Maticnjak prirodni saveznik protiv stresa 25

Maticnjak prirodni saveznik protiv stresa

Maticnjak je lekovita biljka poznata po umirujucem dejstvu. Otkrijte kako pomaze kod stresa, nesanice i ocuvanja prirodne unutrasnje ravnoteze.

Maticnjak (lat. Melissa officinalis) je visegodisnja, lekovita i aromaticna biljka iz porodice usnatica, poznata po prijatnom mirisu na limun i umirujucim svojstvima. Koristi se za smirenje, poboljsanje varenja, jacanje imuniteta, kao i u kulinarstvu za cajeve i jela. Pcele je veoma vole, pa se naziva i pcelinja trava ili pcelinjak.

Maticnjak gajenje i lekovitost

Maticnjak (  melissa officinalis ), u narodu poznata kao matocina ,

Dimnjaca lekovita svojstva 26

Dimnjaca lekovita svojstva Dimnjaca lekovita svojstva (Fumaria officinalis), poznata i kao dimica ili rosnica, lekovita...

Divlji kesten kao lek 26

Divlji kesten kao lek Divlji kesten (Aesculus hippocastanum) je poznat kao prirodni lek za probleme...

Divizma u fitomedicini 25

Divizma u fitomedicini Divizma (Verbascum) je dvogodisnja lekovita biljka poznata po protivupalnom i umirujucem dejstvu,...

 limun trava.

Najbolje raste na plodnim , rastresitim , umereno vlaznim , neutralnim i slabo kiselim zemljistima . Ne odgovaraju joj teska , suvise vlazna zemljista .

Na istoj parceli se moze gajiti 4 do 5 godina . Razmnozava se direktnom setvom , iz rasada i deobom busena .

Seje se u jesen ili prolece . Najbolji rezultati se postizu kada se proizvodi iz rasada . Nega se sastoji od 2 do 3 kultiviranja , okopavanja i prihranjivanja .

Korov se unistava mehanicki ili hemijski posle prve berbe . Protiv gljiva se preporucuje ekstrat koprive ,

rastavica i pelina , ili fungicidi ako je neophodno . U toku jedne vegetacije dobijaju se dva otkosa . Kosi se pre cvetanja , a susi se u susari , na temperaturi do 40 C, da vlaga bude ispod 12%.

Maticnjak – biljka koja vraca radost zivota

Plinije ga je preporucivao za oci, Sveta Hildegarda za radost, Paracelzus ga je nazivao eliksirom zivota, a postoje beleske da je i Sekspiru bio omiljena biljka.

Francuski travar Maurice Messegue je rekao:

„Za mene je ova biljka kraljica svih stimulirajucih trava. Nespretnom ljubavniku, nemirnoj glavi porodice, zenama opterecenim problemima, ocajnicima i onima sto ih prati osecaj poraza u zivotu savetujem ovu carobnu biljku koja obnavlja organizam, vraca snagu i radost zivljenja.“

Ova divna biljka ugodnog limunastog mirisa, srodnik je kadulje i lavande.

Pcele ga vole, pa zbog toga i nosi ime maticnjak (lat. Melissa officinalis), a nazivaju ga i melisa, limuncica, celinjak, limunka, maternjak, pcelinja metvica, rojevac i macina trava.

Maticnjak je jedna od malobrojnih biljaka koje su istovremeno lekovite, mirisne, ukrasne, zacinske, aromaticne, medonosne i imaju industrijsku primenu.

U lecenju je zastupljen i cenjen od davnina.

Izvedeno je vise studija na temu delovanja maticnjaka na stres, nesanicu i napetost, a sve su potvrdile njegovu delotvornost. U kombinaciji s valerijanom jednako je delotvoran poput leka za smirenje triazolama, ali za razliku od njega ne uzrokuje nuspojave.

Dokazano je da maticnjak pojacava koncentraciju i podstice bolje resavanje tekstualnih i slikovnih zadataka.

Takodje se smatra da zbog antioksidanata, koji stite celije tela od ostecenja uzrokovanih oksidacijom, maticnjak pomaze i obolelima od Alzheimerove bolesti da poboljsaju pamcenje i koncentraciju.

ESCOP (Evropski naucni fitoterapijski komitet) sluzbeno je odobrio oralnu upotrebu maticnjaka za napetost, nemir i  razdrazljivost.

