odbrambene supstance organizma
Odbrambene supstance organizma
Odbrambene supstance organizma imaju kljucnu ulogu u borbi protiv infekcija. Otkrijte kako funkcionisu i kako prirodno jacaju imunitet coveka danas.
Odbrambene supstance organizma antitela protiv uoblicenih elemenata (celija-antigena)
U antitela protiv uoblicenih elemenata : bakterija , eritrocita , i drugih u organizmu stranih celija spadaju aglutinini i lizini .
Aglutinini su antitela koja se stvaraju u organizmu i pojavljuju u krvi kao reakcija na unosenje bakterija , tudjih eritrocita i drugih celija .
Prirodni inhibitori koagulacije krvi 25
Prirodni inhibitori koagulacije krvi Prirodni inhibitori koagulacije krvi su supstance koje se prirodno nalaze u...
Hemostaza i koagulacija krvi 25
Hemostaza i koagulacija krvi Hemostaza i koagulacija krvi su procesi koji zaustavljaju krvarenje suzavanjem krvnih...
Biohemijski sastav eritrocita deo 2
Biohemijski sastav eritrocita Biohemijski sastav eritrocita: oko 70% vode, a ostatak cini hemoglobin sa prosecnom...
Ova antitela pri kontaktu seruma s pomenutim antigenima dovode do pojave aglutinacije , prikupljanja mikroorganizama u gromuljice.
Odbrambene supstance organizma – Pojava aglutinacije moze se pratiti mikroskopski i sluzi u dijagnosticke svrhe . Ako se serum osobe obolele od tifusa dovede u dodir sa izazivacem tifusa , izazvace aglutinaciju ovih bakterija i pri velikom razblazenju seruma , dok to nece biti slucaj sa serumom zdravih osoba.
Lizini su antitela koja izivaju lizu , raspadanje stranih celija koje su unete kao antigeni: eritrocita (hemolizini) , bakterija (bakteriolizini) i dr.
Odbrambene supstance organizma – Lizini su slozena antitela koja se sastoje od dve komponente . Prva je amboceptor , specifican belancevinski sastojak ( u stvari pravo antitelo) , koji je termostabilan , ne unistava se zagrevanjem seruma na 57C.
Druga komponenta je nespecificna , termostabilna , unistava se zagrevanjem seruma pola casa na 57C i naziva se komplemnet .
Nespecificnost komplementa moze se dokazati na taj nacin sto se imunoserum inaktivise zagrevanjem , a potom mu se doda svez serum neimunizovanog zamorceta koji sadrzi komplement .
Ni amboceptor ni komplement , jedan bez drugog , nisu u stanju da dovedu do lize celija , nego jedino u kombinaciji . U toku te reakcije komplement se trosi .
Homoantitela i autoantitela
Odbrambene supstance organizma . Pored pomenutih antitela protiv bakterijskih antigena iz organizma druge zooloske vrste koje spadaju u grupu heteroantitela , u organizmu se mogu stvoriti antitela protiv proteina koze , pojedinih organa ili krvnog seruma druge osobe.
Odbrambene supstance organizma . Ova sposobnost , koja je uslovljena bioloskom specificnoscu belancevina , znatno otezava transplantaciju ( presadjinje) pojedinih organa ili tkiva sa drugih osoba .
Odbrambene supstance organizma . Pod odredjenim uslovima u organizmu se mogu stvarati i antitela protiv sopstvenih proteina ili celija – autoantitela.
Takav je slucajkod nekih oblika hemolitickih anemija i kod kolagenoza ( reumaticna groznica i dr ).
Normoantitela
Pored imunoantitela koja se u organizmu sintetisu kao reakcija na unosenje antigena , u organizmu postoje i odredjena antitela koja se nalaze vec od rodjenja , znaci koja se sintetisu i bez imunizacijeee.
Odbrambene supstance organizma . Kao primer cemo navesti prisustvo hemolizina protiv zecijih eritrocita u krvi goveda odnosno prisustvo izohemaglutinina protiv eritrocita iste vrste , o kojima ce kasnije biti vise reci pri proucavanju krvih grupa.
Nespecificne odbrambene supstance
Nespecificne odbrambene supstance odlikuju se time sto dejstvuju prema vecem broju mikroorganizama , znaci sto nisu specificne.
Pored toga one se nalaze u krvi i drugim telesnim tecnostima , i nezavisno od kontakta sa mikroorganizmima , mada pri unosenju mikroorganizama ili oboljenja dolazi do porasta njihove koncetracije .
