Valerijana saveznik zdravlja 25

Valerijana saveznik zdravlja

Valerijana je lekovita biljka koja pomaze kod stresa, i nervoze, pruzajuci prirodnu podrsku za miran, zdrav i kvalitetan san i ocuvanje zdravlja.

Uvod

Valerijana (Valeriana officinalis), poznata i pod imenima odoljen, baldrijan ili macja trava, jedna je od najpoznatijih lekovitih biljaka u tradicionalnoj i savremenoj medicini. Još od antickih vremena cenjena je zbog svog umirujuceg dejstva, a danas je najcesce povezana sa lecenjem nesanice, anksioznosti i stresa. Ova visegodisnja biljka rasprostranjena je sirom Evrope, a u Srbiji se gaji i na plantazama zbog velike potraznje u farmaceutskoj industriji.

Valerijana je posebno zanimljiva jer spaja bogatstvo prirodnih aktivnih sastojaka sa dugom tradicijom upotrebe. Koren biljke sadrzi etarska ulja, organske kiseline i druge bioaktivne materije koje blagotvorno deluju na nervni sistem i cirkulaciju. Zbog toga se koristi u obliku caja, tinkture, kapsula ili ulja, a cesto se kombinuje i sa drugim biljkama poput maticnjaka, nane i kamilice.

Biljka dan i noc lekovitost i upotreba 25

Biljka dan i noc lekovitost i upotreba Biljka dan i noc poznata je po svom...

Vrba lekovitost i dejstvo 2025

Vrba lekovitost i dejstvo Vrba lekovitost i dejstvo: otkrijte mocna i dragocena lekovita svojstva vrbe,...

Lavanda u narodnoj medicini 25

Lavanda u narodnoj medicini Lavanda u narodnoj medicini otkriva svoja lekovita svojstva i prakticnu svakodnevnu...

Zahvaljujuci blagom, ali efikasnom dejstvu, valerijana se smatra prirodnim saveznikom zdravlja i jedna je od retkih biljaka koja je zadrzala znacaj i u savremenoj medicini, gde se i dalje istrazuje njena primena u terapiji nesanice, stresa i kardiovaskularnih tegoba.

Valerijana gajenje

Odgovaraju joj umereno vlazno do vlazna zemljista , neutralno do slabo alkalno . Sadi se u plodoredu .

Razmnozava iz semena , rasada ili deobom korenovih glava .

Sigurnije je razmnozavanje iz rasada . U jesen se rasad prenosi na stalno mesto .Nega se sastoji u medjurednom kultiviranju , okopavanju  ( do kraja juna , kasnije se korov plevi ). Bolesti i stetocine se preventivno sprecavaju tinkturom koprive ili hemijski .

U toku vegetacije skidaju se korenovi kako bi biljka napravila sto masivniji korenov sistem .

Koren se vadi plugom u jesen , ocisti od zemlje , opere mlazom vode , uzduz rascepi , skrati i susi u susari , na temperaturi do 45 C.

Valerijana najbolje uspeva na umereno vlaznim do vlažnim zemljistima bogatim humusom, sa neutralnom do blago alkalnom reakcijom. Najcesce se sadi u plodoredu, ali zahvaljujuci svojoj otpornosti moze se gajiti i u manjim bastama ili dvoristima. Razmnozava se semenom, rasadom ili deljenjem korenovih glava, a najpouzdaniji nacin je sadnja rasada u jesen, kada se mlade biljke prenose na stalno mesto. Tokom vegetacije ne zahteva preteranu negu, ali je preporucljivo povremeno okopavanje i uklanjanje korova, kako bi biljka razvila sto jaci korenov sistem.

Valerijana se moze gajiti i kao lekovita biljka u kucnim vrtovima, jer ne trazi posebne uslove i dobro podnosi niske temperature. Koren se vadi u jesen, obicno posle dve godine rasta, kada je najbogatiji lekovitim sastojcima. Nakon vadjenja koren se cisti, opere, rasece i susi na temperaturi do 45°C, a zatim cuva u dobro zatvorenim posudama na suvom mestu. Ovako pripremljena droga koristi se za spravljanje cajeva, tinktura i ekstrakata, a sve cesce i u farma.

Valerijana – odoljen lekovitost

Valerijana (lat. Valeriana officinalis) je jednogodišnja

 Valerijana Lekovita biljka koja pripada porodici Valirianaceae. Drugi nazivi su: odoljen, macina trava, majcina trava, makebohija, tetrljan, kozlic, baldrijan, itd. Rasprostranjena je u svim zemljama Evrope, osim u Portugalu. Najveci izvoznici valerijane su Holandija i Belgija.

