kopriva
Kopriva od korova do cuvara zdravlja
Kopriva: lekovita biljka sa brojnim svojstvima za zdravlje. Saznajte o lekovitim svojstvima koprive, caju od koprive i primeni u narodnoj medicini.
Kopriva gajenje i lekovitost
Kopriva iako obilno raste u prirodi , preporucuje se plantaziranjezbog sve vecih potreba industrije za sirovinama iz ove biljke.
Najbolje uspeva na bogatom , umereno vlaznom zemljistu . otporna je na mraz , trazi vlagu i podnosi senku . Razmnozava se setvom rano u prolece i deobom korena u jesen , sto je sigurnije .
Dimnjaca lekovita svojstva 26
Dimnjaca lekovita svojstva Dimnjaca lekovita svojstva (Fumaria officinalis), poznata i kao dimica ili rosnica, lekovita...
Divlji kesten kao lek 26
Divlji kesten kao lek Divlji kesten (Aesculus hippocastanum) je poznat kao prirodni lek za probleme...
Divizma u fitomedicini 25
Divizma u fitomedicini Divizma (Verbascum) je dvogodisnja lekovita biljka poznata po protivupalnom i umirujucem dejstvu,...
List se prikuplja kada je dobro formiran , pre cvetanja . Sa okosenih biljaka se skidaju listovi reblerom . Suse se u susasri , na temperaturi do 40 C .
Koren se sakuplja u jesen , rucno ili plugom , ocisti od zemlje , opere i susi u susari da ne poplesnivi .
Kopriva je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka, cenjena zbog bogatog sadrzaja vitamina, minerala i bioaktivnih supstanci. Listovi koprive sadrze vitamin C, provitamin A, vitamin K, B2, B5, kao i gvozdje, kalcijum, magnezijum i fosfor, zbog cega se cesto smatra prirodnim multivitaminskim i multimineralnim kompleksom. Redovna upotreba caja ili tinkture od koprive moze pomoci u jacanju organizma, poboljsanju imuniteta, ciscenju krvi i ublazavanju simptoma malokrvnosti i umora.
Pored nutritivnih svojstava, kopriva pokazuje i značajna farmakoloska dejstva. Deluje analgetski i protivupalno, pomaze kod reumatskih i koznih oboljenja, hemoroida i problema sa mokracnim putevima. Zahvaljujuci prisustvu kvercetina, beta-sitosterola i drugih bioaktivnih supstanci, kopriva može regulisati nivo hormona, stabilizovati alergijske reakcije i podrzati zdravlje prostate. Ove osobine cine koprivu izuzetno korisnom biljkom kako za preventivnu upotrebu, tako i za olaksavanje odredjenih zdravstvenih problema.
Kopriva – urtica dioica L.
Kopriva – urtica dioica L. drugi narodni nazivi : zara , velika kopriva .
Opis biljke :
Visegodisnja zeljasta biljka visine do 150 cm . Rizom puzeci , okrugao i razgranat . Stablo cetvrtasto pokriveno cekinjamai zarnim dlakama .
Listovi su naspramni , jajasti do lancetasti , testerasto nazubljeni . Cvetovi su jednopolni , a biljke mogu biti jednodome ili dvodome .
Sta su jednodome biljke?
Jednodome biljke (monecke) su one vrste koje imaju iskljucivo jednopolne cvetove pri cemu se na jednoj biljci nalaze i zenski i muski cvetovi.
Jednodomne biljke su vrste koje imaju iskljucivo jednopolne cvetove, pri cemu se na jednoj biljci nalaze i muski i zenski cvetovi. Ovakva osobina omogucava da se oprasivanje i reprodukcija odvijaju efikasno unutar iste biljke, sto doprinosi stabilnijem razmnozavanju. Mnoge lekovite biljke, ukljucujuci i poznate vrste iz porodice koprivnjaca, spadaju u ovu kategoriju, sto im daje prednost u prirodnom sirenju i opstanku na razlicitim stanistima.