Referenca: Nonspecific defenses
U nespecificne odbrambene supstance spadaju sledece:
Faktor koji postice fagocitozu -PPF ( Phagocyois promoting Factor ) – jeste proteinska supstanca , globulin, cije je prisustvo neophodno za fagocitovanje mikroorganizama i mrtvih cestica .
To je dosta labilna supstanca , koja se inaktivise stajanjem odnosno zagrevanjem plazme ili seruma na 58o C.
Antiinvazin je inhibitorska supstanca koja inaktivise dejstvo fermenata hijaluronidaze i na taj nacin sprecava sirenje u organizmu onih mikroorganizama koji luce ovaj ferment .
Lizozim je mukoliticki ferment koji se nalazi u serumu , pljuvacki , suzama i nizu drugih telesnih tecnosti . On razlaze polisaharide kapsula ( povrsnog sloja) veceg broja mikroorganizama i unistava ih na taj nacin.
Nespecificne odbrambene supstance. Properdin je Υ-globulin vrlo velike molekulske tezine koji izaziva lizu veceg broja mikroorganizama.
Razne antivirusne supstance . U nizu tkiva i telesnih tecnosti dokazano je prisustvo veceg broja supstanca koje dejstvuju protiv raznih virusa.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori
Do otkrica krvnih grupa doslo je krajem 19.veka , kada je pocela sira primena transfuzije krvi , tj. unosenja krvi zdravih osoba u krvotok bolesnika koji su usled krvarenja iz raznih uzroka ( ranjavanje u ratu , povrede , operacije i dr.) izgubile vecu kolicinu krvi pa im je zivot bio ugrozen.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori. Tom prilikom je zapazeno da su mnogi bolesnici podneli trnsfuziju krvi drugih osoba bez ikakve reakcije , dok je kod nekih dolazilo do teskih , pa cak i smrtonosnih poremecaja : drhtavice , pada krvnog pritiska , hemolize sa izlucivanjem hemoglobina u mokraci itd.
U toku proucavanja ovih poremecaja , izmedju ostalog , vrseno je i unakrsno mesanje eritrocita i seruma raznih osoba , pri cemu je konstatovano : a) da je pri mesanju krvi i seruma osoba kod kojih je postojala podnosljivost tudje krvi dolazilo do ravnomerne raspodele eritrocita u serumu druge osobe i da se eritrociti nisu menjali kao da su se nalazili u sopstvenom serumu.
b) pri mesanju krvi osoba gde se transfuzija zavrsila opisanom reakcijom dolazalo je do aglutinacije , a zatim i do hemolize eritrocita.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori. Dalja ispitivanja su pokazala da je uzrok pojavi aglutinacije prisustvo u povrsinskom sloju eritrocita posebnih supstanca aglutinogena ili susptanca krvnih grupa , kao i prisustvo aglutinina za te aglitinogene u plazmi odnosno u serumu .
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori. Konstatovano je da se u eritrcitima nalaze dva osnovna aglutinogena , nazvani A i B , dok se u krvnoj plazmi nalaze uglutinini α (a) i β (b) , pri cemu aglutinin α aglutinuje eritrocite sa aglutinogenom A , a aglutinin β eritrocite sa aglutinogenom B.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori. Ujedno je nadjeno da se kod iste osobe nikad ne nalaze aglitinini koji bi reagovali sa prisutnim aglutinogenom sopstvenih eritrocita. .
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori. Aglutinogeni (supstance krvnih grupa). Biohemijska ispitivanja su pokazala da se u opni (povrsinskom sloju) eritrocita nalaze karakteristicni glukoproteidi sa specificnim mukopolisaharidima (glukoproteidima) ,koji, u stvari , i cine aglutinogene.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori. Obelezavaju se velikim slovima A, B, O, M,N, Rh, Le itd. Sastoje se od 11 aminokiselina , medju kojima se procentualno najvise nalazi treonina , serina i prolina.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori. Polisaharidni deo se sastoji od 4 monosaharida : L-fukoze , D-galaktoze, N-acetil-glukozamina i N-galaktozamina.
Medjusobno se razlikuju po meolekulskoj tezini i krajnjem monosaharidu u polisaharidnom lancu , od cega i zavisi specificnost . Pored eritrocita aglutinogeni (supstance krvnih grupa) nalaze se u sluzi zeludacne sluzokoze , pljuvacki , suzama i drugim telesnim tecnostima .
