Pupavica crvena biljka
Pupavica crvena biljka
Pupavica crvena trazi puno svetlosti , toplote i vlage . U fazi rozete podnosi niske temperature . Zahteva srednje laka , plodna zemljista sa dovoljno vlage .
Slabo podnosi susu , pa se mora navodnjavati .Gaji se obavezno u plodoredu . Vraca se na isto mesto nakon tri godine . Razmnozava se direktnom setvom maja – juna , proizvodnjom rasada ili deobom bokora .
Nega se sastoji iz kultiviranja , okopavanja sa plevljenjem , prehranjivanja i po potrebi navodnjavanja . Kultivira se vise puta , zavisi od vremenskih uslova , a veoma je vazno prve godine gajenja .
Stiti se samo kod vecih napada bolesti i stetocina . nisu primecene vece stete od bolesti . Kosi se kada su biljke u punom cvatu . U prvoj godini u avgustu , a u drugoj u julu .
herba se odnosi na cedjenje soka ili se susi na 40 do 50 C u susarama , a moze i prirodnim susenjem .Koren se vadi u jesen druge ili trece godine , opere se i nosi na susenje ( do 50 C ).
Zetva semena obavlja se kada vecina cvasti dobije tamno mrku boju , moze i sukcesivna zetva , rucno na manjim povrsinama.
Crvena rudbekija i pupavica druga su imena biljke ehinacee, koju su severnoamericki Indijanci tradicionalno koristili, zajedno s korenom, za lecenje raznih bolesti, narocito rana, povreda, infekcija i upalnih stanja organizma.
Ova biljka sadrzi etericna ulja, cinarin, alkilamid, fenoli, betain, apigenin, ehinokozid, polisaharidi, borneol, ehinacin, resin, luteolin, poliacetilen, kvercetin, kiseline palmatnska, cikorijska, kaven, hlorogenska, inulin, vitamin C, bakar, gvozdje, jod, sumpor, kalijum…
Ehinacea je danas najpoznatija biljka antibiotskog i antivirusnog delovanja, pa se upotrebljava za jacanje imunog sistema kao jedan od jacih i delotvornijih imunostimulansa kojim pojacava, to jest podstice, umnozavanje limfocita i makrofaga (celija koje nastaju od monocita a imaju citotoksicnu ili fagocitnu sposobnost).
Labaratorijska istrazivanja
Laboratorijska istrazivanja na misevima potvrdjuju veliku lekovitost ehinacee u lecenju abnormalnog rasta celija, novotvorina – tumora, leukemije (inhibira karcinomne celije) i tako dalje, ehinacea se ne preporucuje kod autoimunih bolesti, multiple skleroze ili AIDS-a.
Lecenje..
Upotrebljava se i za lecenje disajnih organa i puteva, bolesti urinarnog sistema, bolesti koze, uha, imunog sistema, gripe, infekcije, karcinoma, prehlade, raznih upala, rana, slabog imuniteta, tumora, uboda insekta, ugriza pauka, umora, zubobolje, kao i za regeneraciju celija odnosno ciscenja krvi i organizma.
Pupavice pripadaju porodici suncokreta, a mogu da narastu gotovo jedan metar u visinu. Leptiri, pcele i drugi korisni insekti dolaze jer ih privlaci nektar cveta. Dok piju nektar, oni prenose polen iz jedne biljke u drugu, te se tako vrsi oplodnja i nastaju plodovi i semnke koji se vetrom lako raznose.
Tradicionalno, preparati od cedjenog soka pupavice crvene koriste se kao sredstvo za jacanje imuniteta, aktivni sastojci podsticu aktiviranje makrofaga, ckoje procesom fagocitoze unistavaju bakterije i viruse, cime povoljno deluju na odbrambene moci organizma i deluju kao preventiva prehladi i gripu.
Upotreba se preporucuje i kod bolesti respiratornog sistema: za ublazavanje kaslja, bronhitisa, bolova u grlu i sinuzitisa.
Njihova upotreba pokazala se kao uspesna i za ublazavanje glavobolja, metabolickih problema i pojacanog znojenja.
Primenjeni lokalno, ekstrakti pupavice crvene ubrzavaju zarastanje rana a imaju i antisepticno dejstvo. Cesto se koriste kod koznih problema, za tretman povreda i upala koze, povoljno deluju na zaceljivanje cireva, abscesa, rana, flegmona i varikoznih ulceracija, a ubrzavaju i povlacenje herpesa.
Kome se ne preporucuje upotreba Pupavice?
Evropska Medicinska Agencija, usled nedostatka podataka o bezbednosti, ne preporucuje upotrebu crvene pupavice kod dece mladje od 12 godina, a zbog mogucnosti ukrstenih alergija, osobama alergicnim na neku od biljaka iz porodice Asteracee preporucuje se oprez.
Takodje, upotreba se ne preporucuje osobama koje boluju od progresivnih sistemskih bolesti, kao sto su tuberkuloza, kolagenoza, leukopatije, multipla skleroza, AIDS, infekcije HIV virusom i druge immune bolesti.
U monografiji se takodje navodi da, ukoliko posle deset dana upotrebe ne dodje do poboljsanja i povlacenja simptoma, upotrebu proizvoda treba prekinuti i obratiti se lekaru radi odgovarajuce dijagnostike i terapije.
U tradicionalnoj farmakopeji Severnoamerickih Indijanaca ehinacea je u upotrebi vec 400 godina. Prvi preparat na bazi ehinacee na americkom trzistu se pojavio 1880, a u Evropi su istrazivanja pocela tridesetih godina dvadesetog veka. Poslednjih nekoliko decenija njena se upotreba znacajno povecala pa se na trzistu mogu naci brojni preparati.