U prirodi, jednodomne biljke cesto rastu u blizini vodenih tokova, na livadama i zapustenim parcelama, prilagodjavajuci se razlicitim uslovima zemljista i klime.
Njihovi listovi i nadzemni delovi bogati su hranljivim i bioaktivnim supstancama, sto ih cini znacajnim u upotrebi kako u narodnoj, tako i u savremenoj medicini. Stabilnost reprodukcije i prisustvo lekovitih svojstava cine ih vrednim biljkama za ocuvanje biodiverziteta i primenu u zdravlju ljudi.
Sta su dvodome biljke?
Dvodome biljke su konoplja, hmelj , spanac , kopriva, urma , pajavac i druge. Ginko je dvodoma golosemenica , sto znaci da se na jednom stablu stvaraju muski a na drugom zenski cvetovi. S obzirom da seme koje sazreva na zenskim biljkama ima neprijatan miris ,u parkovima se cesce gaje muske biljke vrste ginko . dvodomih vrsta ima manje od jednodomih.
Dvodome biljke su vrste kod kojih se muski i zenski cvetovi razvijaju na odvojenim biljkama. To znaci da za razmnozavanje i formiranje semena moraju biti prisutne i muske i zenske jedinke, sto doprinosi raznovrsnosti i genetskoj otpornosti populacije. Ovakav nacin razmnozavanja je cest kod mnogih korisnih i lekovitih vrsta, a prisutnost posebnih muskih i zenskih biljaka pomaze u kontroli sirenja i prikupljanju plodova.
U praksi, dvodomim biljkama cesto se posvecuje posebna paznja prilikom gajenja ili sakupljanja. Na primer, kod nekih vrsta se preferiraju muške biljke zbog manje neprijatnog mirisa semena, dok se zenske biljke uzgajaju radi plodova ili korena koji sadrze aktivne supstance. Ovaj sistem razdvajanja polova omogucava optimalno iskoriscenje biljaka u medicinske, prehrambene ili industrijske svrhe, a istovremeno doprinosi ocuvanju prirodne ravnoteze i biodiverziteta.
Staniste koprive:
Raste oko kuca , po njivama , kraj reka i potoka , na zapustenim mestima .
Vreme cvetanja:
April i maj
Deo biljke :
Nadzemni deo biljke pre cvetanja ( urticae herba ) , listovi ( urticae folium ) i koren rizom ( Urticae radix – rhizoma).
Primena :
Koristi se kod malokrvnosti , zapaljenja koze , hemoroida ,
proliva , opadanja kose , peruti , reumatizma , oboljenja jetre i zuci , krvarnja , koznih ekcema
belog pranja i kamena u mokracnoj besici i za jacanje organizma.
Zahvaljujuci svojstvima da prociscava krv i vraca snagu, kopriva se koristi u kuri od mesec dana radi prociscavanja organizma i pripreme za zimu (u jesen), odnosno oporavka (u prolece).
U periodu posle zime, kod stanja opsteg zamora i iscrpljenosti („prolecni umor“), kura cajem od koprive upotrebljenim u vidu 2-3 soljice tokom dana cini da se covek relativno brzo mnogo bolje oseca, vraca mu se energija i snaga.
Kopriva je bogata gvozdjem, pa se koristi kod anemija izazvanih nedostatkom gvozdja. U narodnoj medicini se smatra da kopriva „jaca krv“, pa se korisiti kod bledila, anemija, malokrvnosti, nedostatka energije, brzog umaranja.
Kopriva sadrzi brojne vitamine i minerale, pa je neki travari smatraju za prirodni multimineralni i multivitaminski kompleks. Kopriva sadrzi vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvozdje, kalcijum, magnezijum, fosfor, silicijumovu kiselinu (mravlju kiselinu i histamin koji zare).
Koren koprive ulazi u sastav cajnih mesavina za lecenje oboljenja uvecane prostate i upala mokracnih puteva. Kopriva sadrzi komponente koje regulisu nivo slobodnih androgena (muskih polnih hormona), posledicno se povecava metabolizam u otecenom tkivu prostate, eliminise se zastoj tecnosti i otvaraju suzeni mokracni putevi.
