Beli slez prirodni lek 25

Beli slez prirodni lek

Beli slez – prirodni lek poznat po svojim lekovitim svojstvima. Saznajte kako se koristi u narodnoj medicini i za koje tegobe je najefikasniji.

Beli slez Trandafil ( althaea officinalis L.)Beli slez najbolje uspeva na lakim , dubokim , vlaznim i povremeno plavljenim zemljistima , na aluvijalnim nanosima.

Na istom mestu usev ostaje dve godine , a moze se ponovo gajiti na istoj povrsini posle cetiri godine .

Proizvodi se direktnom setvom semena , sadnjom rasada ili deobom starih busena .  Najekonomicnija je direktna setva novembra – decembra . Rasad se seje u hladne leje se vrsi juna – jula , sadi se na stalno mesto septembra – oktobra .

Beli slez nega . Nega se sastoji u medjurednom kultiviranju , okopavanju i djubrenju . Navodnjavanje samo u uslovima ekstremne suse .

Najvece stete nanose buvaci i rdja lista . Suzbijaju se biljnim insekticidima ( vratic , buvac) i herbicidima  ( ekstrat koprive , rastavica pelina ) ili hemijski .

Koren se vadi sa olugom  bez pluzne daske . Posle pranja , ljustenja i sitnjenja na delove od 1cm susi se u susari , na temperaturi od 50 do 60 stepeni , dok vlaga ne bude ispod 13 %.

Beli slez u medicini

Beli slez se u medicini smatra jednim od najboljih sredstava za oblaganje sluzokoze zahvaljujuci visokom sadrzaju sluzi. Na prvom mestu leci disajne ne organe – upalu grla, bronhitis, potom olaksava kasalj i zapaljenje,pluca, pomaze pri iskasljavanju, cisti usnu duplju, leci afte i akne, cisti pluca.

Caj se priprema i pije drugacije nego ostali cajevi, jer se pogresnom pripremom gubi lekovito dejstvo. Pravilan nacin pripreme ovog caja je sledeći:

2 kasicice korena belog sleza se prelije sa 2,5 dl mlake ili hladne vode i ostavi se barem 1 sat, idealno 2 sata, da bi se stvorilo dovoljno sluzi. Nakon toga caj se zagreje (samo da ne bi bio hladan), doda se malo meda i pije tri puta na dan.

Ovaj caj moze pomoci i kod crevnih bolesti jer regulise stolicu: pomaze i kod proliva i kod zatvora. Takodje, koristi se kod problema s mokracnom besikom, otezanog mokrenja, upale besike i bubrega.

Beli slez sadrzi mnoge korisne sastojke i supstance:

• asparagin
• betain
• biljna vlakna
• biljne masti
• etericna ulja
• invertni secer
• pektin
• saharozu
• skrob
• ugljene hidrate
• fosfate

Beli slez je cenjena biljka u narodnoj medicini zbog visokog sadrzaja sluzi, koja oblaze sluzokozu i umiruje iritacije u organizmu. Zahvaljujuci ovom svojstvu, koristi se prvenstveno za oblaganje grla, jednjaka i zeluca, cime olaksava tegobe povezane sa upalom i iritacijom disajnih i digestivnih organa.

Osim sluzi, beli slez sadrzi biljna vlakna, etericna ulja i minerale, koji doprinose zdravlju creva i probavnom sistemu. Redovna upotreba caja ili obloga moze pomoci u regulaciji stolice, ublazavanju nadutosti i sprecavanju zatvora, a istovremeno ima blago antiinflamatorno dejstvo.

Beli slez se takodje pokazalo korisnim kod problema sa kozom i sluzokozom, poput ekcema, akni ili rana. Aktivne supstance u korenu pospesuju regeneraciju tkiva i deluju antibakterijski, sto dodatno doprinosi oporavku i odrzavanju zdravlja.

Zahvaljujuci sirokom spektru korisnih komponenti, beli slez se primenjuje i kao podrska imunitetu, posebno tokom sezona prehlada i gripa, jer olaksava odbrambene reakcije organizma i pomaze u eliminaciji toksina.