Takodje je preporucio lecenje maticnjakom probavnih poremecaja kao sto su grcevi, te lokalno za herpes na usni.

Lekovito delovanje maticnjaka:

*pomaze kod depresije i stresa

• smanjuje glavobolje
• podstice miran san
• pomaze kod prekomernog rada stitnjace
• smanjuje visoku temperaturu
• ublazava trudnicke mucnine i menstrualne grceve
• pomaze kod herpes simplexa
• povecava kreativnost i koncentraciju.

Caj od maticnjaka

Maticnjak mozete koristiti kao caj, uvarak, tinkturu ili integralnu smesu lekovitog bilja (SIPF).

Za pripremu caja od maticnjaka prelite kasicicu suvog bilja sa dva decilitra vode.

U jednom ispitivanju tokom sest sedmica grupa studenata je pila caj od maticnjaka, a druga grupa placebo.

Prva grupa je bila manje pod stresom i imala znacajno bolje rezultate na testu,  a delovanje maticnjaka trajalo je i sest sati posle ispijanja.

Stoga, ako ste vi ili vasa deca izlozeni jacim mentalnim naporima – pijte caj od maticnjaka.

Maticnjak za negu koze

Maticnjak je zbog svojih antivirusnih svojstava vrlo popularan u kozmetici. Od njega se prave losioni, tonici, hidrolati, kreme i slicno.

Tonik i parna kupka odlicni su za negu masne i problematicne koze, a pogoduju i mesovitoj kozi, jer hidriraju i vracaju  ravnotezu.

Za pripremu vlastitog osvezavajuceg tonika pomesajte kasiku maticnjaka sa soljicom hamamelisa, ostavite da stoji sedam dana.

Zatim procedite i koristite jednom dnevno.

Karmelicanska vodica

1 + 1/2  svezih listova maticnjaka (75 g) ili  3 solje suvih listova maticnjaka (25 g)

1 kasika (4 g) iseckanog susenog korena angelike

1 kasika (5 g) semenki korijandera

1  stapic cimeta (7,5 cm)

5 celih karanfilica

1/4 do 1 kasicica naribanog muskatnog oraha

1 kasika fino iseckane kore limuna (6 g)

1 grancica slatkog majorana

750 ml – 1 litar vodke

Biljke staviti u teglu ili flasu sa sirokim otvorom i preliti sa vodkom. Zatvoriti teglu i ostaviti da stoji dve nedelje na hladnom i tamnom mestu, uz svakodnevno mesanje i muckanje sadrzaja. Zatim procediti kroz gazu u tamnu bocu. Koristiti jednu do dve kasicice dnevno rastvorene u hladnoj vodi, caju ili koktelu.

Sve u balansu – univerzalna blagodat za telo & dusu

To je veoma nezahtevna, visegodišnja, zeljasta biljka. Ova divno osvezavajuća letnja trava lako moze da se uzgaja na balkonu ili prozorskoj dasci. Slobodno raste, brzo se siri i mora da se drzi pod kontrolom kako postepeno ne bi zauzela citavu bastu.

Vizuelno, bujno zeleno lisce maticnjaka veoma je slicno listovima koprive. Sjajna povrsina lista gusto je prekrivena malim uljnim zlezdama. Na toploti ili pri laganom dodiru one ispustaju intenzivan miris nalik limunu, zbog cega se biljka naziva i limunska trava. Uzgred, to je srodnik nane, koja je takodje poznata po svom osvezavajucem dejstvu.

Njegov opustajuci i uravnotezujuci efekat bio je visoko cenjen jos u davna vremena. Do danasnjeg dana, pozitivan uticaj na nervni sistem jedno je od glavnih podrucja njegove primene.

Bilo da su u pitanju problemi sa spavanjem, nemir, nervoza, probavne smetnje, nazeb ili menstrualne tegobe: ovo etericno ulje ima harmonizujuce dejstvo na nase organe. Maticnjak moze da deluje stimulativno ali i umirujuce, moze da umiri grceve i ublazi bolove.

Maticnjak se koristi u vidu ukusnih cajeva, ulja, krema, kao ekstrakt u kozmetickim proizvodima, dodacima ishrani i lekovima.