Valerijana uspeva na vlaznom i humusnom zemljistu pa je najvise ima u mocvarnim livadama, pored reka i potoka. Dobro podnosi niske temperature pa raste i na planinama cija je visina do 2.000 m. Posto je potraznja za valerijanom u porastu, gaji se na plantazama koje se nalaze u Banatu i centralnoj Srbiji. Ne zahteva posebnu negu pa se moze drzati i u kuci. Cenjena je i zbog etarskog ulja koje ima blagotvorno dejstvo na nervni sistem.

Valerijana moze da dostigne visinu od 2 m. Ima bele i ruzicaste cvetove i nazubljene listove. Stabljika je suplja i gola, dok je koren razgranat. Semenke su jestive. Cveta u julu i avgustu, a seme sazreva od juna do septembra.

Caj od valerijane se pravi od korena i dobro se pokazao kod:

• lecenja srcanih tegoba (aritmije, angine pektoris, itd.);
• poboljsanja protoka krvi do srca;
• poboljsanja sposobnosti srca da pumpa krv;
• snizavanja krvnog pritiska;
• uspostavljanja ravnoteze nervnog sistema;
• lecenja nesanice i poboljsanja kvaliteta sna;
• lecenja od alkoholizma;
• odvikavanja od pusenja jer stvara odbojnost prema duvanskom dimu;
• lecenja migrene;
• ublazavanja bolova u zglobovima i kostima;
• lecenja padavice, hipohondrije, histerije i depresije;
• poboljsanja koncentracije i uklanjanja treme;
• lecenja epilepsije;
• ublazavanja grceva oko srca, u dusniku, zelucu i crevima;
• otklanjanja nadutosti i nagona za povracanjem;
• sprecavanja gasova u debelom crevu;
• lecenja bolesti besike i mokracnih kanala;
• ublazavanja menstrualnih tegoba i tegoba u menopauzi;
• jacanja imuniteta.

Valerijana Korisni sastojci

Koren valerijane ili tecnosti na bazi valerijane sadrze dosta lekovitih-aktivnih koncentrovanih materija:

• alkaloide
• biljna vlakna
• biljne masti
• biljne hormonei
• valerinsku kiselinu
• izovalerinsku kiselinu
• mravlju kiselinu
• enzime
• etericna ulja
• mineralne soli
• skrob
• smolu
• hlorogensku kiselinu

Koren valerijane predstavlja pravi rezervoar bioaktivnih supstanci koje deluju sinergijski. Najpoznatiji sastojci su valerinska i izovalerinska kiselina, koje su odgovorne za blagotvoran efekat na nervni sistem, narocito kod nesanice i nervne napetosti. Pored njih, etericna ulja i alkaloidi daju biljci karakteristican miris i pojacavaju njen sedativni potencijal.

Posebnu vrednost imaju i hlorogenska kiselina i mineralne soli koje doprinose ocuvanju opsteg zdravlja. Dok hlorogenska kiselina ima snazno antioksidativno dejstvo i stiti organizam od slobodnih radikala, biljna vlakna, enzimi i masti podrzavaju varenje i vitalne funkcije tela. Upravo ova kombinacija sastojaka cini valerijanu jedinstvenom biljkom koja objedinjuje umirujuce, regenerativne i zastitne efekte.

Koriscenje

Za lecenje se koristi koren od koga se spravljaju: caj, kapi, razne tinkture i ulja. Obicno se koriste cajevi ili tinkture mesavine valerijane i drugih lekovitih biljaka. Caj od ove biljke deluje kao sedativ, ali ima i detoksikaciono dejstvo. Povoljno je sto valerijana, za razliku od ostalih sedativa, ne izaziva zavisnost. Posto deluje kao sedativ, treba voditi racuna prilikom samoinicijativne upotrebe, narocito kod dece i trudnica.

Valerijana Nuspojave i nezeljena dejstva

Caj ne smeju da piju trudnice, dojilje, deca mladja od 12 godina, ljudi koji upravljaju opasnim masinama, osobe koje su na terapiji antidepresivima kao i oni sa niskim krvnim pritiskom i hipoglikemijom.

Dnevno treba piti 2-3 solje caja od valerijane. Ukoliko se konzumira u velikim kolicinama, moze se javiti uznemirenost, glavobolja, nesanica i zavisnost. Ne sme se upotrebljavati duze od tri nedelje nakon cega se mora napraviti pauza od pet nedelja. Naglo prekidanje uzimanja caja uzrokuje apstinencijalnu krizu.