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori. Izoaglutini . Za razliku od aglutinogena eritrocita , kojih , kako je navedeno , ima mnogo, samo su u razlicitom procentu zastupljeni , u plazmi i serumu nalaze se svega dva aglutinina , α i β , koji se mogu naci pojedinacno , jedan ili drugi , oba zajedno , a najzad postoje i osobe bez ijednog od njih .
Izoaglutinin α agletinuje eritrocite sa aglitunigenom A , dok izoaglutinin β aglitinije eritrocite B.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori. Krvne grupe. Na osnovu prisustva aglutinogena Ai B u eritrocitima i izoaglutinina α i β u krvnoj plazmi odnosno serumu , sve osobe se mogu podeliti u 4 glavne krvne grupe .
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori. Osobine eritrocita i plazme (tj. prisustvo aglutinogena u eritrocitima i izoaglutinina u plazmi ) prikazani su u sledecoj tablici .
| krvna grupa | anutinogen | aglutinin seruma | Potpuna formula | eritrocite agllliju serumi grupa | serum aglutinuje eritrocite grupa | mogucnost transfuzije |
| I ili 0 | 000 | x iβ | 0,α ,β | ni jedne | A, B AB | univerzalni davalac |
| II ili A | A | β | A,β | 0 ,B | B, AB | univerzalni primalac |
| III ili B | B | α | B, | 0,A | A ,AB | univerzalni primalac |
| IV ili AB | A i B | -0 | α | 0,A i B | ni jedne | univerzalni primalac |
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori .Kao sto se iz tablice vidi , osobe prve 9I0 ili 0-grupe nemaju u eritrocitima aglutinogene A ni B , dok u plazmi imaju oba aglutinogena .
Posto se pri transfuziji krvi aglutinuju i hemolizuju eritrociti davaoca , to se krv osoba ove grupe moze dati bilo kojoj osobi , jer njeni eritrociti nemaju aglutinogena . Stoga se 0-grupa naziva i grupom univerzalnih (opstih)davaoca.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori . Eritrociti osoba A-grupe imaju aglutinogen A , dok se u njihovoj plazmi nalazi aglutinin β: kod osoba B-grupe u eritrocitima se nalazi aglutinogen B, a u serumu aglutinin α , dok se u eritrocitima osoba grupe AB nalaze oba aglutinogena i A i B , a u plazmi nema ni jednog aglutinina .
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori . Stoga osobe AB-grupe mogu primiti krv bilo koje druge krvne grupe -univerzalni primaoci.
Mogucnost transfuzije prikazana je na slici 18 . Krv se moze davati bilo svojoj grupi ili u pravcu strelica.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori . Krvne grupe se nasledjuju , pri cemu deca moraju imati krvnu grupu jednog od roditelja . Ovaj nacin nasledjivanja koristi se u sudskoj medicini pri sporovima oko ocinstva – za iskljucivanje ocinstva.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori . Medicinski znacaj krvnih grupa je dvostruk. Bez poznavanja krvnih grupa i brizljivog vodjenja racuna o njima nemoguca je primena transfuzije krvi ,koja danas u vecem broju medicinskih grana predstavlja spasonosno terapijsko sredstvo.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori . S druge strane , krvne grupe se uspesno koriste u sudskoj medicini i kriminalistici za identifikaciju pojedinih osoba , posto se kod velikog broja lica aglutinogeni izlucuju i u nizu sekreta: pljuvacki i dr. , pa se na osnovu toga vrsi identifikacija , na primer, pomocu opuska cigarete.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori . Krvne grupe se takodje koriste u sporovima oko ocinstva.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori . Krvni faktori . Pored aglutinogena A i B u eritrocitima se mogu naci i drugi , za koje ne postoje odgovarajuci izohemaglutinini u plazmi.
Krvni faktori . Ovi aglutinogeni se nazivaju krvni faktori . Danas je poznato vise krvnih faktora ji su u vrlo razlicitom stepenu zastupljeni – kod nekih jedan na nekoliko desetina miliona osoba .Stoga cemo pomenuti samo najvaznije : faktore M i N i faktor Rh.
Krvni faktori M i N . -Sistem krvnih faktora M i N nalazi se kod svih osoba , stim sto pojedine mogu imati samo M odnosnoN ili oba (MN) .I faktori M i N su nasledni . Koriste se u sudskoj medicini pri odredjivanju ili tacnije receno iskljucivanju ocinstva.