Kako deluje kopriva?
Kopriva u sebi sadrzi znacajnu kolicinu minerala: gvozdja, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, vitamine B2 i B5, vitamin A, vitamin C i K. List koprive pokazuje sledeca farmakoloska dejstva: analgetsko (smanjuje bol), hemostatsko (zaustavlja krvarenje), antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko, diureticko.
Biljka sadrzi znacajne kolicine minerala i vitamina, ukljucujuci gvozdje, kalcijum, fosfor, magnezijum, vitamine B2, B5, A, C i K. Njeni listovi i koren pokazuju razlicita farmakoloska dejstva – analgetsko, protivupalno, hemostatsko, diureticko, antibakterijsko i antivirusno. Redovna upotreba moze pomoci u ublazavanju bolova, smanjenju upala, regulaciji krvnog pritiska i podrsci zdravlju kostiju i zglobova.
Pored opsteg jacanja organizma, bioaktivne supstance iz biljke doprinose regulaciji hormona i stabilizaciji imunog sistema. Beta-sitosterol, kvercetin i drugi flavonoidi pomazu u odrzavanju zdravlja prostate, sprecavaju oticanje tkiva i ublazavaju alergijske reakcije. Na taj nacin, ova lekovita biljka deluje kao prirodni stimulator organizma i podrska kod razlicitih zdravstvenih problema.
Kopriva naucna istrazivanja?
Kopriva sadrzi vitamin C i karotenoide kao i spanac ili drugo zeleno povrce, pa se primenjuje i kao hrana.
Kod oboljenja kostano-misicnog sistema, kao sto je osteoartritis, smatra se da kopriva ispoljava analgetsko i protivupalno dejstvo. Zahvaljujuci prisustvu kvercetina, kopriva stabilise mastocite (celije odgovorne za alergijske simptome) i sprecava oslobadjanje histamina kod alergijskih reakcija.
Kopriva ima diureticka svojstva (ubrzava izlucivanje tecnosti iz organizma), pa utice i na regulaciju krvnog pritiska. Kopriva sadrzi beta-sitosterol koji regulise rad prostate i sprecava njeno uvecanje.
Naucna istrazivanja potvrdjuju da kopriva sadrzi znacajne kolicine vitamina, minerala i bioaktivnih flavonoida, poput kvercetina, koji stabilizuju mastocite i smanjuju oslobadjanje histamina u alergijskim reakcijama. Ispitivanja pokazuju da listovi mogu imati analgetsko i protivupalno dejstvo, sto ih cini korisnim kod oboljenja kostano-misicnog sistema, poput osteoartritisa, kao i kod reumatskih tegoba.
Takodje, studije ukazuju na diureticka svojstva biljke, koja pomazu u regulaciji krvnog pritiska i izlucivanju viska tecnosti iz organizma. Beta-sitosterol prisutan u korenu doprinosi zdravlju prostate i sprecava njeno uvecanje, dok redovno koriscenje caja ili ekstrakata moze poboljsati opste stanje organizma i podstaci prirodne procese ciscenja krvi i jacanja imuniteta.
Kako se uzima kopriva?
Caj od koprive se priprema tako sto se u kljucalu vodu stavi kafena kasicica koprive, poklopi se i ostavi da odstoji par minuta. Caj ne treba kuvati, posle par minuta stajanja procedi se i pije u gutljajima. Preventivno se caj od koprive pije samo jednom dnevno, a kod lecenja bolesti od 2-3 soljice do 2 litre dnevno. Koristi se i u vidu tinktura (alkoholni ekstrakt).
Kopriva upotreba u narodnoj medicini
Kopriva se u narodnoj medicini vekovima koristi zbog svojih lekovitih svojstava. Nadzemni delovi, listovi i koren biljke primenjuju se za jacanje organizma, ciscenje krvi i ublazavanje simptoma malokrvnosti i umora. Tradicionalno se priprema u obliku caja, koji se pije preventivno ili tokom kurativne terapije, a preporucuje se i u vidu tinktura ili alkoholnih ekstrakata za jaci efekat.