Beli slez se koristi u sledecim slucajevima kao lek ili kao pomocno sredstvo:

• alergije
• astma
• bolesti besike
• bolesti grla i nosa
• bronhitis
• gnojni cirevi
• grcevi u zeludcu
• ekcem
• zanoktice
• zatvor
• infekcije polnih organa
• infekcije koze
• infekcije ociju
• jacanje imuniteta
• koprivnjaca
• kasalj i promuklost
• kijavica
• moze se koristiti kao diuretik
• nesanica
• otvorene rane (obloge)
• plucni katar
• prevencija kod organa za varenje
• prehlade i grip
• problemi sa koznim bolestima (obloge)
• protiv proliva
• problemi sa mokrenjem
• razne infekcija
• sinuzitis
• sindrom nadrazenih creva
• sprecavanje bubreznih bolesti
• tuberkuloza
• upale organa za disanje
• upale mokracnih kanala
• upale zeluca i creva
• upala debelog creva
• cistitis

Beli slez se pokazao kao izuzetno korisna biljka u razlicitim zdravstvenim stanjima, posebno kada je u pitanju podrska respiratornom sistemu. Koristi se kod bronhitisa, plucnog katara, prehlada, gripa i upala disajnih organa, olaksavajuci iskasljavanje i smanjujuci iritaciju grla i nosa. Njegovo umirujuce dejstvo pomaze i kod alergija, kijavice i sindroma nadrazenih creva.

Pored toga, beli slez ima znacajnu primenu u podrsci digestivnom i mokracnom sistemu. Redovno konzumiranje caja ili obloga moze pomoci kod zatvora, proliva, upala zeluca i creva, cistitisa i problema sa mokrenjem. Beli slez deluje blago diureticki, pomazuci organizmu da eliminise toksine i odrzava ravnotezu tecnosti.

Njegovo antibakterijsko i regenerativno dejstvo koristi se i u nezi koze i sluzokoze. Beli slez pomaze kod ekcema, otvorenih rana, akni, zanoktica i raznih koznih infekcija. Obloge od belog sleza mogu ublaziti iritacije, ubrzati zarastanje i umiriti upaljena tkiva.

Zahvaljujuci sirokom spektru korisnih svojstava, beli slez se cesto koristi i za opstu jacinu organizma i imunitet. Aktivne komponente pomazu u prevenciji bolesti, jacaju odbrambene sposobnosti tela i podrzavaju oporavak kod hronicnih infekcija i bolesti mokracnih i probavnih organa.

Botanicki opis i gajenje

Beli slez (Althaea officinalis L.) je visegodisnja zeljasta biljka koja moze dostići visinu do 1,5 metra. Stabljika je uspravna, suplja i prekrivena sitnim dlacicama, dok koren ulazi duboko u zemljiste i razgranat je, sto biljci omogucava da opstane i u susnijim periodima.

Listovi su naizmenicni, siroki, blago dlakavi i sa nazubljenim rubovima, dok su cvetovi belicasti ili svetloruzicasti, smesteni u pazusce listova. Cvetanje obicno traje od jula do avgusta, a seme sazreva od juna do septembra, sto omogucava prikupljanje za razmnozavanje i dalje gajenje.

Beli slez je poznat po svojoj sposobnosti da akumulira sluz i bioaktivne supstance u korenu i stablu, zbog cega je cenjen u narodnoj medicini. Prirodno raste na vlažnim livadama, pored reka i potoka, ali se danas cesto gaji na plantazama radi vece dostupnosti lekovitih delova biljke.

Beli slez – hemijski sastav i korisni sastojci

Hemijski sastav belog sleza veoma je bogat i raznovrstan, sto objasnjava njegovo siroko prisustvo u narodnoj i savremenoj medicini. Najvazniji sastojci nalaze se u korenu, listu i cvetu biljke, pri cemu je koren posebno cenjen. Njegova glavna karakteristika je visok sadrzaj sluzavih materija (mucilaginoznih jedinjenja) koje cine cak do 35% suve mase korena. Ove materije stvaraju zastitni sloj na sluzokozi i kozi, ublazavajuci iritacije i upale.

Pored sluzi, koren i list belog sleza sadrze i znacajne kolicine pektina, skroba i saharoze, koji doprinose njegovom umirujucem dejstvu na digestivni i respiratorni sistem. Tu su i tanini, koji imaju blago adstringentno delovanje i pomazu kod proliva i upala. Kombinacija sluzi i tanina cini beli slez dragocenim prirodnim sredstvom za regulisanje probave i smirivanje nadrazenih creva.

Posebno vazan deo sastava cine aminokiseline, flavonoidi i fenolne kiseline, koje imaju antioksidativno dejstvo i jacaju imuni sistem. U listovima i cvetovima nalaze se i etericna ulja i minerali poput kalcijuma, magnezijuma i cinka, sto dodatno doprinosi lekovitosti biljke. Zahvaljujuci ovim jedinjenjima, beli slez ne deluje samo simptomatski, vec i pomaze u jacanju otpornosti organizma.

