Kopriva gajenje i lekovitost 2021

Kopriva gajenje i lekovitost 2021

Kopriva gajenje i lekovitost 2021.

Kopriva iako obilno raste u prirodi , preporucuje se plantaziranjezbog sve vecih potreba industrije za sirovinama iz ove biljke.

Najbolje uspeva na bogatom , umereno vlaznom zemljistu . otporna je na mraz , trazi vlagu  i podnosi senku . Razmnozava se setvom rano u prolece i deobom korena u jesen , sto je sigurnije .

[caption id="attachment_15147" align="aligncenter" width="284"] Kopriva gajenje i lekovitost[/caption]

List se prikuplja kada je dobro formiran , pre cvetanja . Sa okosenih biljaka se skidaju listovi reblerom . Suse se u susasri , na temperaturi do 40 C .

Koren se sakuplja u jesen , rucno ili plugom  , ocisti od zemlje , opere i susi u susari da ne poplesnivi .

Kopriva – urtica dioica L.

Kopriva – urtica dioica L. drugi narodni nazivi : zara , velika kopriva .

Opis biljke :

Visegodisnja zeljasta biljka visine do 150 cm . Rizom puzeci , okrugao i razgranat . Stablo cetvrtasto pokriveno cekinjamai zarnim dlakama .

Listovi su naspramni , jajasti do lancetasti , testerasto nazubljeni . Cvetovi su jednopolni , a biljke mogu biti jednodome ili dvodome .

Sta su jednodome biljke?

Jednodome biljke  (monecke) su one vrste koje imaju iskljucivo jednopolne cvetove pri cemu se na jednoj biljci  nalaze i zenski i muski cvetovi.

Sta su dvodome biljke?

Dvodome biljke su konoplja, hmelj , spanac , kopriva, urma , pajavac i druge. Ginko je dvodoma golosemenica , sto znaci da se na jednom stablu  stvaraju muski a na drugom zenski cvetovi. S obzirom da seme koje sazreva  na zenskim biljkama  ima neprijatan miris ,u parkovima se cesce  gaje muske biljke vrste ginko . dvodomih vrsta ima  manje od jednodomih.

Staniste koprive:

Raste oko kuca , po njivama , kraj reka i potoka , na zapustenim mestima .

Vreme cvetanja:

April i maj

Deo biljke :

Nadzemni deo biljke pre cvetanja  ( urticae herba ) , listovi ( urticae folium ) i koren rizom ( Urticae radix – rhizoma).

Primena :

Koristi se kod malokrvnosti , zapaljenja koze , hemoroida ,

proliva , opadanja kose , peruti , reumatizma , oboljenja jetre i zuci , krvarnja , koznih ekcema

belog pranja i kamena u mokracnoj besici i za jacanje organizma.

Zahvaljujuci svojstvima da prociscava krv i vraca snagu, kopriva se koristi u kuri od mesec dana radi prociscavanja organizma i pripreme za zimu (u jesen), odnosno oporavka (u prolece).

U periodu posle zime, kod stanja opsteg zamora i iscrpljenosti („prolecni umor“), kura cajem od koprive upotrebljenim u vidu 2-3 soljice tokom dana cini da se covek relativno brzo mnogo bolje oseca, vraca mu se energija i snaga.

Kopriva je bogata gvozdjem, pa se koristi kod anemija izazvanih nedostatkom gvozdja. U narodnoj medicini se smatra da kopriva „jaca krv“, pa se korisiti kod bledila, anemija, malokrvnosti, nedostatka energije, brzog umaranja.

Kopriva sadrzi brojne vitamine i minerale, pa je neki travari smatraju za prirodni multimineralni i multivitaminski kompleks. Kopriva sadrzi vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvozdje, kalcijum, magnezijum, fosfor, silicijumovu kiselinu (mravlju kiselinu i histamin koji zare).

Koren koprive ulazi u sastav cajnih mesavina za lecenje oboljenja uvecane prostate i upala mokracnih puteva. Kopriva sadrzi komponente koje regulisu nivo slobodnih androgena (muskih polnih hormona), posledicno se povecava metabolizam u otecenom tkivu prostate, eliminise se zastoj tecnosti i otvaraju suzeni mokracni putevi.

Kako deluje kopriva?

Kopriva u sebi sadrzi znacajnu kolicinu minerala: gvozdja, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, vitamine B2 i B5, vitamin A, vitamin C i K. List koprive pokazuje sledeca farmakoloska dejstva: analgetsko (smanjuje bol), hemostatsko (zaustavlja krvarenje), antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko, diureticko.

Sta kazu naucna istrazivanja?

Kopriva sadrzi vitamin C i karotenoide kao i spanac ili drugo zeleno povrce, pa se primenjuje i kao hrana.

Kod oboljenja kostano-misicnog sistema, kao sto je osteoartritis, smatra se da kopriva ispoljava analgetsko i protivupalno dejstvo. Zahvaljujuci prisustvu kvercetina, kopriva stabilise mastocite (celije odgovorne za alergijske simptome) i sprecava oslobadjanje histamina kod alergijskih reakcija. Kopriva ima diureticka svojstva (ubrzava izlucivanje tecnosti iz organizma), pa utice i na regulaciju krvnog pritiska. Kopriva sadrzi beta-sitosterol koji regulise rad prostate i sprecava njeno uvecanje.

Kako se uzima kopriva?

Caj od koprive se priprema tako sto se u kljucalu vodu stavi kafena kasicica koprive, poklopi se i ostavi da odstoji par minuta. Caj ne treba kuvati, posle par minuta stajanja procedi se i pije u gutljajima. Preventivno se caj od koprive pije samo jednom dnevno, a kod lecenja bolesti od 2-3 soljice do 2 litre dnevno. Koristi se i u vidu tinktura (alkoholni ekstrakt).

Pratite nas i na drustvenim mrezama:

Facebook

Twitter