Caj od koprive pomaze kod opste iscrpljenosti, „prolecnog umora“ i smanjenja energije nakon zime. Redovna upotreba tokom mesec dana moze vratiti snagu, poboljsati tonus i ojacati imuni sistem. Zbog bogatstva gvozdjem, caj je posebno koristan kod anemija i stanja smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca, sto je dovelo do narodnog verovanja da biljka „jaca krv“.
Pored unutrasnje upotrebe, biljka se primenjuje i spolja za tretiranje koznih problema, poput ekcema, zapaljenja ili rana. Neki travari preporucuju obloge od svezih listova koprive ili kupke za ublazavanje bolova i iritacija koze. Ova raznovrsna primena u narodnoj medicini cini biljku cenjenim saveznikom u ocuvanju zdravlja i prevenciji razlicitih tegoba.
Kopriva u narodnoj medicini
U narodnoj medicini kopriva zauzima posebno mesto zahvaljujuci svom bogatom sastavu i sirokoj primeni. Kopriva se koristi u obliku caja, tinktura, sirupa i obloga, a posebno je cenjena zbog sposobnosti da cisti krv i jaca imunitet. Upotreba koprive u narodnoj medicini vezuje se za vracanje energije, detoksikaciju i opste jacanje organizma, sto je cini jednom od najpoznatijih lekovitih biljaka u nasem podneblju.
Caj od koprive tradicionalno se koristi kod stanja iscrpljenosti i prolecnog umora. Redovna upotreba ovog napitka tokom nekoliko nedelja moze pomoci organizmu da povrati snagu, smanji osecaj slabosti i poveca otpornost na infekcije. Zbog visokog sadrzaja gvozdja, kopriva se u narodu posebno preporucuje kod malokrvnosti, pa je poznata izreka da ova biljka „jaca krv“ i vraca vitalnost.
U narodnoj praksi kopriva se koristi i za ublazavanje razlicitih tegoba – od problema sa jetrom i zucnom kesom, preko reumatskih bolova, do poremecaja mokracnih puteva i prostate. Zahvaljujuci diuretickim svojstvima, pomaze izlucivanje viska tecnosti, dok minerali i flavonoidi podrzavaju rad celog organizma. Zato se cesto kaze da kopriva nije samo korov, vec prirodni cuvar zdravlja.
Pored unutrasnje primene, kopriva ima vaznu ulogu i u spoljasnjoj upotrebi. U obliku kupki, ispiranja ili obloga koristi se za negu koze i kose. Caj od koprive i preparati napravljeni od njenih listova smanjuju perut, podsticu rast kose i umiruju kozne upale. Zbog ovih svojstava, kopriva je i danas prisutna u brojnim narodnim receptima i ostaje jedna od najvaznijih lekovitih biljaka u tradicionalnoj medicini.
Kopriva nutritativni sastav
Kopriva je prava riznica hranljivih materija. Bogata je vitaminima C, A, K i kompleksom B vitamina, a narocito B2 i B5 koji ucestvuju u energetskom metabolizmu i zdravlju koze i nervnog sistema. Visoka koncentracija vitamina C cini koprivu snaznim antioksidansom, dok vitamin K doprinosi normalnom zgrusavanju krvi. Prisustvo karotenoida, prekursora vitamina A, dodatno jaca imunitet i poboljsava vid.
Minerali u koprivi su posebno znacajni – gvosdje, kalcijum, magnezijum, fosfor i silicijum cine ovu biljku gotovo prirodnim multivitaminskim i multimineralnim dodatkom. Zbog toga se cesto preporucuje osobama koje pate od anemije, osteoporoze, hronicnog umora ili nedostatka energije. Zahvaljujuci ovim hranljivim supstancama, kopriva se u narodnoj medicini koristi kao sredstvo za obnavljanje snage i jacanje organizma.