Zbog bogatog sastava, beli slez nalazi siroku primenu u farmaciji i fitoterapiji. Sirupi, kapi, cajevi i obloge od belog sleza koriste se za ublazavanje kaslja, smirivanje gastritisa, zarastanje rana i negu koze. Upravo prisustvo sluzi i antiinflamatornih jedinjenja cini ga posebno pogodnim za decu i starije osobe, jer deluje blago, a efikasno.

Beli slez priprema i upotreba

Najcesci i najjednostavniji nacin upotrebe je caj od korena. Za jednu solju caja uzmite 1–2 kafene kasicice sitno iseckanog susenog korena, prelijte sa oko 200–250 ml hladne ili mlake vode i ostavite da stoji 1–2 sata (najbolje preko noci) kako bi se oslobodile sluzave materije. Nakon odstajanja zagrejte blago (ne kljucajte dugo) i procedite — caj pijte topl, 1–3 puta dnevno, najcešsce pola sata pre obroka ili pred spavanje za bolje dejstvo na san i opustanje grla.

Za akutne respiratorne tegobe korisni su sirupi i macerati. Jednostavan domaci sirup pravi se kuvanjem istog omjera izvadjenog korena i vode dok se ne dobije gust rastvor, a zatim se doda med po ukusu (ne dodavati med malisanima ispod 1. godine). Sirup umiruje kasalj i oblaze sluzokozu, pa se uzima po kasicici nekoliko puta dnevno. Gotove biljne sirupe iz apoteke koristite prema uputstvu proizvodjaca.

Spoljasnja primena u obliku obloga ili melema posebno je efikasna za kozne probleme — ekceme, rane i upaljena mesta. Za oblogu skuvajte gusci odvar od korena, ohladite do mlake temperature, natopite cistu gazu i stavite na obolelo mesto 15–30 minuta. Kremu ili mast mozete pripremiti i tako sto cete u cistoj bazi (npr. pcelinji vosak i maslinovo ulje) inkorporisati macerat korena belog sleza; takav melem ubrzava regeneraciju i smanjuje iritacije.

Tinkture i ekstrakti koriste se kad je potrebna koncentrisanija primena: tinktura od korena u alkoholnoj bazi daje brze dejstvo kod bolova i upala, ali treba voditi racuna kod dece i trudnica — unutrasnja upotreba tinktura zahteva konsultaciju sa strucnjakom. Kao dodatak ishrani, beli slez se cesto kombinuje s drugim umirujucim biljkama (npr. kamilica, maticnjak) ili sa biljkama koje podrzavaju disajne organe (npr. anis, lisce brusnice kod urinarnih tegoba) — takve mesavine pojacavaju efekat i ciljano deluju na problem.

Beli slez recepti

Recepti od belog sleza

1. Sirup od belog sleza (domaci recept)

Sastojci:

• 50 g suvog korena belog sleza
• 500 ml vode
• 250 g meda (ili smedjeg secera)

Priprema:

1. Prelijte koren sa hladnom vodom i ostavite da stoji 6–8 sati.
2. Procedite i blago zagrejte tecnost (ne sme da provri).
3. Dodajte med i mesajte dok se ne rastopi.
4. Sipajte u staklenu bocu i cuvajte u frizideru.

Uzimajte 1 kasicicu 2–3 puta dnevno kod kaslja, promuklosti i iritacija grla.

2. Mast od belog sleza (za kozu i rane)

Sastojci:

• 2 kasike suvog korena belog sleza
• 100 ml maslinovog ulja
• 10 g pcelinjeg voska

Priprema:

1. Koren prelijte uljem i zagrevajte na pari 1–2 sata (temperatura do 60 °C).
2. Procedite i dodajte sitno narendan vosak.
3. Mesajte dok se ne otopi i sjedini.
4. Sipajte u teglicu i ostavite da se stegne.

Nanositi 2–3 puta dnevno na obolelo mesto kod ekcema, ispucale koze ili iritacija.

3. Tinktura od belog sleza (koncentrovan biljni ekstrakt)

Sastojci:

• 100 g usitnjenog korena belog sleza
• 500 ml 40% alkohola (rakija, votka)

Priprema:

1. Stavite koren u staklenu teglu i prelijte alkoholom.
2. Dobro zatvorite i ostavite na tamnom mestu 2–3 nedelje, povremeno promuckajte.
3. Procedite i sipajte u bočice od tamnog stakla.

Uzimati 15–20 kapi razblazenih u casi vode, 2 puta dnevno kod upala disajnih i mokracnih organa.
Ne preporucuje se deci, trudnicama i dojiljama bez konsultacije sa lekarom.