Nastavi da citas sledi ono najzanimljivije !

Savrsena biljka za laganu letnju kuhinju

Listove mozete da dodate gotovo svuda. Njegova mediteranska nota posebno se dobro slaze sa letnjim jelima od povrca, prilozima od grilovanog povrca i pre svega salatama.

Odlicnog je ukusa kada se preradi u svezi pesto, za brza jela od testenine ili kao umak uz pladanj sirove hrane.

Zahvaljujuci aromi limuna, maticnjak se takodje odlicno slaze sa mnogim letnjim desertima i cesto se koristi kao ukusna dekoracija u porcijama sladoleda ili smrznutom jogurtu.

U najpopularnija osvezavajuca pica ubrajaju se sirup , ledeni  caj ili voda sa ukusom svezeg maticnjaka. Takodje je cest sastojak u smutijima ili nekim letnjim koktelima.

Recept za ledeni caj od maticnjaka – bez crnog caja i bez secera

Osvezavajuci napitak pripremljen od samo 2 sastojka – sve ostalo je opciono:

Sastojci za 1,5 litara ledenog caja

• 10 grancica maticnjaka (mozete da odaberete i one procvetale)
• 1 l vode
• 500 ml gazirane ili negazirane mineralne vode
• Opciono: sok od 1/2 limuna
• Opciono: po zelji zasladite medom

Priprema

Prvo skuvajte caj od maticnjaka i 1 litra vode.

 Caj treba da odstoji najmanje 10 minuta. Stabljike ostaju u loncu dok se caj ne ohladi. Cim dostigne sobnu temperaturu, stavlja se u frizider. Kada se caj ohladi, uklonite stabljike, dodajte mineralnu vodu i posluzite uz kockice leda.

Maticnjak bi cak mogao da se stavi u kockice leda pre zamrzavanja – on za tren oka doda ono nesto posebno izgledu i ukusu svakog pica!

Lagana svezina za kozu i kosu

I pod tusem se radujemo rashladjujucoj citrusnoj svezini nakon vrelog letnjeg dana. Maticnjak se zbog toga cesto koristi u gelovima za tusiranje, samponima i regeneratorima za kosu. Posebno dobro deluje na lomljivu i ostecenu kosu, na primer posle odmora na moru. Regenerator pomaze ostecenoj kosi da postane glatka i da ponovo zablista.

Takodje cesto sastavni deo krema ili tonika za lice. Umiruje osetljivu kozu, ujednacava mesovitu kozu, sprecava nastanak necistoca i osigurava da se postojece akne brzo povuku.

Ekstrakt od lista maticnjaka takodje je odlican lek za cireve. Polifenoli sadrzani u njemu obezbedjuju antivirusno dejstvo koje podstice proces zarastanja i vezikule se ne sire dalje.

Ako zelite da ovu univerzalnu biljku imate kod kuce, sada mozete da kupite maticnjak tokom cele godine – zimi iz staklenika, u prolece i leto iz uzgoja na otvorenom. Stvarna sezona maticnjaka iz vrta pocinje u maju i traje do kraja leta.

Maticnjak umiruje razdrazene zivce

Nije ni cudo da je ova biljka bila poznata i Hildegard fon Bingen, koja ju je preporucila kao „utehu za srce“ protiv unutrasnjeg nemira i za poboljsanje raspolozenja: „Onaj ko je uzima, rado se smeje i usrecuje srce“.

On rasteruje dosadno raspolozenje i razvedrava dusu. Pospesuje opustanje, ublazava strahove, poboljsava pamcenje i sposobnost koncentracije. Ova biljka je sastavni deo mnogih umirujucih cajeva. Smatra se biljkom koja je pogodna i za produzenu upotrebu.

Maticnjak za poboljsanje pamcenja

Naucnici su otkrili da ne samo da podize dobro raspolozenje, vec i jaca memoriju. Takodje povecava aktivnost transmiterske supstance acetilholina u mozgu. Olaksava ucenje i sposobnost pamcenja. Kod pacijenata sa blagom demencijom, maticnjak je poboljsao pamcenje, budnost i sposobnost resavanja problema.