Nije preporucljivo u isto vreme piti alkohol i ovaj napitak. Valerijanu bi trebalo kombinovati sa slabijim biljkama kao sto su nana, kamilica, melisa, hmelj, itd. Najbolje bi bilo da se uzima pred spavanje.

Valerijana – prirprema i upotreba caja

Caj od valerijane se najcesce priprema od susenog korena biljke valerijane , jer upravo koren sadrzi najvecu koncentraciju aktivnih sastojaka. Za jednu solju caja dovoljna je jedna do dve kasicice sitno iseckanog korena. Koren se preliva sa 200 ml kljucale vode, poklopi i ostavi da odstoji 10–15 minuta, a potom se procedi. Preporucuje se da se caj pije 30–60 minuta pre spavanja, kako bi se maksimalno ispoljilo sedativno dejstvo.

Valerijana za jaci efekat kod nesanice ili pojacane nervoze, caj se moze piti i do tri puta dnevno, ali je vazno postovati pauze i ne prekoracivati preporucene kolicine. Redovno koriscenje caja umereno jaca nervni sistem, poboljsava kvalitet sna i smanjuje napetost, bez rizika od zavisnosti koji postoji kod sintetickih sedativa.

Pored klasicnog caja, valerijana koren ,valerijane se koristi i za pripremu tinktura i ekstrakata u alkoholu, koji se mogu uzimati u kapima. Tinktura je pogodna za brzu primenu, posebno kod napetosti ili stresa tokom dana. Preporucuje se kombinovanje valerijane sa biljkama poput nane, kamilice i hmelja, cime se pojacava umirujuci efekat i poboljsava opste stanje organizma.

Za decu i osobe sa osetljivim nervnim sistemom, dozvoljeno je koristiti slabije koncentrisane napitke ili kombinovane cajne mesavine, kako bi se nezno podrzao san i smirila nervna napetost. Vazno je napomenuti da se caj ne sme piti u prekomernim kolicinama i da se preporucuje periodicna pauza, narocito ako se koristi duze od tri nedelje.

Hemijski sastav i bioaktivni sastojci valerijane

Valerijana (Valeriana officinalis) sadrzi bogat spektar jedinjenja koja deluju sinergijski i daju ovoj biljci lekovita svojstva. Najvazniji aktivni sastojci su valerinska kiselina i izovalerinska kiselina, koje su zasluzne za sedativno i antispazmodicno dejstvo. Pored njih, znacajan je i sadrzaj etericnih ulja, ciji kompleksan sastav doprinosi smirujucem efektu na centralni nervni sistem.

U hemijskom sastavu prisutni su i alkaloidi, flavonoidi, hlorogenska kiselina, enzimi i smole, koji doprinose protivupalnim i antioksidativnim svojstvima. Valerijana takodje sadrzi biljna vlakna, skrob, mineralne soli, biljne masti i hormone slicne fitohormonima, koji pomazu u regulaciji telesne ravnoteze. Ova kombinacija cini valerijanu jedinstvenim prirodnim sedativom, koji umiruje nervni sistem, smanjuje anksioznost i doprinosi kvalitetnijem snu bez izazivanja zavisnosti.

Referenca: NIH.GOV

Valerijana kulturni znacaj

Valerijana ima dubok trag u istoriji tradicionalne medicine i kulture sirom Evrope i Azije. Jos u antickoj Grckoj i Rimu koristila se kao prirodni sedativ i lek protiv nesanice. Hipokrat je pominje u svojim spisima, a Galen je preporucivao valerijanu kao sredstvo protiv nemira i stresa. Ova biljka je kroz vekove ostala sinonim za prirodan nacin smirivanja tela i uma.

U srednjem veku valerijana je bila jedna od najcenjenijih biljaka u travarskoj medicini. Koristila se ne samo za smirenje i bolji san, vec i kao zactita od “zlih duhova” i negativnih energija. Ljudi su verovali da suseni koren valerijane moze da cuva kucu od nesrece, pa je cesto bio deo amajlija i kucnih rituala.

Tokom renesanse i kasnijih perioda valerijana se nasla i u narodnim pricama i obicajima. U nekim krajevima Evrope postojalo je verovanje da miris valerijane privlaci macke i lisice, pa se biljka cesto pominjala u folkloru i kao magijsko sredstvo. Istovremeno, travari i lekari tog doba nastavili su da je koriste u medicinske svrhe, naglašavajuci njenu ulogu u smanjenju nervoze i napetosti.