Hlorofil, prirodni pigment zelenih biljaka, zastupljen je u velikim kolicinama u listu koprive. On pomaze u procesu detoksikacije, podstice stvaranje crvenih krvnih zrnaca i poboljsava kiseonicko snabdevanje tkiva. Upravo ova kombinacija hlorofila, vitamina i minerala cini koprivu izuzetnom biljkom za ocuvanje zdravlja i prevenciju brojnih bolesti.
Kopriva savremena primena
Danas kopriva zauzima vazno mesto ne samo u narodnoj medicini, vec i u savremenoj fitoterapiji i farmaciji. Preparati na bazi korena koprive cesto se koriste kod problema sa prostatom i mokracnim putevima, a najcesce ulaze u sastav biljnih kapsula i cajnih mesavina namenjenih muskom zdravlju. Naucna istrazivanja potvrdjuju da aktivne supstance iz korena doprinose regulaciji hormona, smanjenju otoka prostate i olaksavanju mokrenja. Pored toga, listovi koprive se koriste u savremenim suplementima kao prirodan izvor gvozdja, kalcijuma i vitamina.
U kozmetickoj industriji, kopriva je stekla posebno mesto zahvaljujuci blagotvornom dejstvu na kosu i kozu. Ekstrakti lista ulaze u sastav sampona, losiona i maski protiv peruti i opadanja kose, dok tonici i kreme na bazi koprive pomazu kod masne koze, akni i upalnih promena. Njena antibakterijska i protivupalna svojstva ucinila su je cestim sastojkom prirodne kozmetike, narocito u preparatima namenjenim problematicnoj kozi i jacanju vlasista.
Sve vise raste i interesovanje za upotrebu koprive u ishrani. Mladi listovi beru se u prolece i koriste za pripremu variva, supa, pita i salata. U mnogim krajevima se kopriva smatra hranom jednako vrednom kao spanac, jer obezbedjuje obilje minerala i vitamina. Suseni listovi se dodaju kao zacin jelima ili se koriste u smutijima i cajevima. Na taj nacin, kopriva nije samo lekovita biljka vec i namirnica koja obogacuje ishranu i doprinosi boljem zdravlju.
Preventivna uloga
Kopriva se u narodnoj medicini cesto preporucuje kao deo prolecnih kura za ciscenje organizma i jacanje otpornosti. Nakon dugog zimskog perioda, kada se javljaju umor i iscrpljenost, caj od koprive ili svezi sok mogu pomoci da se telo oslobodi nagomilanih toksina i povrati energija. Zahvaljujuci bogatstvu vitamina, minerala i hlorofila, redovno konzumiranje ove biljke doprinosi boljem funkcionisanju metabolizma i brzem oporavku nakon bolesti.
Posebna vrednost koprive ogleda se u njenom diuretickom dejstvu, odnosno sposobnosti da podstice izlucivanje viska tecnosti iz organizma. Na taj nacin smanjuje se rizik od otoka, zadrzavanja vode i povecanog krvnog pritiska. Istovremeno, kopriva deluje kao prirodni „cistac krvi“, jer pomaze u eliminaciji stetnih materija i poboljsava rad bubrega i jetre. Ova svojstva cine je vaznim saveznikom u prevenciji hronicnih oboljenja povezanih sa metabolizmom i cirkulacijom.
Preventivna upotreba koprive ne odnosi se samo na fizicko zdravlje, vec i na ocuvanje zivotne energije i vitalnosti. Redovan unos njenih hranljivih sastojaka moze doprineti boljem raspolozenju, vecoj otpornosti na stres i jacanju imuniteta. Zato se kopriva s pravom smatra cuvarem zdravlja, a uvodjenje caja, tinkture ili jela sa ovom biljkom u svakodnevnu rutinu moze biti dragocen korak u prevenciji bolesti i ocuvanju opsteg blagostanja.
Zakljucak
Kopriva je biljka koja je uspela da prevazidje svoj imidz obicnog „korova“ i postane cenjeni saveznik u ocuvanju zdravlja. Bogata vitaminima, mineralima, flavonoidima i hlorofilom, ona predstavlja prirodni multivitaminski kompleks dostupan svima. Njena siroka primena – od tradicionalne narodne medicine, preko savremene fitoterapije i farmacije, pa sve do kozmetike i ishrane – pokazuje koliko je dragocena u svakodnevnom zivotu.