Biljka poznata po svom limunastom mirisu cesto se povezuje sa boljom koncentracijom i kognitivnim funkcijama. Njeni aktivni sastojci, posebno etarska ulja i polifenoli, uticu na nervni sistem tako so podsticu aktivnost neurotransmitera acetilholina, vaznog za procese ucenja i pamcenja. Redovna upotreba caja ili ekstrakta moze doprineti vecoj mentalnoj jasnoci, smanjenju osecaja umora i boljoj sposobnosti fokusiranja.

Kod osoba sa blagim kognitivnim poremecajima i u ranim fazama demencije, ova biljka pokazuje potencijal da poboljsa pamcenje i sposobnost resavanja problema. Njeno antioksidativno dejstvo dodatno stiti mozdane celije od oksidativnog stresa, sto je cini korisnim saveznikom u ocuvanju mentalne vitalnosti. Zbog toga se cesto preporucuje studentima, zaposlenima pod pritiskom i starijim osobama koje zele da zadrze dobru memoriju.

Botanicki opis i vrste

Maticnjak (Melissa officinalis) je visegodisnja zeljasta biljka iz porodice usnatica (Lamiaceae), koja moze da naraste od 30 do 80 cm u visinu. Ima cetvrtaste, uspravne stabljike i naspramno rasporedjene listove jajastog oblika, naborane povrsine i blago nazubljenih ivica. Listovi su intenzivno zeleni, a kada se protrljaju ispustaju karakteristican limunast miris, zbog cega se biljka cesto naziva i limunova trava. Tokom leta razvija sitne, bele do bledo zute cvetove, koji su bogati nektarom i privlace pcele.

U okviru vrste Melissa officinalis razlikuju se tri osnovne varijante: subsp. officinalis (najrasprostranjenija, lekovita forma), subsp. altissima (visa varijanta, sa vecim listovima i slabijim mirisom) i subsp. inodora (poznata i kao bezmirisni maticnjak). Upravo se officinalis najvise koristi u medicini, kulinarstvu i farmaciji, dok ostale imaju manju upotrebnu vrednost zbog slabije arome i nizeg sadrzaja aktivnih materija.

Maticnjak se prirodno javlja na podrucju juzne Evrope, Mediterana i zapadne Azije, ali je zahvaljujuci svojoj prilagodljivosti danas rasprostranjen sirom sveta. Uzgaja se u vrtovima, plantazama i saksijama, a osim kultivisanih formi postoji i divlji maticnjak koji raste na livadama, sumskim ivicama i zapustenim mestima. Njegova sposobnost da se brzo siri cini ga pogodnim i za pcelare, jer osim sto privlaci pcele, doprinosi proizvodnji aromaticnog meda.

Hemijski sastav i aktivne supstance

Hemijski sastav maticnjaka je veoma bogat i raznovrstan, sto objasnjava njegovu siroku primenu u medicini i farmaciji. Listovi i cvetovi sadrze znacajne kolicine etarskog ulja (0,02–0,3%), ciji su glavni sastojci citral (geranial i neral), citronelal i geraniol. Ove komponente daju karakteristican limunast miris i odgovorne su za umirujuce i spazmoliticko dejstvo biljke. Pored etarskog ulja, u listovima se nalaze i fenolne kiseline poput rozmarinske, hlorogene i kafeinske, koje doprinose antioksidativnim svojstvima.

Pored ulja i kiselina, maticnjak sadrzi flavonoide (kvercetin, luteolin, apigenin) i tanine, koji imaju protivupalno i adstringentno dejstvo. Ovi spojevi podrzavaju zdravlje krvnih sudova, smanjuju oksidativni stres i doprinose zastiti nervnog sistema. Zajedno sa etarskim uljem, flavonoidi objasnjavaju tradicionalnu upotrebu maticnjaka kod stresa, nesanice i probavnih tegoba. Zanimljivo je da rozmarinska kiselina, jedan od glavnih sastojaka, pokazuje snazno antivirusno dejstvo, narocito protiv virusa herpesa.

U tragovima su prisutni i triterpeni, gorke materije, smole, kao i mineralni elementi (kalijum, kalcijum, magnezijum, cink i gvozdje). Ova kombinacija cini biljku vrednim prirodnim izvorom bioloski aktivnih supstanci koje uticu na vise sistema u organizmu. Zahvaljujuci ovako bogatom sastavu, maticnjak je predmet savremenih naucnih istrazivanja, narocito u kontekstu poboljsanja pamcenja, smanjenja anksioznosti i zastite celija od oksidativnog stresa.