Beli slez kulturni i istorijski znacaj

Beli slez (Althaea officinalis L.) zauzima posebno mesto u istoriji biljne medicine. Još u starom Egiptu i Grckoj bio je cenjen kao biljka koja donosi olaksanje kod upala i bolesti disajnih puteva. Njegovi sluzavi sastojci koristili su se za umirivanje iritirane sluzokoze i kao prirodan melem za rane. Grcki lekari, medju kojima i Hipokrat, preporucivali su ga kod kaslja i problema sa varenjem, a rimski lekari nastavili tu praksu i ukljucivali ga u medicinske pripravke.

Tokom srednjeg veka beli slez je imao gotovo kultni status u evropskoj narodnoj medicini. Bio je sastavni deo samostanskih basti lekovitog bilja i cesto se koristio u kombinaciji sa drugim biljkama za pravljenje melema, obloga i napitaka. Njegova upotreba bila je toliko rasprostranjena da se verovalo da „nema boljeg leka za grlo i pluca“.

Na Balkanu, beli slez se vekovima koristi u narodnoj medicini i prenosio se sa kolena na koleno kao nezaobilazan lek u kucnoj apoteci. Koren se cuvao tokom cele godine i koristio kod upale pluca, bronhitisa i oboljenja besike, dok su se listovi i cvet primenjivali spolja – u oblogama za smirivanje rana i koznih infekcija. Posebno je bio vazan u ruralnim sredinama gde pristup lekarima i apotekama nije bio jednostavan.

U savremenom dobu beli slez je pronasao svoje mesto i u farmaceutskoj industriji. Ekstrakti korena i listova koriste se u proizvodnji sirupa za kasalj, cajeva i biljnih preparata. Uprkos modernim lekovima, beli slez je ostao simbol prirodnog i bezbednog pristupa lecenju, pa se i danas cesto preporucuje kao prvi izbor kod blazih respiratornih i digestivnih tegoba.

Izvor:Frontiers

Beli slez nus pojave

Iako se beli slez smatra bezbednom i blagotvornom biljkom, njegova upotreba nije u potpunosti bez rizika. Najcesce nuspojave javljaju se pri preteranom unosu, kada moze doci do blagih tegoba poput nadimanja, mucnine ili proliva. To je posledica visokog sadrzaja sluzi, koja u većim kolicinama moze otezati varenje kod osetljivih osoba.

Poseban oprez potreban je kod osoba koje vec koriste odredjene lekove. Sluzi belog sleza mogu obloziti zidove zeluca i creva, cime se smanjuje apsorpcija lekova, narocito onih koji se uzimaju oralno poput antibiotika ili lekova za regulaciju secera u krvi. Zato se preporucuje da se beli slez ne koristi istovremeno sa terapijom, vec da se napravi vremenski razmak od najmanje 1,5 do 2 sata.

Trudnice i dojilje trebalo bi da se posavetuju sa lekarom pre upotrebe preparata na bazi belog sleza. Iako nema dovoljno dokaza o stetnosti, strucnjaci savetuju oprez zbog moguceg uticaja na hormone i probavni sistem. Takodje, deci mladjoj od tri godine ne bi trebalo davati caj ili sirup od belog sleza bez prethodne konsultacije sa pedijatrom.

Kod spoljasnje primene, nuspojave su veoma retke, ali osobe sa osetljivom kozom mogu iskusiti iritaciju ili blago crvenilo. U tim slucajevima primenu treba odmah prekinuti. Generalno, beli slez je siguran i dobro podnosljiv, ali kao i kod svih lekovitih biljaka, kljuc lezi u umerenoj i pravilnoj upotrebi.

Beli slez zakljucak

Beli slez je biljka koja vekovima zauzima znacajno mesto u narodnoj medicini, ali i danas ima potvrdjenu primenu u savremenoj fitoterapiji. Njegov bogat hemijski sastav, posebno prisustvo sluzi, cini ga dragocenim saveznikom kod oboljenja disajnih puteva, upala digestivnog sistema i problema sa mokracnim kanalima.

Zahvaljujuci blagom, ali efikasnom dejstvu, beli slez se koristi kao prirodni lek za umirivanje kaslja, olaksavanje varenja i zastitu sluzokoze. Njegova primena obuhvata sirok spektar zdravstvenih tegoba, sto ga cini jednom od najvrednijih biljaka u tradicionalnoj medicini.

Iako je u vecini slucajeva bezbedan, vazno je napomenuti da se beli slez koristi umereno i pravilno, uz postovanje preporuka o pripremi i doziranju. Posebnu paznju treba obratiti trudnice, dojilje i osobe sa hronicnim bolestima.

U savremenom dobu, kada raste interesovanje za prirodne metode lecenja, beli slez potvrdjuje svoju vrednost kao most izmedju tradicionalne mudrosti i naucno potvrdjene medicinske prakse.

Beli slez cesto postavljena pitanja