Bilo da se koristi kao caj, tinktura, dodatak ishrani ili sastojak prirodne kozmetike, kopriva donosi brojne koristi za organizam. Redovna upotreba moze pomoi u prevenciji bolesti, jačanju imuniteta i ocuvanju vitalnosti. Upravo zato, kopriva zasluzuje posebno mesto u svakoj kucnoj apoteci i ishrani – kao jednostavan, prirodan i efikasan nacin da se neguje zdravlje i poboljsa kvalitet zivota.
Kopriva cesto postavljena pitanja
1. Koja su najvaznija lekovita svojstva koprive?
Kopriva je poznata po tome sto jaca krvnu sliku, podstice cirkulaciju i eliminise toksine iz organizma. Ima protivupalno, antibakterijsko, antivirusno i diureticko dejstvo. Zahvaljujuci bogatstvu vitamina i minerala, koristi se kod anemije, reumatskih tegoba, problema sa kozom, ali i za jacanje imuniteta i opste vitalnosti.
2. Kako se priprema caj od koprive i koliko se pije?
Caj se pravi tako sto se jedna kasicica suvih listova prelije soljom kljucale vode, ostavi da odstoji 5–10 minuta, a zatim procedi. Preventivno se pije jedna solja dnevno, dok se kod tegoba moze konzumirati 2–3 solje dnevno. Bitno je ne preterivati i praviti pauze u koriscenju, jer je kopriva snazna biljka.
3. Da li kopriva pomaze kod opadanja kose?
Da, kopriva se vekovima koristi kao prirodni lek za jacanje kose. Samponi i losioni na bazi koprive jacaju koren dlake, smanjuju perut i podsticu rast kose. Ispiranje kose cajem od koprive takodje moze doprineti smanjenju opadanja i poboljsanju izgleda kose.
4. Moze li se kopriva koristiti u ishrani?
Mladi listovi koprive su jestivi i veoma hranljivi. Mogu se koristiti kao spanac – u supama, varivima, pitama ili salatama. Sadrze puno vitamina C, gvozdja i hlorofila, pa su odlican dodatak prolecnoj ishrani i prirodan nacin da se organizmu obezbede hranljive materije.
5. Da li postoje kontraindikacije za upotrebu koprive?
Iako je veoma lekovita, kopriva se ne preporucuje trudnicama u vecim kolicinama, osobama sa problemima sa srcem ili bubrezima, kao i onima koji vec koriste lekove za razredjivanje krvi ili diuretike. Uvek je najbolje konsultovati lekara pre duze ili intenzivnije upotrebe koprive, posebno kod hronicnih bolesti.
Reference
- Chrubasik, J. E., Roufogalis, B. D., Wagner, H., & Chrubasik, S. (2007). A comprehensive review on the stinging nettle effect and efficacy profiles. Part I: Herba urticae. Phytomedicine, 14(6), 423–435.
- Chrubasik, J. E., Roufogalis, B. D., Wagner, H., & Chrubasik, S. (2007). A comprehensive review on the stinging nettle effect and efficacy profiles. Part II: Root extracts. Phytomedicine, 14(7-8), 568–579.
- Upton, R. (2013). Stinging nettles leaf (Urtica dioica L.): Extraordinary vegetable medicine. Journal of Herbal Medicine, 3(1), 9–38.
- EMA – European Medicines Agency (2012). Assessment report on Urtica dioica L., folium and radix. Committee on Herbal Medicinal Products.
- Yarnell, E. (2008). Botanical medicines for the urinary tract. World Journal of Urology, 26(1), 23–30.
- Newall, C. A., Anderson, L. A., & Phillipson, J. D. (1996). Herbal Medicines: A Guide for Health-care Professionals. Pharmaceutical Press.
- Barnes, J., Anderson, L. A., & Phillipson, J. D. (2007). Herbal Medicines (3rd ed.). Pharmaceutical Press.
O autoru