Maticnjak nus pojave

Maticnjak se u umerenim kolicinama smatra bezbednom biljkom, ali preterana upotreba moze izazvati nezeljene efekte. Najcesce nuspojave ukljucuju pospanost, smanjenu koncentraciju, mucninu i stomacne tegobe, narocito ako se caj ili ekstrakti konzumiraju u vecim dozama. Kod osetljivih osoba moguca je i alergijska reakcija, u vidu osipa ili iritacije koze pri spoljasnjoj upotrebi etarskog ulja. Takodje, prekomerno unosenje moze pojacati sedativni efekat drugih biljaka ili lekova, pa se preporucuje oprez.

Posebnu paznju treba obratiti kod osoba koje vec koriste lekove za smirenje, regulaciju stitne zlezde ili krvni pritisak, jer maticnjak moze pojacati ili umanjiti njihovo dejstvo. Trudnicama i dojiljama savetuje se izbegavanje upotrebe bez konsultacije sa lekarom, jer jos uvek nema dovoljno naucnih podataka o sigurnosti u tim periodima. Kao i kod svake lekovite biljke, kljuc je u umerenosti i odgovornom koriscenju, uz prethodnu konsultaciju sa strucnjakom kada postoje zdravstveni problemi.

Maticnjak – kontradikcije i oprez

Generalno vazi za bezbednu biljku, ali postoje situacije u kojima ga treba koristiti sa oprezom ili u potpunosti izbegavati. Osobe sa oboljenjima stitne zlezde, posebno hipotireozom, trebalo bi da se posavetuju sa lekarom pre konzumiranja, jer maticnjak moze uticati na lucenje hormona. Takodje, osobe koje uzimaju lekove za smirenje, antidepresive ili lekove za snizavanje krvnog pritiska moraju biti obazrive zbog mogucih interakcija.

Trudnice, dojilje i mala deca ne bi trebalo da koriste preparate maticnjaka bez strucnog nadzora, jer nema dovoljno pouzdanih podataka o njegovoj potpunoj bezbednosti u tim slucajevima. Pored toga, vozacima i osobama koje rukuju masinama preporucuje se paznja nakon konzumiranja vecih kolicina caja ili ekstrakta, jer biljka moze izazvati pospanost i usporene reakcije. Uvek je najbolje maticnjak koristiti u umerenim dozama i uz strucni savet, posebno kod hronicnih bolesti.

Zakljucak

Biljka koja spaja blagu lekovitost sa sirokom primenom – od smanjenja stresa i nesanice, do podrske varenju i boljoj koncentraciji. Njegovo dejstvo je nezno, ali dovoljno snazno da postane pouzdan saveznik u ocuvanju svakodnevnog balansa.

Ipak, vazno je koristiti ga umereno i uz obazrivost kod specificnih zdravstvenih stanja. Kada se pravilno primenjuje, maticnjak ostaje dragocen dar prirode koji cuva i telo i um.

O autoru

Rade Radosavljevic

Moje ime je Rade Radosavljevic ljubitelj prirode i lekovitog bilja . Herbalista i bloger . Rade Radosavljevic je covek koji je odrastao u prirodi. Njegovo detinjstvo je bilo ispunjeno igranjem u prirodi, setnjama po planinama i upoznavanjem razlicitih biljaka i... Pročitaj više

Moje ime je Rade Radosavljevic ljubitelj prirode i lekovitog bilja . Herbalista i bloger . Rade Radosavljevic je covek koji je odrastao u prirodi. Njegovo detinjstvo je bilo ispunjeno igranjem u prirodi, setnjama po planinama i upoznavanjem razlicitih biljaka i zivotinja. Vec tada sam razvio ljubav prema prirodi koja me je pratila ceo zivot. Rade je danas uspesan bloger koji pise o prirodi i lekovitom bilju. Njegovi blogovi su popularni medju ljudima koji zele da nauce vise o prirodi i kako da je zastite kao i o prirodnom lecenju. Rade Radosavljevic je inspiracija svima koji vole prirodu. Njegov rad je doprinos ocuvanju prirode i promociji zdravog nacina zivota.