislanjanjem uha ili lekarske slusalice ( stetoskopa ili fonendoskopa ) na zid toraksa u okolini srca
Miokard srca. Sa gledista akustike tu se ne radi o pravim muzickim tonovima , ali je naziv tonovi uzet da bi se fizioloske zvucne pojave razlikovale od patoloskih , koje se nazivaju sumovima i javljaju se pri oboljenju srcanih zalistaka ili suzenju srcanih usca.
Miokard srca.Postoje dva osnovna ili glavna srcana tona , koja se uvek cuju pri auskultaciji srca , i dva sporedna tona , koji se mogu cuti pojacavanjem srcanih tonova mikrofonom odnosno registrovati fonokardiografskom metodom .
Miokard srca. Glavni srcani tonovi su prvi ili sistolni i drugi ili dijastolni ton.
Miokard srca. Prvi ili sistolni ton javlja se u pocetku sistole komora . On je dosta dug , nizi , manje jasan i slabo ogranicen
Njegov postanak zavisi od vise faktora : pre svega od zatvaranja i zatezanja atrio-ventrikularnih zalistaka , a zatim i od otvaranja semilunarnih zalistaka i vibriranja misicne mase miokarda zida komora i velikih krvnih sudova .
Miokard srca. Na kvalitet prvog srcanog tona uticu: stepen otvorenosti (rasirenosti) atrio-ventrikularnih zalistaka za vreme dijastole , brzina i tok porasta pritiska u komorama u toku prve faze sistole komora i intezitet zatvaranja i zatezanja atrio-ventrikularnih zalistaka .
Miokard srca.Ranije shvatanje da u postanku I srcanog tona sudeluje i samozatezanje miokarda komora danas je napusteno ,jer nije moglo biti potrvdjeno novijim metodama ispitivanja .
Drugi ili dijastolni srcani ton javlja se u pocetku dijastole komora . On je kratak , visi i dobro ogranicen . Po svome postanku je cisto valvuran i posledica je zatezanja semilunarnih zalistaka o koje udara krv iz aorte odnosno a. pulmonalis , koja je usled pada pritiska u komorama vraca prema srcu , ali pri tome udara u semilanrne zaliske , koje najpre zatvara , a potom i zateze .
Miokard srca. Sporedni srcani tonovi su III i IVsrcani ton , koji se , kao sto je vec receno , nemogu cuti prislanjanjem uha , a ni stetoskopom .
Treci srcani ton se javlja u pocetku dijastole komore , odmah po otvaranju artio-vertikularnih zalistaka , u fazi brzog uticanja krvi u komore i postaje usled vibracije (treperenja) komorinog zida.
Miokard srca.Cetvrti ili pretkomorni ton , koji je obicno pokriven pravim srcanim tonom , javlja se u toku sistole pretkomora kao posledica istiskivanja krvi iz pretkomora u komore .
Miokard srca. Fonokardiografija . Pored auskultacije ,za proucavanje srcanih tonova moze se koristiti i fonokardiografska metoda , pri kojoj se na mesto aulskultacije pojedinih srcanih usca stavlja mikrofon sa cijom je membranom vezan sistem za fotografsko ili mehanicko registrovanje , cime se dobijaju krive srcanih tonova .
Miokard srca.Kriva prvog srcanog tona pokazuje 5-11 oscilacija dosta visoke amplitude koje traju 0.06 -0.16 , dok je kriva drugog srcanog tona prestavljena sa 3 do 4 oscilacije znatno nize i kraceg trajanja (0.04-0.11) . Registrovanje treceg srcanog tona traje 2-3 oscilacije sasvim niske amplitude.
Miokard srca. Krive srcanih tonova date su na slici iznad . O promenama izgleda fonokardiografskih krivih pri pataloskoj fiziologiji , a o mestu aulskultacije srcanih tonova na internoj klinici.
Miokard srca. Na kraju izlaganja fizioloskih pojava koje se u srcu javljaju u toku srcane revolucije skrecemo paznju na gore poslednjoj slici na kojoj su zajedno prikazani kretanje pritiska u srcanim komorama (levoj) i aorti , promene zapremine leve komore i fonokardiografske krive srcanih tonova .