U savremenom vremenu valerijana je zadrcala svoje mesto i u kulturi i u medicini. Danas se smatra jednim od najpoznatijih biljnih lekova za smirenje, a u mnogim evropskim zemljama registrovana je kao biljni lek. Njena dugotrajna upotreba u narodnoj tradiciji, zajedno sa naucnim istracivanjima, ucinila je da valerijana bude simbol prirodnog saveznika u ocuvanju zdravlja i ravnoteze organizma.

Valerijana nuspojave i mere opreza

Iako je valerijana cenjena zbog svojih blagotvornih dejstava, vazno je naglasiti da prekomerna ili nepravilna upotreba moze izazvati odredjene nuspojave. Najcesce se javljaju glavobolja, vrtoglavica, nemir, pa cak i nesanica ako se valerijana koristi u vecim dozama ili duze od preporucenog perioda. Neki ljudi mogu osetiti i gastrointestinalne tegobe poput mucnine ili bolova u stomaku.

Valerijana se ne preporucuje trudnicama, dojiljama, deci mladjoj od 12 godina, kao ni osobama koje upravljaju masinama ili vozilima, jer moze izazvati pospanost i smanjenje koncentracije. Takodje, osobe sa niskim krvnim pritiskom, hipoglikemijom ili oni koji koriste antidepresive i druge lekove za smirenje treba da budu posebno oprezni, jer valerijana moze pojacati dejstvo tih terapija.

Strucnjaci savetuju da se preparati od valerijane koriste najduze 2 do 3 nedelje u kontinuitetu, nakon cega je potrebno napraviti pauzu od najmanje 4 do 5 nedelja. Nagli prekid upotrebe, narocito kod onih koji je duze konzumiraju, moze izazvati simptome slicne apstinencijalnoj krizi. Zbog toga se preporucuje postepeno smanjenje doze i pridrzavanje saveta strucnjaka ili fitoterapeuta.

Valerijana zakljucak

Valerijana (Valeriana officinalis) je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka koja se koristi vekovima za umirenje, bolji san i jacanje nervnog sistema. Njena bogata istorija upotrebe, kao i potvrdjena lekovita svojstva, cine je dragocenim saveznikom u ocuvanju zdravlja u savremenom, stresnom nacinu zivota.

Zahvaljujuci jedinstvenom hemijskom sastavu, valerijana deluje kao prirodni sedativ koji ne izaziva zavisnost, sto je njena velika prednost u poredjenju sa sintetickim lekovima. Pored toga, ona pomaze u ublazavanju tegoba povezanih sa srcem, probavnim sistemom, kao i kod migrena i napetosti, cime potvrdjuje svoju svestranost i vaznost u narodnoj i zvanicnoj medicini.

Ipak, kao i svaka lekovita biljka, valerijana zahteva odgovorno koriscenje. Njene nuspojave, interakcije sa lekovima i kontraindikacije pokazuju da je uvek potrebno voditi racuna o preporucenim dozama i trajanju terapije. Samoinicijativna i dugotrajna upotreba moze doneti vise stete nego koristi, pa se savet strucnjaka uvek preporucuje.

Kada se koristi pravilno i umereno, valerijana predstavlja prirodni oslonac za smirenje tela i uma, jacanje koncentracije i ocuvanje unutrasnje ravnoteze. Zbog toga ona i dalje zauzima posebno mesto.

Valerijana cesto postavljena pitanja

O autoru

Rade Radosavljevic

Moje ime je Rade Radosavljevic ljubitelj prirode i lekovitog bilja . Herbalista i bloger . Rade Radosavljevic je covek koji je odrastao u prirodi. Njegovo detinjstvo je bilo ispunjeno igranjem u prirodi, setnjama po planinama i upoznavanjem razlicitih biljaka i... Pročitaj više

Moje ime je Rade Radosavljevic ljubitelj prirode i lekovitog bilja . Herbalista i bloger . Rade Radosavljevic je covek koji je odrastao u prirodi. Njegovo detinjstvo je bilo ispunjeno igranjem u prirodi, setnjama po planinama i upoznavanjem razlicitih biljaka i zivotinja. Vec tada sam razvio ljubav prema prirodi koja me je pratila ceo zivot. Rade je danas uspesan bloger koji pise o prirodi i lekovitom bilju. Njegovi blogovi su popularni medju ljudima koji zele da nauce vise o prirodi i kako da je zastite kao i o prirodnom lecenju. Rade Radosavljevic je inspiracija svima koji vole prirodu. Njegov rad je doprinos ocuvanju prirode i promociji zdravog nacina zivota.