Krvni faktori . Rh faktor . Rh-aglutinogen eritrocita nazvan je tako sto je otkriven i kod jedne vrste majmuna ( Macaccus rhesus ) .
Kod ljudi se Rh-aglutinogen nalazi u oko 87% osoba i one se oznacavaju kao rezus-pozitivne (Rh+). Ostatak (13% osoba ) nema ovog agluntinongena u eritrocitima i oznacavaju se kao rezus-negativne (Rh – ili rh ).
Krvni faktori -Rezus – aglutinongen je dominantno nasledan , sto znaci da ce u braku osoba Rh+ i Rh– dete biti uvek (Rh+). Rezus faktor ima i odredjeni prakticni znacaj u medicini .
Krvni faktori – ukoliko se osobi sa Rh– daje vise puta transfuzija krvi osoba sa Rh+ , docice do imunizacije i sinteze anti-Rh-aglutinina , koji se pri kasnijim transfuzijama dovesti do transfuzionih reakcija – aglutinacije i hemolize unetih eritrocita .
Krvni faktori – Kod mesovitih brakova u kojima je muz Rh+ , a zena Rh– dete ce uvek biti Rh+ (posto se ovaj aglutinongen dominantno nasledjuje ) i u toku njegovog intraterinog razvica moze doci preko plancente do senzibilizacije majke i stvaranja anti-Rh-aglutinina.
Krvni faktori – prisustvo ovih aglutinina u krvi majke moze u toku graviditeta ili porodjaja biti uzrok hemolize u krvotoku fetusa odnosno novorodjenceta i dovesti bilo do smrti ploda ili teskih hemolitickih anemija novorodjenceta.
Alergija i anafilaksija
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori . Iz izlozenih cinjenica o antitelima koja se u organizmu sintetisu kao reakcija na unosenje antigena vidi se da antitela dovode do imuniteta, otpornosti organizma prema stranim, velikom procentu otrovnim i stetnim supstancama ili skodljivim mikroorganizmima.
Izohemaglutinini , krvne grupe i faktori . Medjutim , postoji niz slucajeva kada unosenje straniih supstanca dovodi do preosetljivosti organizma prema tim , obicno ne skodljivim supstancama , sto znaci da ponovo unosenje tih supstanca u organizam izaziva karakteristicnu lokalnu ili opstu reakciju .
Ova preosetljivost naziva se alergija. Kao jednu od najtipicnijih i najbolje proucenih alergijskih reakcijapomenucemo anafilakticku reakciju.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok
Senzibilizacija. Mada se anafilakticka reakcija moze izazvati na razne nacine , ovde cemo opisati tehniku senzibilizacije i izazivanja anafilakticke reakcije pomocu rastvora belanceta ili seruma.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Eksperimentalnoj zivotinji (zamorac , golub , pas ili pitomi zec ) ubrizga se najpre potkozno , a zatim posle 1-3 dana intravenski ili intraperitonealno odredjena kolicina (0.1 cm3 na kilogram telesne tezine ) seruma drugog sisara (govedji ili konjski) ondnosno rastvora belanceta.
Pri unosenju antigena u procesu senzibilizacije zivotinje nikakve znake nepodnosljivosti.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Izazivanje anafilakticke reakcije i njeni simptomi. Posle odredjenog vremena ,14-21 dan od senzibilizacije , zivotinji se intravenski ponovo ubrizga isti antigen kojim je sinzibilisana , tj . izvrsi reinjekcija antigena.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Koji minut posle reinjekcije dolazi do anafilakticke reakcije – anafaliticki sok . Intezitet reakcije je veoma razlicit, sto zavisi od niza faktora : starosti , vrste antigena , ali i od individualne reaktivnosti .
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Reakcija se krece od blagih simptoma do smrtonosnog soka .Simptomi anafilaktickog soka su razliciti , zavisno od vrste organizma .Razlikuju se tri tipa ovog soka :
- a) Bronhijalni sok javlja se kod zamorceta i goluba. Kratko vreme po reinjekciji antigena dolazi do uznemirenosti , kosterenja dlake ili perja , a ubrzo zatim do otezanog disanja – dispnoje i grceva. Zivotinja najcesce ugine usled ugusenja zbog grca bronhija .I kod antifilaticke reakcije ljudi , (preosetljivih na lekove ili koji dobijaju drugi put lekoviti zivotinjski serum) grc bronhija cini vaznu komponentu.