FAQ Metabolicke odlike srcanog misica
Reference
- Hall, J.E. and Guyton, A.C. (2021) Guyton and Hall Textbook of Medical Physiology. 14th edn. Philadelphia: Elsevier. Dostupno na: Elsevier . Jedan od najpoznatijih udzbenika fiziologije koji detaljno objasnjava funkciju srca, metabolizam miokarda, cirkulaciju krvi i regulaciju srcane aktivnosti.
- Boron, W.F. and Boulpaep, E.L. (2022) Medical Physiology. 4th edn. Philadelphia: Elsevier. Dostupno na: Elsevier . Sadrzi detaljna objasnjenja biohemijskih procesa u miokardu, transporta jona i energetskog metabolizma srcanog misica.
- Klabunde, R.E. (2023) Cardiovascular Physiology Concepts. 3rd edn. Philadelphia: Wolters Kluwer. Dostupno na: CV Physiology . Strucni izvor fokusiran na kardiovaskularnu fiziologiju, ukljucujuci kontrakcije srca, pritiske u komorama i srcani ciklus.
- Silverthorn, D.U. (2021) Human Physiology: An Integrated Approach. 9th edn. Pearson Education. Dostupno na: Pearson . Objasnjava integraciju rada srca sa drugim organskim sistemima i znacaj kiseonika i elektrolita za funkciju miokarda.
- Braunwald, E. (2022) Braunwald’s Heart Disease: A Textbook of Cardiovascular Medicine. 12th edn. Philadelphia: Elsevier. Dostupno na: Elsevier . Jedan od vodecih izvora iz oblasti kardiologije koji pokriva fiziologiju i patologiju srca, ukljucujuci rad miokarda i srcane tonove.
- Mohrman, D.E. and Heller, L.J. (2019) Cardiovascular Physiology. 9th edn. New York: McGraw-Hill Education. Detaljno opisuje hemodinamiku, sistolu, dijastolu i regulaciju krvnog pritiska u srcanim supljinama.
- Costanzo, L.S. (2021) Physiology. 7th edn. Philadelphia: Elsevier. Poznat fizioloski prirucnik sa jasnim objasnjenjima metabolizma srca, ionskih promena i funkcije srcanog misica.
- Katz, A.M. (2010) Physiology of the Heart. 5th edn. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. Knjiga specijalizovana za fiziologiju srca sa fokusom na kontraktilnost miokarda i biohemijske procese u srcu.
- Lilly, L.S. (2020) Pathophysiology of Heart Disease. 7th edn. Philadelphia: Wolters Kluwer. Povezuje normalnu fiziologiju srca sa klinickim stanjima i poremecajima rada miokarda.
- Marieb, E.N. and Hoehn, K. (2018) Human Anatomy & Physiology. 11th edn. Pearson Education. Sadrzi osnovna i napredna objasnjenja gradje i funkcije srca, ukljucujuci mehanicke promene tokom srcane revolucije.
- American Heart Association (2024) ‘How the Heart Works’. Dostupno na: American Heart Association . Zvanicni edukativni materijali o radu srca, krvotoku i znacaju pravilnog funkcionisanja miokarda.
- National Heart, Lung, and Blood Institute (2024) ‘Heart Function and Circulation’. Dostupno na: NHLBI . Americki institut koji pruza naucno zasnovane informacije o funkciji srca i kardiovaskularnom sistemu.
- StatPearls Publishing (2024) ‘Cardiac Physiology’. Dostupno na: NCBI Bookshelf . Medicinski pregled fiziologije srca sa detaljima o kontrakcijama, srcanim tonovima i metabolizmu miokarda.
- OpenStax (2023) Anatomy and Physiology. Rice University. Dostupno na: OpenStax . Besplatan akademski udzbenik koji objasnjava anatomiju i fiziologiju srca i krvotoka.
- National Center for Biotechnology Information (2024) ‘Myocardial Metabolism’. Dostupno na: PubMed . Naucna baza radova koja sadrzi istrazivanja o energetskom metabolizmu srcanog misica i funkciji miokarda.
- Ganong, W.F. (2019) Review of Medical Physiology. 26th edn. New York: McGraw-Hill Education. Detaljan pregled fizioloskih procesa u organizmu sa posebnim osvrtom na kardiovaskularni sistem.
- Sherwood, L. (2020) Human Physiology: From Cells to Systems. 10th edn. Boston: Cengage Learning. Objasnjava povezanost celijskih procesa i rada srca, ukljucujuci znacaj kiseonika i energetskih izvora.
O autoru