- b)Vaskularni sok (pitomi zec) odlikuje se jakim suzavanjem ( vazokonstrakcijom ) krvnih sudova plucnog krvotoka , sto moze dovesti do smrti usled preopterecenja srca nastalim otporom u krvotoku.
- c) Mesoviti jetrin sok (pas) odlikuje se raznovrsnim simptomima :pojacanim lucenjem pljuvacke , otezanim disanjem ,padom krvnog pritiska , povracanjem , pojacanom crvenom peristaltikom sa prolivima , koji su cesto krvavi , i usporenom koagulacijom krvi usled oslobadjanja heparina iz jetre.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Anafilaticka reakcija se moze izazvati i na izolovanim organima senzibilisanih zivotinja : plucima , crevima i uturusu . U tu svrhu se zivotinja zrtvuje , odgovarajuci organ se stavi u kupatilo napunjeno fizioloskim rastvorom , koje se drzi na temperaturi tela (37- 38C), uz uvodjenje kiseonika.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Ako se fizioloski rastvor unese antigen kojim je zivotinja senzibilisana , doci ce do reakcije karakteristicne za taj organ: grca bronhija u plucima odnosno karakteristicnih kontrakcija creva ili uterusa.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok . Mehanizam anafilakticke reakcije nije jos rasvetljen . Ipak je poznat niz cinjenica koje omogucuju razumevanje bar nekih faza ovog procesa.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Nesumljivo je da je prvo ubrizzgavanje antigena u periodu senzibilizacije dovodi do sinteze antitela .
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Ona se jednim delom nalaze u serumu i mogu se dokazati precipitinskom reakcijom ili imunoelektroforezom.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Ubrizgavanje vece kolicine krvi ili seruma senzibilisane zivotinje nesenzibilisanoj zivotinji iste vrste dovodi kod primaoca do preosetljivosti pasivne senzibilizacije .
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Medjutim ,vazno je da se kod senzibilisanih zivotinja , pored rastvorenih , u serumu nalaze i antitela vezana za povrsinu celija raznih organa -sesilna antitela.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Jos se malo zna o faktorima koji dovode do ovog vezivanja antitela za povrsinu celija .
Pri reinjekciji uneti antigen reaguje pre svega sa sesilnim antitelima , sto dovodi do povecanja propustljivosti celicne opne , pri cemu se iz celija oslobadja niz bioloskih aktivnih supstanca ( tkivnih hormona :histamin , serotin , mozda i acetil-holin itd.
Simptomi antifilakticke reakcije se objasnjavaju bilo posledicom povecanja propustljivosti celicne opne i poremecajem celicnih funkcija koje nastaju usled promene propustljivosti membrane , bilo posledicom dejstva supstanca koje se oslobadjaju u soka.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Jedno vreme je smatrano da najveci broj simptoma dolazi kao posledica oslobadjanja histamina, posto ubrizgavanje ovog tkivnog hormona dovodi do niza pojava koje se srecu i u anafilaktickoj reakciji: grc bronhija, pad krvnog pritiska , pojacano lucenje pljuvacke , crevna perilstaltika itd.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Medjutim niz drugih ispitivanja je pokazao da se antilakticka reakcija ne moze svesti samo na dejstvo oslobodjenog histamina samo jedna od manifestacija povecane celicne propustljivosti izazvane rakcijom antigena sa sesilnim antitelima na povrsini celije .
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Niz sredstava koja smanjuju celicnu propustljivost :kalcijumovi joni , hormoni kore nadbubrezne zlezde i dr. smanjuju intezitet ili cak i sprecavaju anafilakticku reackciju .
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Alergijske pojave
Iz obicnog zivota je vec poznato da su mnoge osobe osetljive prema nizu najraznovrsnijih supstanca :cvetnom polenu , budji , jagodama , najlonu , mnogim lekovima itd.
Dodir sa tim supstancama – spolja ili posle unosenja – izaziva razne lokalne ili opste reakcije :uporne glavobolje– migrene, urtikariju (koprivnjacu ) zapaljenje koze – dermatitise (ekceme) povracanje , prolive, kijavicu asmaticke napade itd.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Alergijske pojave. Ovakva preosetljivost koja se javlja kao rezultat kontakta pojedinih osoba se nekom supstancom ( alergenom) naziva alergija .
Tesko bi bilo nabrojati sve supstance koji mogu biti alergeni . Tu , s jedne strane , dolaze mnoge visokomolekulske supstance , razne belancevine i drugi bioloski proizvodi :mleko , prasina , budj, razni vocni plodovi (jagode), cvetni prah , perje , vuna , vestacki polimeri – najlon i itd. , ali i takodje i supstance relativno male molekulske tezine – razni lekovi.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Alergijske pojave.Za ove poslednje supstance se smatra da igraju ulogu haptena i da alergenima postaju vezivanjem za belancevine posle unosenja.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Alergijske pojave. Znacajno je istaci da i pored svakodnevnog kontakta sa velikim brojem supstanca koje mogu biti alergenti preosetljiv postaje samo mali broj osoba .
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Alergijske pojave. Ovo znaci da pored individualne osetljivosti postoji i niz drugih faktora koji mogu dovesti do alergijske preosetljivosti dnosno doprinese njenom nastanku.
U te faktore spadaju: kontakt sa alergenima , prodiranje alergena u organizam , senzibilizacija i alergijske manifestacije .
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Kontakt sa alargentima . Bez kontakta sa nekom supstancom nema ni preosetljivosti . Kontakt moze biti rezultat zivota u odredjenoj sredini , profesije , posledica uzimanja odredjene hrane odnosno lekova itd.
Razumljivo je da ukoliko je kontakt cesci i trajniji , a koncetracija alergenta veca , i mogucnost senzibilizacije je veca.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Prodiranje (ulazak) elergena u organizam . Dok se pri anifilaktickoj senzibilizaciji u erimentu antigen unosi penerteralno , pri alergijskog senzibilizaciji koja se odigrava spontano alergenti mogu podreti u organizam na razne nacine .
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Tu pored injekcija dolaze putevi kroz degestivni trakt , preko organa za disanje , kroz kozu itd.
Veci deo pomenutih puteva nije propustljiv za makromolekulske supstance pa je preduslov za prodiranje alergena postojanje ” otvorenih vrata” , tj. povecanje propustljivosti usled nekog lakog oboljenja ili povrede , na primer razmeksanje koze usled znojenja ili dejstva vlage , blaga kijavica ili bronhitis , lako zapaljenje sluzokoze zeluca ili creva itd.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Senzibilizacija. Prodiranje alergena u organizam dovodi do stvaranja antitela ,, koja se pretezno javljanju kao sesilna antitela. Mada celo pitanje nije do kraja prouceno izgleda da bar u jednom delu slucajeva preosetljivosti ova sesilna antitela nalazimo u vecoj kolicini u odedjenim organima.
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Alergijske manifestacije. Posle stvaranja sesilnih antitela organizam je postao senzibilisan prema tom alergentu…
Preduslov za pojavu alergenskih pojava je ponovni kontakt sa alergenom koji dovodi do reakcije alergena (ANTIGENA) sa prisutnim sesilnim antitelima ili reaginima , sto dovodi do povecanja propustljivosti celicne membrane , oslobadjanja niza hemijskih supstanca , medju kojima i histamina , a istovremeno i do klinickih znakova ove reakcije , koji su pretezno lokalni :
Koprivnjace ,dermatitisa , migrene , kijavice ,asmatickog napada , proliva , zavisno od toga koji organ ili pribor je u pitanju .
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok.Ponekad reakcija moze biti i od strane vise organa , pa cak i opsta , u obliku prave antifilakticke reakcije .
Anafilakticka reakcija i anafilakticki sok. Jos nije razjasnjeno u kojim slucajevima ce doci do opste , a kada do lokalne reakcije . Dalje rasvetljavanje ovih i niza drugih problema omogucice potpuno razumevanje celog ovog procesa , koji predstavlja jedan od krupnih problema savremene medicine , pa prema tome i dalji napredaku predohrani i lecenju alergijskih oboljenja.
Reference
- Abbas AK, Lichtman AH, Pillai S. Cellular and Molecular Immunology. 10th ed. Elsevier; 2021.
- Murphy K, Weaver C. Janeway’s Immunobiology. 9th ed. Garland Science; 2017.
- Medzhitov R. Recognition of microorganisms and activation of the immune response. Nature. 2007;449:819–826. DOI
- Delves PJ, Martin SJ, Burton DR, Roitt IM. Roitt’s Essential Immunology. 13th ed. Wiley-Blackwell; 2017.
- Nicholson LB. The immune system. Essays in Biochemistry. 2016;60(3):275–301. DOI
- National Institutes of Health (NIH). Overview of the immune system. NCBI
- World Health Organization (WHO). Immunity and the immune system. WHO
- Tortora GJ, Derrickson BH. Principles of Anatomy and Physiology. 15th ed. Wiley; 2017.
O autoru
